Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i suosnivač Igmanske inicijative, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o proteklim izborima u Republici Srbiji i izazovima s kojima se suočava pobjednička Studentska lista. Bilo je riječi i o namjerama i planovima koji su procurili u javnost, a odnose se na smijenjenog i osuđenog bivšeg entitetskog predsjednika Milorada Dodika.

Pratili ste ono što se događalo oko Informer TV, građani su upali u tu režimsku televiziju tražeći odgovore, nakon čega je policija intervenirala.  Vidjeli smo da je bilo i izvinjenja na RTV Novi Sad, a čekaju se smjene i na RTS-u. Možemo li napraviti neku poveznicu sa onim što se događalo u Mađarskoj, kada je Javni servis prestao s emitiranjem?

-Svaki slučaj ovakve promene i pobune je priča za sebe.

Ovaj naš slučaj, ja mislim da nije zabeležen u istoriji. Da studenti pokrenu proteste, da ih vode sve vreme tokom dve godine. Da se pojave kao politički subjekt koji je iznedrio prvo vanredne parlamentarne izbore, i na kraju da se pojave kao subjekt koji pobeđuje.

Dakle, ovo je priča za sebe. Ovo što se sada dešava, još uvek je vreme slavlja. Još se ljudi malo otrežnjuju od svega, jer nisu verovali da će smena proći baš ovako, na miran način.

Gledam televiziju i vidim da se razgovara o tome kako ići dalje i da li su studenti svesni izazova koji stoje pred njima. Ovo je jedno prelazno stanje, na kraju krajeva. Ja sam gledao Vučića svu noć.

Nisam očekivao da će to reći. Da je mirno, staloženo priznao da su oni izgubili, da su studenti pobedili, koliko ima mesta, i tako dalje. To je bila varijanta koju je najmanje očekivao bilo koji građanin.

To je scenario naučne fantastike u Srbiji. Ovde je reč o režimu koji je bio deo jedne velike, kriminalno-koruptivne hobotnice.

Tako da je svaki od njih svestan, pre svega Vučić, da su se odrodili od odgovornosti za sve ono što se dešavalo u Srbiji poslednjih godina. Gde su bile očigledne veze režima sa kriminalom, a da ne govorimo o korupciji koja je rasla do neba i na kraju dovela do rušenja nadstrešnice u Novom Sadu koja je ubila šesnaestoro ljudi. Ali, još stvar nije završena dok se ne formira nova skupština, nova vlada, dok se ne izabere novi predsednik, a za to vreme u iščekivanju je onaj koji je i izazvao celo ovo nebo i zemlju u Srbiji.

Tako da Vučić ima još šanse da nas zaplete i da pravi probleme dok ne ode. Ja se sećam slučaja Akajeva u Kirgistanu, pošto je građanska inicijativa tamo radila dosta sa nevladinim sektorom. To je bio jedan, tako reći, prosvećeni diktator.

Međutim, kada je prevršio meru, kada je izazvao ubistvo trojice opozicionih lidera i kada je njegov sin opljačkao fondove za razvoj Kirgistana, onda je došlo do pobune. Međutim, on, pre nego što je pobegao u Rusiju, da bi se osvetio sopstvenom narodu, podstakao je policiju koja mu je bila verna da izazove nerede prema Uzbecima, sukobe sa Uzbecima koji su u nekim delovima Kirgistana većina.

Tako da je to scenario koji se eventualno još ne može sasvim isključiti ni ovde u Srbiji.

Ne podržavam ni ovo što se dešava u Informeru, mislim da to samo škodi celoj našoj priči do sada i mislim da studenti ne stoje iza toga. Ko stoji iza toga, da li ljuti građani ili provokatori, to je već drugo pitanje.

Naši studenti su stalno pozivali na mir i ovo je redak slučaj jednog gandijevskog otpora režimu. Pogledajte Pariz, Milano, Tiranu i tako dalje. Ovo je primer kako se na jedan civilizovan, miran način, animiranjem ljudi da izađu na izbore, na demokratski način zamenjuje jedna diktatorska vlast.

