Od Vlade očekujemo i da ispita ko je ovaj događaj odobrio i ko ga je platio. Ambasade država članica EU, a naročito ambasadu Francuske, koja je rektora Božovića odlikovala ordenom Akademskih palmi, pozivamo da se podrobno upoznaju s onim što se događa na Univerzitetu Crne Gore i Istorijskome institutu, s javno dostupnim stavovima njegova rektora, i da to imaju u vidu u svakoj daljoj saradnji s tim ustanovama pod ovakvim rukovodstvom.

Crnogorski PEN centar uputio je otvoreno pismo Vladi Crne Gore i ambasadama država članica Evropske unije u Crnoj Gori, povodom događaja organizovanog u Istorijskom institutu Univerziteta Crne Gore i navoda o mogućoj saradnji sa Fondom Gorčakov. U pismu se posebno kritikuje uloga rektora Univerziteta Crne Gore Vladimira Božovića, kao i poruke koje su, prema navodima PEN centra, upućene sa skupa kojem je prisustvovao ambasador Ruske Federacije.

Pismo prenosimo integralno:

„Prema informacijama koje je objavila renomirana crnogorska NVO Centar za građansko obrazovanje (CGO), Istorijski institut Univerziteta Crne Gore ugostio je Ekaterinu Entinu i Marka Entina, saradnike fonda Gorčakov, instrumenta ruske spoljne politike koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije. Izlaganja je otvorio direktor Instituta, istoričar Radenko Šćekić, a skupu se obratio i ambasador Ruske Federacije Aleksandr Lukašik, dok je Entina crnogorskim naučnim ustanovama otvoreno ponudila saradnju s fondom Gorčakov. Prema CGO-u, rektor Univerziteta Crne Gore Vladimir Božović bio je upoznat s održavanjem događaja.

Poruke koje su se tom prilikom mogle čuti s najstarije naučne adrese u zemlji su sramotne. Ruski ambasador govorio je o „snažnom pritisku Zapada na Rusiju i potrebi još snažnijeg odgovora“, Entina je Balkan tumačila kroz pojam „srpskoga sveta“, a direktor Instituta ustvrdio je da su Crnoj Gori evropske integracije nametnute te da akademska saradnja mora ostati sačuvana, uprkos svim “drugim okolnostima“.

Ovđe nije riječ o naučnoj debati niti o suprotstavljenim mišljenjima, već o tome da je državna naučna ustanova, o trošku građana Crne Gore i u prisustvu ambasadora države agresora, otvorila vrata i najavila saradnju s organizacijom koju je Evropska unija sankcionisala upravo zato što širi propagandu i uticaj režima koji vrši agresiju na Ukrajinu. Akademska sloboda ne podrazumijeva pravo da se institucija koristi kao produžena ruka tuđe državne politike, a „druge okolnosti“ koje Radenko Šćekić tako lako odbacuje zovu se genocidna politika u Ukrajini i ruski uticaj koji širom Evrope podriva evropski način života. Zato najoštrije osuđujemo organizovanje ovakvoga događaja i smatramo nedopustivim da buduća članica Evropske unije na svome univerzitetu ugošćuje i promoviše nosioce te politike.

Podśećamo da je 2015. godine Vladimir Božović javno izlagao „analizu vektora ruske meke moći u Crnoj Gori“, u kojoj je Crnu Goru odredio kao „zemlju srpske pravoslavne, proruske i panslovenske duhovne suštine“, a razvoj srpskih i ruskih kulturnih institucija kao „apsolutni garant“ da će se ona „vratiti svom originalnom, istorijskom duhovnom toku“. Da to nije bila analiza uticaja, već program njegovoga širenja, dokaz je i gostovanje fonda Gorčakov.

Zato od Vlade Crne Gore i Upravnoga odbora Univerziteta ne tražimo objašnjenje, jer ga je Božović sam dao 2015. godine, na što smo i ranije ukazivali, ali tražimo jasan odgovor može li osoba s takvim javno iskazanim programom voditi jedini državni univerzitet zemlje koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji. Od Vlade očekujemo i da ispita ko je ovaj događaj odobrio i ko ga je platio. Ambasade država članica EU, a naročito ambasadu Francuske, koja je rektora Božovića odlikovala ordenom Akademskih palmi, pozivamo da se podrobno upoznaju s onim što se događa na Univerzitetu Crne Gore i Istorijskome institutu, s javno dostupnim stavovima njegova rektora, i da to imaju u vidu u svakoj daljoj saradnji s tim ustanovama pod ovakvim rukovodstvom.

Očekujemo i reakciju akademske zajednice i šire javnosti, jer je ovo sraman udar na nasljeđe Instituta i njegovih osnivača, na pionirsku naučnu misiju njegova prvoga direktora Jagoša Jovanovića i čitave plejade crnogorskih intelektualaca koji su još 1948. godine jasno kazali šta misle o imperijalnim planovima Moskve. Za razliku od današenjeg Instituta, oni su tada znali đe je Crna Gora“, zaključuje crnogorski PEN centar  u otvorenom pismu  Vladi Crne Gore i ambasadama država članica EU u Crnoj Gori.

(Antena M)