Ovih dana toliko sam ludih vesti čuo/video na televiziji ili pročitao na raznim portalima da ne mogu sebi da dođem. Taman kad pomislim da ne može luđe, prosine Vuk Jeremić (Picopevac – kako ga od milja prozvao Svetislav Basara) sa „Maršom na Drinu“ usred UN-a.
“Njujork — Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, organizovao je 14. januara proslavu Srpske nove godine i predstavljanje Srbije u velikoj sali GS u Njujorku. Na proslavi, čiji je cilj predstavljanje naše zemlje, pevao je beogradski hor „Viva voks“. Vuk Jeremić je posvetio večerašnji nastup hora „Viva voks“, u čast srpskog predsedavanja Generalnoj skupštini UN, onima koji sanjaju o svetskom miru, milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti, prenosi Blic pisanje Foneta. Hor Viva voks nastup je otvorio pesmom „Ameno“, a potom su se ređale numere „Tamo daleko“, „Mama mia“ grupe Aba, „Bohemijan rapsodi“ grupe Kvin , potom „Vejv jor fleg“, kao i „Luk on d brajt sajd of lajf“, ali i „Hajde Jano, hajde dušo“ i „Srce“ Ekaterine Velike.” (Fonet, Blic, 15.1.2013)
Ovim svojevrsnim “rukovetom” pesama proslavio Vuk Srpsku novu godinu u UN-u. Voli čovek da šenluči pa to ti je… Svoju žovijalnu prirodu Jeremić je već dokazao rušenjem stolova u nekom njujorškom lokalu dok je proslavljao pobedu Novaka Đokovića, što je za Vuka ekvivalentno pobedi srpske diplomatije u borbi protiv nezavisnog Kosova, na primer…
Dok Vuk uživa na lovorikama svoje slave u Ujedinjenim nacijama, dotle predsednik Srbije Tomislav Nikolić muku muči sa ljubomorom. Teško stanje/osećanje ta ljubomora, a još kada je usmerena na predsednika vlade, ministra policijskog, kosovskog pregovarača itd. – Ivicu Dačića onda je teško i naslutiti kako je predsedniku Tomi.
“Beograd — Predsednik Srbije Tomislav Nikolić za strane medije kritikovao hrvatskog predsednika Ivu Josipovića što izbegava susret sa njim. a brifingu sa novinarima Rojtersa, BBC-ja, AP-a, AFP-a, Anadolije, Anse, televizije ORF i Al Džazire Balkans Nikolić je rekao da je prvo trebalo da dođe do susreta dvojice predsednika Srbije i Hrvatske, a tek onda do susreta Dačića i Milanovića.” (B92, Tanjug, 16.01.2013.)
Prvo je Toma trebalo sa Ivom, a tek onda Dačić sa Zoranom… Mislim ne može tako… Zna se valjda red i u ovoj zemlji, boga mu poljubim! Da bi ipak pokazao da je on čovek dobre volje i velikog srca, Nikolić se “razgolitio” pred stranim medijima i rekao: „Srbija će ispuniti mnogo toga, ali postoji i nešto što ne može da ispuni, pa makar bila i ‘nesimpatična'“, rekao je Nikolić i dodao da će ubuduće mnogo više pažnje posvećivati o onome što pišu strani mediji, nego domaći, ali i da mu ne pada mu na pamet da se meša u njihov posao. U svakom slučaju, zaključio je Nikolić šaljivo, ako vam je Srbija simpatična, biću i ja.
Tako je govorio naš simpatični predsednik Toma…
Ništa manje simpatičan nije bio – možda više simptomatičan – ni sveštenik-šibadžija Branislav Peranović koji je, u stanju povišene svesti i božanskog nadahnuća, izjavio: „Svi su znali da primenjujem silu prema štićenicima, celo društvo je saučesnik“. Tako je govorio Branislav Peranović, ne-čovek koji je optužen za teško ubistvo štićenika Centra za odvikavanje od narkotika Nebojše Zarupca. Posle neslavne episode sa “lopatanjem”, sv. Brane se uhvatio metalne šipke i pretukao do smrti nesrećnog narkomana koji se lečio kod ovog poludelog sveštenika. Nakon ovog užasnog zločina Branislavu Peranoviću je iznenada proradila “društvena svest” i on je shvatio da je u stvari žrtva okrutnih društvenih okolnosti koje su ga naterale da posegne za šipkom. Da se nije “društvo” umešalo, ne bi on nikada uradio tako nešto jer ipak je on svešteno lice i dobro mu je poznata božija zapovest: Ne ubij! Ili pak ona: Ljubi bližnjeg svog! Zla zmija svetovnog društva ga je zavela i naterala da izvrši zločin, ne bi on to nikada samoinicijativno učinio. Čak je Brane prozvao i neke političare koji su znali šta on radi, a nisu ništa učinili da ga odvrate od tog greha, šta više, oni su to i podržavali. Ovoga se ni Ajhman u Jerusalimu nije dosetio…
Posle svega što su nam uradili razni picopevci, neverne tome, pomahnitali generali, bludni sveštenici i ostala bratija mogu samo reći: marš, stoko!
(Autonomija)