Zanimljivo, gotovo u isto vrijeme ste Vi i Igor Crnadak, lider PDP-a RS, kazali kako postoji opasnost da Milorad Dodik pokušava s velikim novčanim iznosima potkupiti čelnike Studentske liste…

-Naravno da je sve moguće. Ja nisam ni znao da je i Crnadak to izjavio.

Da li Dodik to pokušava – možda i pokušava. Siguran sam da, koliko god on nudio para, u tome neće uspeti. On verovatno misli da su svi ljudi na prodaju i da mogu da aminuju njegove organizacije i kupovine, kao i ovo što radi u Novom Sadu.

Bila je i ona afera o vili na Dedinju. To mu sigurno neće poći za rukom jer ovo je jedna organizacija koja je ulila poverenje građanima i oterala strah građana od režima. Ponukala ih je i ohrabrila da izađu na izbore.

U čuvenom sudaru sa onim brojem 3, ovo je bio istorijski maksimum, što kažu i mediji. Ja sam gledao na svom izbornom mestu u Novom Sadu, u pola devet ujutru – venac ljudi oko celog kvarta. Red se strpljivo čekao, ja sam čekao dva i po sata da glasam.

Takve stvari možda mogu da padnu na pamet Dodiku, da misli da su svi za kupovinu, ali nisu na prodaju.

Očekujete li stvarno da bi moglo doći do zaokreta politike službenog Beograda prema BiH?

-Iskreno očekujem. Mislim da bi, ako to ne urade, bila izneverena očekivanja dobrog dela onih koji su ih podržali.

Jer, uz promenu unutrašnje politike i demokratizaciju unutar Srbije – to nije dovoljno. Zapravo, nije kompatibilno ako takvu politiku ne prati i promena odnosa prema susedima. Znači, da se ponište sve one negativnosti koje je ovaj režim u Srbiji, koji je još uvek na vlasti, izazivao u svojoj zemlji, kod ovih ljudi koji protestuju, ali i nevolje i probleme koje je izazivao u regionu. Tako da ja očekujem da to budu dva kompatibilna procesa – da demokratizaciju odnosa unutar Srbije prati i promena odnosa prema regionu. Da više Srbija nema taj imperijalni odnos prema svojim susedima koji su manji od nje, da prestane zloupotreba Srba koji žive u okolnim zemljama, gde je Vulin u ime Vučića promovisao ideju „srpskog sveta“ i objedinjavanja svih delova okolnih zemalja gde su Srbi u većini, čak i na državnoj osnovi.

Ja mislim da Srbija mora – demokratska Srbija, a ja verujem da će je stvoriti ova studentska lista i ljudi koje oni budu izabrali da ih predstavljaju u izvršnoj vlasti – shvatiti da to ide jedno sa drugim. I da će pomoći svojim susedima, pre svega Bosni i Hercegovini koja je, zahvaljujući baš takvim podrivačkim delovanjima Vučića i Dodika, ali i s druge strane Čovića, a isto tako i Beograda i Zagreba – praktično onako kako je dogovoreno u Karađorđevu još davne 1991. godine – destabilizovana. Zapravo, mi kao potpisnici Dejtonskog sporazuma moramo pomoći da Bosna i Hercegovina bude prosperitetna država. I da to ne bude samo na rečima, kako je to Vučić govorio, da podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, nego to mora biti na delu, da se ostvari, jer inače, ako to ne uradimo, mi opet nismo demokrate.

Koliko je loše za Dodika to što je Vučićev režim pao? Znamo da i Crnu Goru uskoro očekuje ulazak u EU, već je u NATO-u, nekako se čini da je sad Dodik potpuno izoliran od ostatka tog nekog „ruskog svijeta“!?

