Tvrdnja da sto puta izgovorena laž postaje istina nikako ne može biti tačna, jer istina je uvek samo jedna, jasna i nedeljiva. Istina može postati laž samo ako je tražimo na pogrešnom mestu, u slučajevima kada nismo spremni da se sa njom suočimo ili kada tražimo baš – laž. Politika borbe za prosperitet Vojvodine decenijama se suočava upravo sa ovim fenomenom i zbog njega trpi konstantne napade koji su tokom vremena nekada bivali oštriji, nekada malo manje, ali nikada nisu prestajali.
Jedna od najvećih laži koje je iskonstruisala ovdašnja politička scena jeste povlačenje jednakosti između separatizma i zastupnika politike koja traži jačanje autonomije Vojvodine. Naravno, s vremenom su glasnogovornici takvih zabluda postali svesni da se protiv postojanja kakve-takve autonomije u ovom vremenu nikako ne mogu izboriti, pa je njihova zabluda dobila novi oblik i sada biti „autonomaš“ znači – težiti idejama koje će nekada u budućnosti dobiti naličje separatizma, pa je bolje odmah ih se otarasiti. Njihova zabluda ustvari je dvostruka jer: prvo – Vojvodina nikada neće prestati da postoji, koliko god bilo ko i bilo kada bude želeo da radi na tome, i drugo – Vojvodina ne znači separatizam i Vojvodina ne znači ništa loše, iako se različite strukture na ovim prostorima već više od dvadeset godina trude da stvore sliku o Vojvodini kao o nečemu nesigurnom i nelojalnom „idiličnoj celini“. Mora da je prilično porazno kada shvatite da vam ni dve i po decenije upornog truda da nešto razorite nisu bile dovoljne da uspete u tome. Nažalost, nije baš da nisu postigli nikakav rezultat. Vojvodina je, ekonomski, potpuno ponižena. Potrudili su se protivnici svega što ima Vojvodinu u svom značenju, iskoristili su sve postojeće matematičke formule, devastaciju kompletne države i svetsku krizu kako bi nam obznanili da se u Vojvodini, ipak, živi bolje nego u ostatku države. Na sreću, postoje ljudi koji se bave statistikom malo duže od njih i pamte kakav je standard imala Vojvodina u SFRJ, a nemamo ni potrebu da se poredimo sa ostalim „regionima“ sada kada je kompletna država uništena.
Postoji još jedna laž koja je porazna za sve, a to je da ova država veoma ceni mlade i želi da ostanu da žive i rade u njoj. Zbog čega onda na naslovnim stranama nisu brojni doktori nauka već amnestirani huligan čiji život mediji prate poput rijaliti programa i obaveštavaju nas o svakom detalju vezanom za slučaj? Država je svojim odnosom prema tom slučaju pokazala koliko je nemoćna pred masama sličnih koji koriste sve rupe u izbušenom sistemu kako bi izbegli kazne a nakon svega postaju i tema o kojoj pričaju srednjoškolci, o kojoj slušate na radiju u kolima ili na vestima na svaka dva sata. Svako društvo mora da odluči da li su mu potrebniji mladi ljudi čiji roditelji jedva ulažu u njihovo obrazovanje, budući intelektualci ili lojalni huligani i horde koje će poslužiti za dešavanja poput uništavanja beogradskih ulica u nekoliko navrata ili paljenja ambasada. Nezrelo je očekivati da svi oni mogu da žive jedni pored drugih glumeći idiličnu atmosferu države koja se kreće putem svoje integracije u jedan uređen sistem kakav je EU.
I u jednom i u drugom slučaju, društvo nije spremno da se suoči sa istinom. U prvom, svi znamo da je Vojvodina region koji je mogao biti na mnogo boljem statističkom mestu da politika Beograda nije bila takva kakva je već dve decenije, pa je bilo lakše izmisliti atmosferu u kojoj Vojvodina „stalno nešto traži“, a došli smo i do toga da je nedavno u nekolicini medija objavljen tekst „U Novom Sadu žive bolje nego u Beogradu“ koji je trebao da objasni kako se u Novom Sadu živi bolje iako su plate manje. Upravo to je jedan od mehanizama da od laži za stanovništvo pravite istinu po principu sto puta izgovorena laž postaje istina, a posebna je tema kako takvi i slični tekstovi idu na ruku onima koji Vojvođane plaše navodnom budućom „novosadizacijom“.
Ipak, postoji jedna velika istina koju Vojvođani slave danas. Danas je rođendan zastave Vojvodine! Deveti. Naime, 27. februara 2004. Skupština Vojvodine usvojila je Odluku o vojvođanskoj zastavi. Zasedanje na kojem je usvojena Odluka kasnilo je pola sata zbog anonimnih dojava o bombi, navodno postavljenoj u skupštinskoj Sali. Međutim, utvrđeno je da se radi o lažnoj dojavi. Prošlo je devet godina, a ona je u međuvremenu ponižavana, gažena i mnogo puta zapaljena. Ništa nije pomoglo. Još uvek se viori. Simbol tolerancije i mira koji ćemo čuvati od onih koji bi mir da naruše. Srećan vam dan Istine!
(Autonomija)