Broj ruskih diplomata u Beogradu izdvaja se u poređenju sa sličnim zemljama, a ambasada Rusije služi kao regionalni centar zahvaljujući saradnji sa srpskim vlastima, ocenjuje predstavnik baze podataka RUPEP.org u pisanim odgovorima za N1.

Prema nedavnoj objavi RUPEPA, koja je otvorena baza podataka o politički izloženim osobama, kompanijama i povezanim strukturama u Rusiji, Belorusiji i drugim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, najmanje 29 od ukupno 78 zaposlenih u ruskoj ambasadi i trgovinskom predstavništvu u Srbiji ima veze ili moguće veze s ruskim obaveštajnim službama. Za 19 osoba navode se veze s ruskim Ministarstvom odbrane ili vojnom obaveštajnom službom GRU.

Predstavnik RUPEP-a za N1 ističe da se rusko diplomatsko prisustvo u Beogradu razlikuje od onog u uporedivim državama.

„Ako pogledamo ambasade koje smo proučavali, broj ruskih diplomata u Beogradu izdvaja se u poređenju sa sličnim zemljama, a samim tim i broj obaveštajnih oficira u ambasadi“, navodi u odgovoru za N1.

Posebno ukazuju na dva vojna atašea i njihova tri pomoćnika, za koje tvrdi da su profesionalni oficiri ruske vojne obaveštajne službe.

„Očigledno je da su srpske vlasti odobrile i broj zaposlenih u ambasadi i njen kadrovski sastav“, ocenjuje sagovornik N1.

Beograd kao regionalni centar

Na pitanje zašto Rusija ima tako veliko diplomatsko prisustvo u Srbiji, predstavnik RUPEP-a odgovara da Moskva ima značajne interese i u Srbiji i na Balkanu.

„Ambasada u Beogradu služi kao regionalni centar zahvaljujući povoljnoj saradnji sa srpskim vlastima“, navodi.

Prema njegovoj oceni, delovanje ruske obaveštajne rezidenture u Beogradu prevazilazi granice Srbije.

„S obzirom na to da ruske obaveštajne službe u poslednje vreme izvode operacije u Evropskoj uniji preko posrednika, jednokratnih agenata ili pripadnika kriminalnih krugova sa Balkana, značaj njihovog delovanja prevazilazi Srbiju“, tvrdi predstavnik RUPEP-a.

Nisu istraživali aktivnosti pojedinaca ni uticaj na izbore

Iako istraživanje ukazuje na navodne obaveštajne veze zaposlenih, predstavnik RUPEP-a kaže da nisu proučavali šta svaka od tih osoba konkretno radi u Srbiji.

„Nismo proučavali pojedinačne aktivnosti svake osobe i to je verovatno pitanje na koje bi srpski novinari mogli da odgovore“, navodi.

Na pitanje da li imaju dokaze da ruski obaveštajci iz Beograda učestvuju u delovanju političkih stranaka, izbornim kampanjama, protestima ili pokušajima uticaja na izbore, odgovara:

„Nemamo takve informacije, ali to pitanje nismo ni istraživali“.

Šta znaju srpske službe?

N1 je pitao i da li je Srbija postala odredište za ruske obaveštajne kadrove koji su prethodno proterani iz evropskih zemalja zbog sumnji na špijunažu. Predstavnik RUPEP-a potvrdno je odgovorio, ocenjujući da su srpske vlasti toga svesne i da na to gledaju blagonaklono.

„S obzirom na to da je jedan broj tih ljudi već bio identifikovan kao obaveštajni oficiri dok su ranije radili u drugim zemljama, srpske obaveštajne službe ne mogu da ne znaju za njih“, ocenjuje predstavnik RUPEP-a.

Kao kontekst navodi zvanične sastanke, razmenu iskustava i saradnju srpskih i ruskih službi. Podseća i na navode o prisluškivanju sastanka ruskih disidenata u Beogradu 2021. i predaji snimka Nikolaju Patruševu.

Takođe se poziva na saopštenje MUP-a iz 2017. godine, u kojem je tadašnji ministar Nebojša Stefanović zahvalio ruskom ambasadoru zbog kurseva stručnog usavršavanja koje je ruska Federalna služba bezbednosti organizovala za zaposlene u srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

(N1, foto: Autonomija)