„Nema ulice, nula“.

To piše u podacima o adresama više od pola miliona građana Srbije u biračkom spisku, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa (RSE), na osnovu javno dostupne evidencije birača.

Pravo da 25. oktobra izađe na vanredne parlamentarne izbore imaće, tako, više od 500 hiljada birača bez precizno upisane adrese.

Podaci o broju birača po adresama dostupni su na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak.

Da je više od 500 hiljada birača upisano bez ulice i kućnog broja, RSE je utvrdio automatskom obradom tih podataka.

Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac.

Resorna ministarstva, međutim, ne daju objašnjenje.

RSE im je uputio pitanja kako je došlo do toga da stotine hiljada građana nemaju imenovanu adresu u biračkom spisku.

Ali, i kako je moguće da desetine birača budu prijavljene na adresama javnih objekata ili porodičnih kuća, neadekvatne veličine za toliki broj stanovnika.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave naveli su da je „vođenje evidencije prebivališta i boravišta građana u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP)“.

A iz MUP-a, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE.

Primer iz Beograda

U Beogradu, najvećem gradu u državi, gde najviše stanovnika živi u višespratnicama, u podacima o adresama u biračkom spisku fale brojevi stanova.

Naime, više od 90 odsto beogradskih adresa nije upisano sa brojem stana, a u biračkom spisku su dostupni samo podaci o ukupnom broju birača po jednom ulazu, pokazuje analiza RSE.

Zbog toga, nije moguće proveriti koliko je birača upisano na adresi jednog stana – iako je izmenama zakona, usvojenim krajem 2025, građanima omogućeno da u onlajn evidenciji provere koliko je birača u svakom domaćinstvu.

Takav je slučaj i sa jednim soliterom u Zemunu, u Karađorđevoj ulici, u kojoj je prijavljeno 176 birača.

Među njima je i sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE), penzionerka Jelena.

„Nemam poverenja u ovu vlast, pa samim tim ni u birački spisak. Lično nisam proveravala, ali ako smo svi upisani samo na broj zgrade, a ne po broju stana, ne vidim ni svrhu provere“, kaže ona.

S druge strane, njena komšinica, Dragana navodi da je uvek dobijala dva poziva za glasanje i da se to poklapa sa brojem punoletnih članova njenog domaćinstva.

„U tom smislu nisam primetila neregularnosti, niti znam nekoga iz zgrade ko je imao primedbe, ali ljudi generalno imaju sve manje poverenja u izborni proces“, navodi ona.

Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja.

Birački spisak opisuje kao „transparentan“ i „najažurniji do sada“.

Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivaju da im se omogući pristup svim evidencijama – kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe.

Jedno selo, dvadesetak ulica, a svi birači na istoj adresi

Prema istraživanju RSE, samo u 13 pograničnih opština u Srbiji oko 85 hiljada birača upisano je u birački spisak sa adresom „nema ulice 0“.

Najviše njih je u jugozapadnoj opštini Prijepolje, na granici sa Crnom Gorom, te u opštinama Preševo i Bujanovac na jugu države, gde su granice sa Kosovom i Severnom Makedonijom.

Najviše birača sa prebivalištem na nepoznatoj adresi, birački spisak beleži u naselju Ivanje, u opštini Prijepolje.

U Ivanju, na adresi koja je u registru birača zavedena kao „nema ulice 0“, prijavljena su 1.523 glasača, podaci su iz biračkog spiska od 21. septembra.

Prema zvaničnim podacima popisa iz 2022. godine, u Ivanju kod Prijepolja živi 1.101 stanovnik.

Nema podataka koliko je od tog broja punoletnih građana, kao i koliko ljudi živi u inostranstvu, a i dalje ima prebivalište u ovom naselju.

Inače, u adresnom registru Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u Ivanju postoje 23 različite ulice.

Zbog čega onda, prema podacima iz biračkog spiska, gotovo svi birači iz tog mesta imaju prebivalište na adresi bez imena i broja?

Iz MUP-a, do objave teksta, nisu odgovorili na to pitanje.

Programski nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) Vladimir Erceg, objašnjava da je problem u neusaglašenosti između evidencije prebivališta MUP-a i adresnog registra Republičkog geodetskog zavoda.

