„To je teatar apsurda“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Markovina, istoričar i jedan od organizatora levičarskog festivala Korčula After Party (KAP), koji se već osam godina održava na ovom ostrvu u Hrvatskoj.

Nakon neosnovanih optužbi, plasiranih na lokalnim desničarskim portalima, da su organizatori i učesnici festivala oskrnavili mural sa fašističkim sloganom „Za dom spremni“, veteranska udruženja napala su KAP, dok je lokalni odbor vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) implicitno pozvao da se festivalu iduće godine uskrati gostoprimstvo.

Prethodne godine pritiscima su, osim KAP-a, bili izloženi i drugi festivali, a pojedine manifestacije su otkazane iz bezbednosnih razloga.

Hrvatsku, koja je članica Evropske unije (EU) od 2013. godine, trenutno vodi vlada konzervativnog HDZ-a i krajnje desničarskog Domovinskog pokreta.

„Desnica u Hrvatskoj je sada u ofanzivi na način da se svako ljevičarsko istupanje kriminalizira“, kaže za RSE kolumnista zagrebačkog nedeljnika „Novosti“ Viktor Ivančić.

Poziv na zabranu festivala

Kao i prethodnih godina Korčula After Party je održan trećeg vikenda u septembru. Ovaj festival zamišljen je kao forum za raspravu o izazovima i nasleđu levice u Hrvatskoj i Evropi.

Na ovogodišnjem izdanju se, između ostalog, razgovaralo o nasilju desnice, istorijskom revizionizmu, kao i aktuelnim političkim prilikama u Evropi, te o socijalnoj politici i zadrugarstvu.

Napadi su usledili nakon zatvaranja festivala, a kao povod je iskorišćeno to što su nepoznate osobe na Korčuli oštetile mural sa likom francuskog dobrovoljca koji se pridružio hrvatskim snagama tokom srpske agresije na tu zemlju. Uz njegov portret na zidu je ispisan i slogan „Za dom spremni“, iz vremena kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, koji su nepoznati počinioci uništili.

Gradonačelnik Korčule iz redova HDZ-a Frano Jeričević je ovo nazvao „sramotnim i kukavičkim“, te poručio da „ovakav čin neće proći nekažnjeno“.

Još oštrije je reagovao odbor Hrvatske demokratske zajednice na Korčuli koji je u saopštenju postavio pitanje „što Korčula dobiva ovom manifestacijom i opravdava li njezin sadržaj i način održavanja daljnju potporu i gostoprimstvo Grada Korčule“.

Prema rečima Viktora Ivančića, saopštenje korčulanskog HDZ-a nedvosmisleno se može čitati kao poziv na zabranu festivala.

„To je rang više u odnosu na to kako se postavljala vladajuća stranka do sada. Obično bi oni pustili Domovinski pokret i radikalne desničarske satelite da harangiraju, a sad su oni artikulirali taj zahtjev da se taj ljevičarski skup na Korčuli više ne održava“, kaže Ivančić.

Pre vladajuće stranke, oglasio se i korčulanski ogranak Udruženja branitelja Dubrovnika koji je u svom saopštenju direktno povezao učesnike i organizatore KAP-a sa ovim događajem:

„Dresirani mladi skojevci spremni su na vandalizam i banditizam u ime ideologije“, navodi se, između ostalog, u tom saopštenju.

Medijska hajka i veze sa HDZ-om

Kao još jedan argument za zabranu KAP-a, ove grupacije su iznele tvrdnju da su članice antifašističkog hora Praksa iz Pule – koje su učestvovale na festivalu – tendenciozno izbrisale državnu zastavu Hrvatske sa njihove fotografije ispod korčulanske kule Revelin.

Međutim, na Fejsbuk stranici ovog hora jasno se vidi da se sa kule vijori nacionalno obeležje Hrvatske.

U reakciji na nedokazanu tvrdnju da je hrvatska zastava uklonjena sa fotografije, predsednik Udruženja branitelja Korčule Frano Cebalo na dubrovačkom portalu Juginfo kaže da bi, ukoliko je to tačno, „to bio najteži incident koji se posljednjih dana dogodio u Hrvatskoj, usporediv s javnom podrškom (osuđenom ratnom zločincu Ratku) Mladiću“.

Dragan Markovina kaže da su hajku na festival pokrenuli lokalni dubrovački mediji povezani sa HDZ-om.

„Iz tih lokalnih medija priča je potpuno nekritički plasirana na nacionalne medije, a da niko nije pozvao da nas pita za komentar „, kaže Markovina.

Jedan od medija na kojem su danima iznošene neutemeljene tvrdnje je već pomenuti Juginfo, čiji direktor je Miljenko Manjkas.

