U aprilu prošle godine desetine studenata krenule su iz Srbije na biciklima, rešene da stignu do Strazbura. Cilj napornog, trinaestodnevnog puta preko kontinenta bio je jednostavan: da se njihov glas čuje u Evropi i šire.

U Novom Sadu, odakle su krenuli, studenti su gotovo svakodnevno protestovali nakon smrtonosnog pada nadstrešnice na glavnoj železničkoj stanici. Kako se njihov zahtev za odgovornošću i pravdom širio zemljom, dočekivali su ih policajci s pendrecima, suzavac i politička klasa koja je te mlade ljude žigosala kao izdajnike.

Putovanjem do Strazbura želeli su da skrenu pažnju na sve dublje urušavanje demokratskih vrednosti u svojoj zemlji. „Srbiji je potrebna podrška Evrope“, poručili su studenti u otvorenom pismu francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, kada su stigli u Strazbur i sastali se sa evroposlanicima i zvaničnicima. „Ne vozimo ka Evropi da bismo pobegli iz Srbije. Vozimo da bismo je vratili.“

U nedelju je njihov pokret dospeo na naslovne strane širom sveta, jer su studenti sa ulica Srbije katapultirani pravo u središte vlasti. Na izborima sa najvećom izlaznošću od raspada Jugoslavije 1992. godine, više od 50 odsto birača podržalo je studente i tako zbacilo sve autoritarnijeg lidera Aleksandra Vučića, okončavši četrnaestogodišnju vladavinu njegove stranke.

Bio je to jedan od najneverovatnijih izbornih ishoda u novijoj evropskoj istoriji.

Neverovatan uspeh studenata stigao je u trenutku kada Evropu već nedeljama potresaju protesti. Od Porta do Pariza, od Madrida do Milana, analitičari ukazuju na zajedničku nit koja povezuje ove raznorodne proteste: uverenje da je društveni ugovor raskinut i da se mlađe generacije pripremaju za budućnost u kojoj će živeti lošije od svojih roditelja.

Izborni rezultat u Srbiji ogolio je snagu ovih protesta da preoblikuju politiku, primetio je ove nedelje postdoktorski istraživač Aleksandar Matković. Da li je moguće da je Srbija, kako je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž jednom rekao sagovorniku u Beogradu, „zemlja u kojoj se budućnost prvo dogodi“?

Oslanjajući se na sopstveno iskustvo iz studentskog pokreta, Matković je pružio jedinstven uvid u sve što je prethodilo pobedi, navodeći rasprave koje su trajale i po šest sati dok su studenti postavljali temelje za ulazak u politiku. „Svet bi trebalo pažljivo da prati: možda je svedok rađanja jedne sasvim drugačije politike“, napisao je.

Pobeda je izazvala oduševljenje širom Srbije, a desetine hiljada razdraganih ljudi izašle su na ulice gradova. „Veoma je čudno što sada, na istim ulicama na kojima nas je policija tukla, na ulicama na kojima smo se bezbroj puta povlačili pred žandarmerijom, stojimo kao pobednici“, rekla je za Gardijan dvadesetčetvorogodišnja Sara.

Nekoliko sati kasnije pristalice pokreta ponovo su se pojavile na ulicama, ovog puta da počiste za sobom posle burne noći slavlja.

Šta sada?

Pokret sada čeka ogroman zadatak, utoliko teži što nema ni hijerarhiju ni lidera. Više od decenije Vučićeva stranka preoblikovala je državu: stezala je kontrolu nad medijima, punila institucije partijskim lojalistima i koristila ministarstva i državne institucije kao političko oruđe.

Pokret je osvojio 140 od 250 poslaničkih mandata i tako obezbedio udobnu većinu listi kandidata, od univerzitetskih profesora do sportista, koji su izabrani na studentskim zborovima uoči izbora. Kako je jedan od kandidata u ponedeljak rekao novinarima Gardijana, glavni prioritet je „socijalna i psihološka detoksikacija“ zemlje.

Temelj pokreta je plan od 11 tačaka, koji obuhvata iskorenjivanje korupcije, reformu pravosuđa i medija i bolju dostupnost zdravstvene zaštite. „Ovom pobedom ne obećavamo niti očekujemo čuda preko noći“, napisao je ove nedelje u Gardijanu jedan od članova pokreta. „Nadamo se nečemu što je za Srbiju suštinski radikalno: normalnim institucijama koje funkcionišu.“

I dok njihovi planovi za vlast dobijaju obrise, posledice ovog smelog eksperimenta svakako će se osetiti daleko izvan Srbije. Zemlja je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela 2009. godine, ali je proces poslednjih godina uglavnom zastao. Sada su izbori, slično kao u susednoj Mađarskoj, otvorili mogućnost novog početka i nadu u demokratski preporod u srednjoj Evropi.

Dok su ove nedelje zvaničnici EU slali čestitke studentima, čija platforma predviđa da se o budućem članstvu u EU odluči na referendumu, iz njihovih poruka izbijao je optimizam. „Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i snažnih demokratskih institucija, kao i da zajedno radimo na budućnosti Srbije u Evropskoj uniji“, poručila je na društvenim mrežama predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos bila je direktnija. „Za Srbiju može da počne novo poglavlje. Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno idemo napred“, napisala je na društvenim mrežama.

Bio je to zapanjujući preokret za studente koji su prošle godine smatrali da moraju da pređu više od 1.300 kilometara biciklom kako bi se njihov glas čuo. Sada, posle gotovo dve godine protesta na koje je vlast odgovarala privođenjima na osnovu montiranih dokaza, nezakonitim nadzorom, pretnjama i otkazima, čini se da bi mogli da dobiju priliku da ostvare svoju želju i dovedu Evropu u Srbiju.

(The Guardian, prevod: Autonomija)