„Ako je vama dodeljena nova ulica i broj, opština taj podatak šalje u RGZ i u adresnom registru se ta adresa menja. Ali, ona se ne menja u evidenciji MUP-a automatski, već tek prilikom vađenja novih ličnih dokumenata. Birački spisak je u celom postupku poslednji, treći korak“, navodi Erceg.

Dodaje da je takva neusaglašenost „pogodno tlo“ za manipulaciju.

U adresnom registru, adrese bez određenog kućnog broja vode se kao „bb“, dok se u biračkom spisku ta oznaka izražava numerički, odnosno brojem 0.

Kako više od 200 birača deli istu ulicu i kućni broj?

Međutim, nula nije jedino odstupanje koje je uočio RSE.

U poslednjih nekoliko nedelja, građani su na društvenim mrežama delili primere velikog broja birača prijavljenih na adresama sa kućnim brojem 1.

Tako je na primer, u Priboju na jugozapadu Srbije, na jednoj takvoj adresi u biračkom spisku zavedeno 247 ljudi sa pravom glasa – podaci su iz biračkog spiska od 21. septembra.

RSE je analizirao satelitske snimke koji pokazuju da se na toj lokaciji nalazi porodična kuća. Ona, prema podacima iz katastra, ima 88 kvadrata.

Vladimir Erceg iz Crte navodi da je proverom ovakvih slučajeva utvrđeno da nije reč o „fantomskim biračima“, već da su u pitanju greške pri evidenciji.

„Kada je ulici dodeljena numeracija, referenti za unos podataka su sve birače koji su bili upisani na bb (bez broja) samo prebacili na broj 1“, objašnjava Erceg i ocenjuje da je to loša praksa, ali da odgovornost nije na pojedincu, već na sistemu koji to toleriše.

Ko su stotine birača na adresama centara za socijalni rad?

U Novom Sadu je najveća koncentracija birača zabeležena na adresi Zmaj Ognjena Vuka 13.

Tu je za predstojeće parlamentarne izbore, prema podacima od 21. septembra, upisano ukupno 446 birača.

Na toj adresi nalazi se gradski Centar za socijalni rad.

Zakon omogućava da građani, koji nemaju gde da prijave prebivalište, budu prijavljeni na adresi centra za socijalni rad, uz njihovu saglasnost i odluku MUP-a.

Odnosno, da na adresama centara budu prijavljeni i njihovi korisnici bez krova nad glavom – kao jedna od najugroženijih kategorija stanovništva.

Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit RSE koliko je građana trenutno prijavljeno na adrese socijalnih ustanova i kako se taj broj menjao u poslednjih deset godina.

Jer, prema izveštajima domaćih izbornih posmatrača, ranije su uočavane razlike u broju prijavljenih na adresama centara za socijalni rad.

Tvrde da su se ti brojevi menjali pre i posle izbora, što ostavlja sumnju da se tim glasovima moglo manipulisati.

U biračkom spisku je trenutno i više stotina birača, sa prijavljenim adresama u sedištima ustanova za socijalni rad u Beogradu, pokazuje analiza RSE.

Samo u opštini Zemun, na adresi centra vodi se prebivalište za više od 100 ljudi.

A na upit RSE o ovim biračima ne odgovara ni resorno ministarstvo za socijalna pitanja.

Tako, izostaje zvanično objašnjenje o procedurama za upis i odjavu ovih birača sa adresa socijalnih ustanova, kao i zašto njihov broj varira u izbornim ciklusima.

U Nišu je najveći broj birača upisan na adresi Mramorska 11 – ukupno 504 građanina sa pravom glasa.

Dodatno, 381 birač ima prebivalište na adresi Crvena zvezda naselje 21-a.

Na tim lokacijama su neformalna naselja, u kojima živi romska zajednica.

Među njima su i socijalno ugrožene porodice.

„Naša istraživanja pokazuju da su socijalno ugrožene kategorije stanovništva posebno podložne izbornim manipulacijama svake vrste, najčešće kroz uslovljavanje socijalne pomoći za glas“, kaže Erceg.

Šta se događalo na lokalnim izborima 2023?

Prethodni parlamentarni izbori, u decembru 2023, poklopili su se sa lokalnim beogradskim izborima, održanim istog dana.

Proces su obeležile su optužbe opozicije, ali i domaćih nevladinih posmatrača, da je vladajuća stranka organizovala „masovnu migraciju“ birača – kako bi stekli pravo da glasaju u korist naprednjaka na izborima u Beogradu.

