Apelacioni sud u Novom Sadu prvosnažno je potvrdio da je Centar za društvenu stabilnost povredio čast i ugled Jelene Kleut i Dušana Spasojevića, te da je obavezan da im isplati po 400 hiljada dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, sa zakonskom zateznom kamatom od 23. juna 2026. godine do isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Takođe, Centra je obavezan da presudu objavi u celini na svom sajtu www.czds.rs i da je ne uklanja godinu dana od dana objavljivanja, da presudu o svom trošku objavi i u štampanom izdanju dnevnog lista „Danas“, da video zapis „Dosije [eks] katedra 4 – Meduza II“ ukloni sa sajta www.czds.rs i sa YouTube kanala, te da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.500 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate – objavila je advokatska kancelarija Mijatović&Pavlović.

Presudom od 28. oktobra 2026. godine Apelacioni sud u Novom Sadu odbio je žalbu tuženog Centra za društvenu stabilnost, čime je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu od 23. juna 2026. godine, kojom je u celini usvojen tužbeni zahtev Jelene Kleut i Dušana Spasojevića za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

U objavi advokata se navodi da je tuženi na svom sajtu www.czds.rs i na YouTube kanalu 18. septembra 2025. godine objavio video zapis „Dosije [eks] katedra 4 – Meduza II“, koji je emitovan i na dve televizije sa nacionalnom frekvencijom: na TV Prva u 19 časova i na TV B92 u 22.15 časova, a u kojem su Kleut i Spasojević, između ostalog, nazvani „zmijama“ koje „ubrizgavaju otrov“ akademskoj zajednici.

Takođe, predstavljeni su kao strani plaćenici, kao saradnici stranih obaveštajnih službi i kao antidržavno orijentisani, a Jeleni Kleuti je pripisana i saradnja sa pripadnicima terorističke organizacije.

Iz advokatske kancelarije napominju da je prvostepeni sud utvrdio da je ovakvim označavanjem tuženi omalovažio tužioce i povredio dostojanstvo njihove ličnosti, kao i da je o njima formirano negativno mišljenje šire javnosti.

Apelacioni sud je posebno naglasio da tuženi tokom celog postupka nije ponudio nijedan dokaz za tvrdnje o saradnji tužilaca sa stranim obaveštajnim službama, o primanju novca iz inostranstva radi vršenja izdaje ili o vezi sa terorističkim organizacijama.

Zbog toga je, prema oceni suda, nevažno da li se ovi navodi smatraju činjeničnim tvrdnjama ili vrednosnim sudovima.

„U oba slučaja reč je o nedozvoljenom sadržaju bez činjeničnog uporišta, koji ne uživa zaštitu člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pozdravljamo to što je Apelacioni sud tužbeni zahtev ocenio i kroz standarde člana 10. Evropske konvencije, čime je jasno povukao granicu između slobode izražavanja i sadržaja koji tu zaštitu ne uživa”, saopštili su advokati Jelene Kleut i Dušana Spasojevića.

(Autonomija)