-Pa jeste, to je tačno. Međutim, znajući Dodika i njegovu kameleonsku prirodu, ja se sećam da je on, kada je vodio kampanju za druge izbore, za ponovni izbor – u stvari za drugi mandat, pošto je imao pauzu za premijera Republike Srpske – sećam se da je bio u Beogradu i da je u to vreme bio doček Nove godine, tamo na Trgu republike ili pred Skupštinom Beograda. Uglavnom, sećam se da je on, zagrljen sa Koštunicom i Veljom Ilićem, pevao zajedno sa Cecom Ražnatović. On ide uz sve one koji su na vlasti u Beogradu i zna da, ako ima podršku Beograda, onda može da peva dalje.

Tu je pokazao jednu veštinu preživljavanja kojom je preveslao i jednu Ameriku. Ali, pre svega, ova vlada nema taj moralni kredibilitet. Marko Rubio je još u martu prošle godine izjavio da je Dodik glavni remetilački faktor u Bosni i Hercegovini i pozvao partnere u regionu da se suprotstave takvoj politici. A onda ne prođe ni godina dana, a Dodik postane odjednom poželjna ličnost u Americi i čak bude primljen u Beloj kući. Onda se vidi da on ima taj instinkt preživljavanja, ali to govori i o politici zemlje koja gleda stvari kroz dolare, a ne kroz neku političku principijelnost i jedinstvo koje bi uopšte trebalo da postoji u politici.

Kakva će njegova služba dalje biti, ne znam, ali se iskreno nadam da konačno ova vlast koju će formirati i vlada koju će sastaviti Studentska lista više neće nasedati na te njegove trikove i da će on postati deo istorije, deo prošlosti. I da će Srbija iskreno podržati svog dobrog suseda Bosnu i Hercegovinu, kao i druge susede – da držimo palčeve Crnoj Gori da uđe u Evropsku uniju, da više nemamo začkoljice sa Hrvatskom ili bar da ne bude krivica na nama ako ih tamo već imamo zbog neke ekstremističke varijante vlasti. Ali sigurno je da Bosni i Hercegovini treba da pomognemo da stane na noge, da bude jedna stabilna zemlja kao servis svojih građana, i onda bi to za mene, kao građanina Srbije, bio onaj paket demokratizacije Srbije koji jednostavno mora da prati demokratizaciju na unutrašnjem planu, ali isto tako i u odnosima prema našim susedima.

S obzirom na sve izjave koje su pratile vođe studentske liste, ne samo studentske liste nego i članove koji će uskoro postati premijeri, ministri i ostali, postavlja se pitanje, pogotovo u Bosni i Hercegovini, je li, zapravo, u Srbiji na snazi borba protiv korupcije i korumpiranog režima, ali bez suštinskih ideoloških promjena što se tiče negiranja genocida, slavljenja ratnih zločinaca, odnosa prema Rusiji, spominje se čak i neki referendum o ulasku u Europsku uniju itd. Smatrate li da ove snage koje su dale potporu studentskoj listi, poput Lige socijaldemokrata, Demokratske stranke, imaju neke šanse kada je u pitanju sastavljanje vlasti da poguraju stvari u tom pravcu, da se stvari stabiliziraju?

-Ne treba tu posmatrati spoljne faktore van Studentske liste. Ako pogledate dobro Studentsku listu, ona je, pošto je bila referendurska atmosfera oko promene režima – morala da pokrije i centar, i građanski deo, i levi i desni spektar na političkoj sceni Srbije, pa i razna opredeljenja kod građana, tako da je to moglo da izazove zbunjenost čak i kod onih koji su glasali za tu listu. Naravno, kod većine od tih koji su glasali bilo je najvažnije da ode Vučić, jer je ovo prevršilo svaku meru.