„Migracija“, kako su tvrdili, nije bila samo iz gradova Srbije, već i iz susednih država, u kojima desetine hiljada građana imaju dvojno državljanstvo.

Ali, iz vlasti su odbacivali optužbe da su, mimo zakona, upisivali birače na adresama u Beogradu, iako tu ne žive.

Ipak, u pojedinim kućama, broj prijavljenih birača višestruko je prevazilazio realni kapacitet objekta.

RSE je tako utvrdio da je na jednoj adresi, u beogradskoj opštini Voždovac, u trenutku održavanja poslednjih beogradskih izbora 2024, bila nedovršena kuća, u kojoj je prijavljen 51 birač.

I danas ova lokacija izgleda isto.

Međutim, sada je na toj adresi evidentirano sedam birača.

RSE na adresi nije zatekao nikoga. Meštani tog dela Beograda, nisu želeli da govore.

Ni MUP ne odgovara na pitanja RSE, te nije zvanično objašnjeno zašto i kako je došlo do tolike promene u broju birača na ovoj adresi.

„Sad se postavlja pitanje gde su ti ljudi nestali? Da li su to bili naši građani koji imaju pravo glasa ili ne? Najčešće je reč o našim državljanima iz BiH ili Crne Gore, koji sticanjem državljanstva stiču uslove za glasanje, ali mogu biti upisani u birački spisak samo ako imaju adresu na teritoriji Srbije“, navodi za RSE Vladimir Erceg iz Crte.

„Stave te u auto, odvezu te, glasaš, vratiš se“, kaže sagovornik iz Rudog za RSE, koji je išao da glasa u Beograd.

Kako se stiglo dovde?

Revizija biračkog spiska bila je među ključnim preporukama OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kako bi se unapredili izborni uslovi u Srbiji.

Njihove preporuke su usledile nakon izbora 2023, na kojima je opozicija optužila vladajuću koaliciju za izbornu krađu, dok su iz vrha vlasti te optužbe odbacivali.

Domaći i međunarodni posmatrači su, međutim, utvrdili niz nepravilnosti tokom tog izbornog procesa.

U izveštaju nakon izbora, pored ostalog, ODIHR je ukazao da je poverenje u birački spisak narušeno zbog nedostatka detaljnih podataka, tvrdnji o preminulim osobama na biračkom spisku i masovnoj migraciji glasača.

Iz ODIHR-a su za RSE kratko naveli da će se o sprovođenju preporuka izjasniti nakon predstojećih izbora 25. oktobra, dok će konačna ocena uslediti nekoliko meseci kasnije, u završnom izveštaju.

Vlast tvrdi da je većina ključnih preporuka ODIHR-a pretočena u zakone.

Izmenama izbornih zakona, omogućeno je formiranje desetočlane Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska početkom 2026.

U njoj su, pored predstavnika vlasti, predstavnici opozicionih partija i nevladinih organizacija koje prate izborni proces, kao što je Crta.

Vladimir Erceg iz Crte, kao jedan od članova komisije, kaže da revizija spiska neće biti završena do izbora 25. oktobra, ali da će komisija do tada izaći sa delimičnim nalazima.

„Generalni utisak je da je birački spisak u jako lošem stanju“, ocenjuje predstavnik Crte.

Ta organizacija je nakon glasanja u decembru 2023. podnela više od deset krivičnih prijava zbog izbornih neregularnosti, ali bez sudskog epiloga – jer su odbačene, ili su i dalje u fazi predistrage.

„Čitav sistem (biračkog spiska) je jedna bašta zarasla u korov, pa u toj bašti vi možete da sakrijete šta god hoćete“, zaključuje Erceg.

S druge strane, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović tvrdi da sa terena nisu stigle konkretne pritužbe.

„Iz Komisije nije stiglo ništa što ukazuje na konkretnu nepravilnost u bilo kom delu biračkog spiska, bilo kojoj opštini ili gradu“, izjavila je resorna ministarka 9. septembra za televiziju K1.

Prema dostupnim podacima od 21. septembra, pravo glasa na predstojećim izborima imaće više od 6,44 miliona birača.

Promene u spisku moguće su do 9. oktobra u ponoć, kada se on zaključuje.

Nakon toga se sve izmene u spisku, do 72 sata pred izbore, obavljaju isključivo na osnovu rešenja resornog ministarstva.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Beta)