Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) i dalje vodi istragu o mogućim zloupotrebama fondova u projektu rekonstrukcije pruge i železničke stanice u Novom Sadu, rečeno je u ovoj instituciji za BBC na srpskom.

„Istraga je u toku i u ovoj fazi ne možemo da dajemo više informacija, da ne bismo ugrozili tekuće postupke i njihov ishod“, saopštili su u pisanom odgovoru.

Evropsko tužilaštvo prvi put je saopštilo da istražuje moguće zloupotrebe povezane sa rekonstrukcijom novosadske železničke stanice u martu prošle godine.

Od tada, povremeno su potvrđivali da se istraga nastavlja, ali bez iznošenja detalja.

Poslednjih dana na društvenoj mreži Iks korisnici dele snimak ranije izjave evropske tužiteljke Laure Koveši, u kojoj ona govori da se EPPO-u mogu obrati svi koji imaju informacije o načinu na koji su korišćena EU sredstva u Srbiji.

U slučaju novosadske železničke stanice istraga je pokrenuta na osnovu „pritužbe privatnog lica“, kazala je ranije Koveši, kojoj je mandat pri kraju i od 1. novembra zameniće je Nemac Andreas Riter.

U padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine stradalo je 16 ljudi, što je bila inicijalna kapisla za demonstracije protiv korupcije širom Srbije.

Protesti, koji su bili najveći izazov Srpske napredne stranke od dolaska na vlast 2012. godine, doveli su do organizovanja studentskog pokreta i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Koji postupci se vode u Srbiji

Za pad nadstrešnice u Novom Sadu vode se tri odvojena postupka.

Glavni postupak je u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, gde je podignuta optužnica protiv bivšeg ministra građevinarstva i infrastrukture Gorana Vesića, Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastukture Železnica Srbije, Anite Dimoski, nekadašnje Vesićeve pomoćnice i još deset ljudi.

U septembru 2026. godine je odložen početak suđenja.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) vodi postupak u kome se ispituju tokovi novca i moguća korupcija u izgradnji pruge Beograd–Subotica.

U ovom postupku optužnica još nije podignuta, a u istrazi se pominju Vesić, Šurlan i Dimoski, bivši ministar Tomislav Momirović, kao i još devet ljudi.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je podiglo optužnicu protiv troje ljudi zbog navodnih propusta u tehničkom pregledu i izdavanju upotrebne dokumentacije, ali ona nije potvrđena.

Nadležnosti javnog tužilaštva EU

Koveši vodi Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) od 2020.

Kancelariji su se pridružile 22 države članice Evropske unije.

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, potpisala je 2018. sporazum o saradnji sa Evropskom kancelarijom za pravosudnu saradnju (EUROJUST).

EPPO je nezavisno tužilaštvo EU, koje deluje u državama članicama.

Istražuje i procesuira krivična dela protiv finansijskih interesa EU, poput poreskih prevara, korupcije, pranja novca, objašnjeno je iz ovog tužilaštva u ranijem pisanom odgovoru za BBC.

U državama koje ne pripadaju EU, EPPO takođe može biti nadležan ako postoji sumnja u nezakonito korišćenje sredstava Unije.

Paralelno sa protestima, na društvenim mrežama je kružila vest da evropska javna tužiteljka navodno dolazi u Srbiju kako bi istražila trošenje evropskog novca u Srbiji, ali su iz njene kancelarije te navode demantovali.

U jeku protesta sastali su se vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac i Emanuel Žiofre, u to vreme ambasador EU u Beograd, koji su razmatrali mogućnosti saradnje i razmene informacija oko potencijalne korupcije i zloupotrebe novca iz fondova EU u Srbiji.

Ko je Laura Koveši?

Bivša je šefica rumunske Direkcije za borbu protiv korupcije (DNA), na čije čelo je došla 2013. godine, posle čega je drastično porastao broj presuda za korupciju u Rumuniji.

Prva je evropska javna tužiteljka, mada se tadašnja rumunska vlada snažno protivila njenom izboru na ovu poziciju.

„Kao tim smo posvećeni, odlučni i temeljni. Za samo dva meseca, registrovali smo više od 1.200 izveštaja o prevarama koje narušavaju finansijske interese EU“, rekla je Laura Koveši u avgustu 2021. za dnevni list Danas o radu kancelarije koju predvodi.

Koveši je kao tužiteljka pokrenula krivični postupak protiv kontroverznog biznismena Sebastijana Gice, koji je posle nelegalnog ulaska dobio politički azil u Srbiji, 2018. godine, pisao je Danas.

Slučaj Gica je jedna od najvećih korupcionaških afera u Rumuniji, usko povezan sa tamošnjim poslovnim krugovima, bezbednosnim službama i političarima.

Optužen je za pronevere više stotina miliona dolara.

Ko je Andres Riter?

Riterov otac je Nemac, majka je iz Čilea, u čijem je glavnom gradu, Santjagu, odrastao.

Od 1995. radio je u javnom tužilaštvu Nemačke, a 2008. godine postao je zamenik glavnog tužioca u saveznoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija.

Rukovodio je različitim javnim tužilaštvima, među kojima i specijalizovanim tužilaštvom za privredni i sajber-kriminal u Roštoku – u periodu od 2013. do 2020.

Zamenika je Laure Koveši od 11. novembra 2020.

Riter je kao tri glavna izazova označio organizovani kriminal, neslaganja između nacionalnih i evropskih pravnih okvira i budžetska ograničenja.

„Evropsko tužilaštvo treba da bude sposobno da brzo identifikuje nove trendove u kriminalu i prilagodi sopstvene alate i metode“, rekao je Riter u februaru 2026. novinarima u Briselu.

(BBC News na srpskom/foto: Autonomija)