Direktor Demostata Zoran Panović rekao je večeras u Novom Sadu da trenutni izbori donose dilemu da li smo za višepartijski sistem i pluralizam ili za autokratiju i vladavinu jednog čoveka, te da mu više liče na izbore 1990. nego 2000. godine. 

Na tribini “Srbija na korak do slobode 2026“, u organizaciji Akademije za razvoj demokratije (ADD), održanoj u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Panović je rekao da društvu u Srbiji tragedije daju političku dinamiku a ne politički motivi. 

Kako je rekao, prilikom tragedija duboke društvene protivrečnosti izbijaju na površinu – protesti “1 od 5 miliona” nakon napada na Borka Stefanovića, “Srbija protiv nasilja” nakon tragedija u Ribnikaru i mladenovačkim selima i sada veliki društveni pokret nastao posle pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi u Novom Sadu. 

Panović je ocenio da  je situacija u Srbiji sociološki eksperiment, te da je vrlo teško doći do pravog rezultata u istraživanjima javnog mnjenja jer samo jedan deo ljudi daje jasne i nedvosmislene odgovore, dok većinski deo kalkuliše i daje poželjne odgovore. 

“Postoji takođe jedna vrsta zablude – da su za vlast samo neki ucenjeni, nesrećni ljudi koji nemaju para, i koji ako ne dođu na miting gube dnevnicu i posao. Tih, naravno, ima mnogo. Ali, glavna podrška vlasti je iz tog miljea ‘finih ljudi’ koje srećete svaki dan, koji baš i nisu toliko ucenjeni, niti im posao direktno zavisi od toga, niti su u nekoj bedi”, ističe Panović. 

Ukazuje da glavnu socijalnu baza vlasti čini sigurnih 600 hiljada zaposlenih u javnom sektoru i milion i po penzionera, ali da je vlast dugovečna i stabilna zbog masovnog prelaska čitavog ešalona kadorva i lidera iz partija bivšeg režima ka njima. 

“Ako današnja vlast ima neke ‘crveno-plavo-bele’ boje, oni su u stvari u bazi ‘crno-žuti’. Vučić ima taj žuti zid koji je napravio oko sebe, i tu se proširila ta velika kadrovska i socijalna baza vlasti”, istakao je Panović.

Suspendovana profesorka sociologije u Jovinoj gimnaziji Marija Vasić ocenila je da je optimistična, kao i da više niko nema dilemu da je ovo taj poslednji korak u kojem će svi zajedno uspeti.

Napominje da su izbori 25. oktobra poslednji korak koji “treba da sruši celu kulu”, a da je njemu prethodilo hiljadu koraka.

Podsetila je da je 20. novembra 2024. godine samo novosadska opozicija blokirala rad tužilaštva, “naivno misleći da će oni, posle 20 dana od nesreće, pokrenuti neki proces”, te da tada još nije bilo studentskog pokreta već svega dvadesetak ljudi koji su nedelju dana stajali ispred tužilaštva. 

“I do sada, evo, pokušajte sad da vidite koja je razlika, koja je masovnost i koliko ljudi se zapravo oslobodilo. Čak i ljudi koji rade u javnim institucijama, koji su večno bili u nekom podaničkom položaju, sada otvoreno govore šta misle i za koga će glasati”, rekla je Vasić.

Publicista Dejan Ilić rekao je da je promena moguća, ali da svakodnevni život u Srbiji prolazi s “jednom velikom i nelagodnom neizvesnošću” i izgleda tako da svi znaju da će se nešto dogoditi, ali da niko ne zna šta će se dogoditi. 

“Svi živimo ovaj život do 25, a posle 25. kao da je neka crna mrlja i mi sad ne znamo šta ćemo s tim. I sve što je dogovor do, pre 25, to funkcioniše. Sve što je dogovor posle 25, mi kažemo: ‘E, aj stani da vidimo šta će da bude’”, ocenio je Ilić.  

Dodaje da je to i dobra i loša vest jer niko ne očekuje najgori mogući ishod, ali postojanje strepnje pokazuje ne očekujemo ni da će sve baš proći glatko. 

“Njihova tesna pobeda, ili naš tesan poraz, je naša pobeda. Dakle, neće se svet završiti 25. Idu predsednički izbori, idu lokalni izbori. Ako odnos snaga u parlamentu bude pola-pola, na koju god stranu da ode – pa da ode i na njihovu stranu, to je njihov poraz. Oni više nikad neće moći da uspostave ovu kontrolu i ovu vrstu vlasti kao što to rade sada”, ocenio je Ilić. 

Profesorka ustavnog prtava u penziji Marijana Pajvančić ocenila je da je kod izbora neophodno preduprediti malverzacije na malim biračkim mestima “gde je već pola posla obavljeno”. 

Govoreći o dijaspori, Pajvančić je istakla da se prijavilo više od 100.000 birača, da preko 20.000 prijava uopšte nije ni primljeno, da je u Bosni i Hercegovini 35 biračkih mesta, a prethodno ih je bilo 19 i to u školama, a ne u konzulatima i ambasadama. 

“Tamo gde imamo konzulate i 1.000 i više ljudi prijavljenih, ili ambasadu, tamo se biračko mesto ne otvara. Znači to vam govori da je zapravo prisutan jedan strah od toga da ovo ne može da se kontroliše”, rekla je Pajvančić. 

(Autonomija)