Manjkas je u javnosti ostao najpoznatiji kao urednik propagandne emisije „Motrišta“, koja je devedesetih na Javnom servisu Hrvatske služila za obračun s kritičarima tadašnjeg autokratskog predsednika Franje Tuđmana. Na to mesto Manjkas je došao iz Tuđmanovog kabineta, gde je bio analitičar predsednika Republike Hrvatske i tadašnjeg prvog čoveka HDZ-a.

Veze sa tom strankom održavao je i godinama kasnije, pa je 2015. imenovan za glavnog savetnika za medije HDZ-a u vreme dok je tu stranku vodio Tomislav Karamarko, koji je važio za tvrdu nacionalističku struju unutar Hrvatske demokratske zajednice.

Napadi i prošle godine

KAP je i prethodne godine bio izložen napadima desničarskih udruženja, zajedno sa drugim „nepodobnim“ festivalima u Hrvatskoj, poput Festivala Alternativne Ljevice (Fališ) u Šibeniku. Iste godine je iz bezbednosnih razloga otkazan umetnički festival „Nosi se“ u Benkovcu, nakon što su se u gradu okupili pripadnici navijačkih i desničarskih skupina.

U novembru 2025. zabeleženi su napadi huligana i ultradesničara na učesnike manifestacije Dani srpske kulture, koja se održava od 2006. godine. Više desetina pripadnika ekstremističkih grupa je najpre u Splitu prekinulo program uz uvrede na nacionalnoj osnovi, a nekoliko dana kasnije se sličan scenario odigrao i u Zagrebu.

Politički analitičari i poznavaoci prilika u Hrvatskoj su te incidente povezali sa masovnim koncertom ultradesničarskog i proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona na zagrebačkom Hipodromu, gde se okupilo više stotina hiljada njegovih fanova. Upravo se na Tompsonovim nastupima neizostavno čuje ustaški poklič „Za dom spremni“, kako sa bine tako i u publici.

Prema rečima Dragana Markovine, u prvim godinama održavanja Korčula After Party festivala nije bilo nikakvih problema. Oni počinju 2024, nakon što je HDZ formirao Vladu sa krajnje desničarskom i populističkom strankom Domovinski pokret.

„Sada imamo stalne pritiske na zabranu festivala, prijetnje prosvjedima, blaćenje u medijima, targetiranje ljudi. Radi se jedna vrsta strahovitog nasilja, sa ciljem da se proizvede autocenzura, a onda u drugom valu imamo i pokušaje da se konkretno zabrani“, kaže Markovina.

Dva pravna gledišta na ustaški pozdrav

Uzvikivanje ustaškog pozdrava, pod kojim su tokom kvislinške vlasti NDH u Drugom svetskom ratu počinjeni masovni zločini nad Srbima, Jevrejima, Romima i komunistima, nije zabranjeno u svim situacijama. Ustavni sud Hrvatske je 2020. godine ocenio da taj slogan „nije u skladu“ sa Ustavom te zemlje

Međutim, niži sudovi su u pojedinim slučajevima dopustili upotrebu ovog pozdrava u specifičnim okolnostima, pa je na primer dopuštao skandiranje tokom obeležavanja dana Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) ili tokom izvođenja Tompsonove pesme „Bojna Čavoglave“.

Sudovi su to obrazložili izuzecima od opšteg pravila.

Ide li HDZ još više udesno?

Najnoviji primer hajke na Korčula After Party festival za Viktora Ivančića je pokazatelj normalizacije ekstremno desničarskog narativa u Hrvatskoj.

„U Hrvatskoj je normalno da se diže hajka zbog toga što neko ošteti fašistički pozdrav ‘Za dom spremni’. Dakle, normalno je da fašistički pozdrav bude legitiman dio javnog prostora, a onaj ko se tome suprotstavlja biva proglašen za ekstremnog ljevičara„, kaže Ivančić.

Sagovornik RSE ocenjuje da bi aktuelni premijer i prvi čovek HDZ-a Andrej Plenković ubuduće mogao dodatno da pomeri svoju retoriku udesno kao onoj koju neguje Domovinski pokret.

„Andrej Plenković je adaptibilan vladar. On dobro njuši europske trendove, a oni su takvi da desnica jača. On sve manje ima ograda u svojim nastupima, tako da će on sasvim sigurno ići sve desnije do izbora, i to na onaj najgori način da političke protivnike non stop predstavlja kao neprijatelje“, smatra Ivančić.

Prvi redovni parlamentarni izbori u Hrvatskoj trebalo bi da budu održani 2028. godine, dok se predsednički očekuju krajem 2029. godine.

(Radio Slobodna Evropa)