Ovo je počelo da liči na Pinochetovu diktaturu, samo je falilo da protivnike režima šalju na stadione, pa da i oni tek tako nestaju. Da nismo u ovom delu Evrope, možda bi se i to dešavalo. Dakle, Dara je prevršila meru i onda je bilo – daj da srušimo, pa ćemo onda da rešavamo ova druga pitanja. Bila su tri pitanja na medijima kada su predstavljene liste koje su izvučene iz mora i tu je postavljeno slično pitanje i Studentskoj listi, međutim oni su na jedan dosta mudar način izbegavali da ulaze u te teme, da ne bi ponovo izazivali razdor unutar biračkog tela.

Rekli su: „Ovo ćemo da ostavimo za vreme kada ode ovaj režim“, jer ranije nije bila moguća demokratska rasprava o ovim pitanjima. Dakle, ovde na Studentskoj listi, ako dobro pogledate, ima tako dobrih, uglednih imena, pre svega ljudi koji su afirmisani u svojoj profesiji, imaju i stručno i političko iskustvo, koji su na liniji evropskih vrednosti i građanskog opredeljenja, i mislim da to čini gro Studentske liste. Naravno, ima i pojedinaca koji imaju drugačiju, tu jaču nacionalnu notu, sa kojima se ja ne slažem, ali mislim da celina, ako pogledamo moguću buduću vladu, ja mislim da će ona biti proevropska i da će ona – jer inače neće biti dugog veka – morati da, ako hoće da unapređuje demokratiju u Srbiji, uspostavi demokratske odnose i u odnosima prema regionu i generalno prema Evropi.

Naravno, ovo može da bude jedan prelazni period. Prvo, vlada kad se formira, ona će biti zatrpana – da ne govorim kao na deponiji ili kad otvorite septičku jamu, pa se odjednom suočite na sve strane sa gomilom odvratnih i ružnih stvari koje je napravio ovaj režim, kriminalnih, koruptivnih. Da ne govorimo o institucijama koje su urušene, pa se čekaju ogromne promene – to je kao čišćenje Augijevih štala, to će sve biti ogroman posao. E, onda ide jedan period, a uporedo sa tim, zapravo, mora da ide i lustracija. Jer inače, ako brzo to ne urade i ne raspuste onaj glavni faktor koji je podsticao nasilje prema njima, a to je bila BIA, onda su naivni i neće uraditi ono što su obećali građanima. Ja verujem da ima tamo dovoljno iskusnih ljudi, ljudi koji imaju životno i političko iskustvo, da se to neće desiti.

E onda, to će biti verovatno jedan oročeni period. Ja ne verujem da će njihova vlast trajati duže od godinu i po dana i onda, ako se dobro iskoristi to vreme da se pomalo uredi ova država, da se sklone kadrovi koji mogu da ometaju demokratizaciju zemlje, da se institucije vrate građanima, onda mogu da se raspišu novi izbori. I naravno, još jedan uslov, a to je da se srede birački spiskovi i da se izborno zakonodavstvo uskladi sa evropskim.

U tom slučaju, oni mogu posle toga da raspišu nove izbore, gde bi se ta jedna šarolika grupacija koja čini Studentsku listu rastavila na ono kako inače u svetu postoji. Da nemamo dvopartijski sistem, nego da se unutar te liste, i onoga što će oživeti politički život, izdvoje stranke koje će pripadati centru, demokratskoj nekoj opciji, građanskoj, proevropskoj opciji, neke koje će biti levo, neke koje će biti desno, pa da imamo jedan normalan sistem. Ali, da se nikada više ne desi da jedan čovek bude taj koji može da bude ikona i da svi stanu iza njega – imali smo Miloševića, imali smo Vučića, zahvaljujući nama samima. I da ne dozvolimo da ponovo imamo čoveka koji može da nam kroji sudbinu, pa da deca moje unučadi moraju da rade ono što su moja unučad radila, a to je da idu na dugo pešačenje do Beograda, da ih bije policija po kampusu i tako dalje, da trpe druge torture samo zato što žele bolju budućnost za sebe.

Mario Iličić (Slobodna Bosna, foto: N1)