Odluka Vrhovnog suda SAD kojom je dato preliminarno odobrenje za naredbu predsednika Donalda Trampa kojom se ograničava glasanje poštom možda neće dovesti do promene nijedne izborne procedure tokom novembarskih izbora za Kongres, ali je ta odluka već unela neizvesnost u način glasanja koji koristi gotovo trećina stanovništva zemlje, piše AP.

Vrhovni sud je, naime, u ponedeljak saopštio da predsednik Tramp može da počne da sprovodi delove izvršne uredbe čiji je cilj ograničavanje glasanja poštom. Međutim, dodatni pravni sporovi mogli bi da uspore primenu njegovog plana pre novembarskih izbora za Kongres, navodi CNN.

Šta piše u odluci Vrhovnog suda?

Iako je sud svoju odluku predstavio kao ograničenu, ona ostavlja otvorenom mogućnost Trampu da na kraju bude dozvoljeno da sprovede mere predviđene uredbom iz marta, kojom su američkoj Poštanskoj službi i Ministarstvu unutrašnje bezbednosti dodeljene dosad nezabeležene uloge u organizaciji izbora.

Odluka Vrhovnog suda od deset stranica doneta bez potpisa i uz protivljenje troje liberalnih sudija, znači da administracija Donalda Trampa može da nastavi sa predlogom prema kojem bi Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) sastavljalo spiskove, posebno za svaku saveznu državu, osoba za koje smatra da imaju pravo glasa, u državama pod upravom demokrata koje su sudskim putem osporile taj plan.

Drugi deo Trampove izvršne uredbe nalaže Poštanskoj službi SAD da uvede nove obaveze za savezne države koje žele da šalju glasačke listiće poštom. Od njih se zahteva da Poštanskoj službi dostave sopstvene spiskove birača koji imaju pravo glasa, kao i da na koverte sa glasačkim listićima unesu podatke koji bi omogućili praćenje tih pošiljki.

Sudije Vrhovnog suda dale su Poštanskoj službi zeleno svetlo da sprovede taj deo Trampovog plana, ali je savezni sud niže instance u odvojenom postupku blokirao njegovu primenu na teritoriji cele zemlje.

To znači da će verovatno biti potrebno još sudskih postupaka pre nego što Poštanska služba SAD bude mogla da nastavi sa sprovođenjem ove mere. Ti postupci bi mogli da dovedu do novih hitnih žalbi koje bi brzo stigle do Vrhovnog suda, potencijalno za svega nekoliko dana. Drugim rečima, odluka doneta u ponedeljak gotovo sigurno neće biti poslednja reč o Trampovoj izvršnoj uredbi o glasanju poštom.

„Ukoliko konačno pravilo Poštanske službe nanese štetu saveznim državama, one mogu da ospore to pravilo“, naveo je Vrhovni sud u svojoj odluci.

Vrhovni sud se u svojoj odluci nije izjasnio o zakonitosti Trampove izvršne uredbe, već samo o tome da li je osporavanje te uredbe pokrenuto u odgovarajućem trenutku.

„Odluka suda o ovom zahtevu ne znači da će bilo koja mera koju vlada preduzme radi sprovođenja uredbe nužno biti zakonita“, navodi se u odluci. „Kada je o tome reč, vreme će pokazati“.

Sudija Ketandži Braun Džekson, međutim, napisala je sopstveno opširno izdvojeno mišljenje, u kojem je oštrim rečima kritikovala odluku, navodeći da ona „nepotrebno unosi haos i neizvesnost u predstojeće izbore za Kongres“.

„Kafkijanska noćna mora“ je izraz kojim Džekson opisuje situaciju nastalu odlukom Suda, prenosi CNN.

Umesto da proglasi Trampovu naredbu zakonitom, Vrhovni sud je u ponedeljak ocenio da je bilo prerano da savezne države kojima upravljaju demokrate ospore tu naredbu u junu, kada su uspele da ubede saveznog sudiju u Bostonu da zamrzne njenu primenu za novembarske izbore, navodi AP.

Time je pravna borba oko naredbe praktično ponovo pokrenuta, ali u izuzetno kratkom roku, s obzirom na to da bi prvi glasački listići trebalo da budu poslati biračima u inostranstvu i pripadnicima vojske u Severnoj Karolini za nešto više od nedelju dana, 4. septembra.

I dalje je na snazi druga zabrana kojom se Poštanskoj službi SAD onemogućava da uvede promene radi sprovođenja Trampove direktive.

Ipak, administracija je u ponedeljak kasno uveče podnela zahtev da se i ta zabrana ukine, a Poštanska služba je objavila nove propise koji bi stupili na snagu danas ukoliko pravni put za njihovu primenu bude u potpunosti otvoren.

Šta ako države ne ispune propise Poštanske službe?

Novo pravilo zahteva precizno definisan format koverata u kojima se šalju glasački listići poštom što bi moglo da primora neke lokalne vlasti da ih u potpunosti izmene i nalaže saveznim državama da koriste elektronski sistem kako bi Poštanskoj službi dostavile podatke o tome ko glasa poštom.

Ukoliko države ne ispune te zahteve, njihovi glasački listići poslati poštom neće biti isporučeni.

Mogućnost tako sveobuhvatne promene svega za nekoliko dana izazvala je nevericu kod kritičara. U svom izdvojenom mišljenju, sudija Ketandži Braun Džekson upozorila je da odluka „nepotrebno unosi haos i neizvesnost u predstojeće izbore za Kongres“.

Dejvid Beker, izvršni direktor Centra za inovacije i istraživanje izbora, saglasio se s tim, rekavši da je većina sudija „izgleda stvorila potpuni haos uoči izbora za Kongres“ i da bi bilo „nemoguće“ da države u tako kasnoj fazi ispune nova pravila.

Džesi Salinas, sekretar za izbore okruga Jolo u Kaliforniji i predsednik udruženja izbornih zvaničnika te savezne države, rekao je da će u njegovoj saveznoj državi slanje glasačkih listića početi za 11 dana, a da je njegov okrug već odštampao koverte.

„Kada pogledate rokove, situacija je pomalo haotična“, rekao je Salinas, napominjući da ne zna tačno koji dizajn koverata ispunjava nove propise.

Odbacio je mogućnost izmene procedura u poslednjem trenutku. „Jednostavno ne vidim da imamo kapacitet da to uradimo“, rekao je Salinas.

Tami Patrik, glavna programska direktorka Centra za izbore, udruženja koje okuplja 2.500 izbornih zvaničnika, upozorila je da nijedna savezna država ne može da ispuni zahteve iz novog pravila i da niko sa kim je razgovarala nije ni pokušao da ga primeni.

„Ne postoji nijedna savezna država koja sprovodi izbore na način koji je predviđen ovim pravilom Poštanske službe“, rekla je Patrik u intervjuu za AP. „Postojala je pretpostavka da se ovo neće dogoditi jer nije moglo da se sprovede na način na koji je propisano, pošto niko ne radi na ovaj način“.

Siisko Agilar, demokratski sekretar države Nevade, u kojoj svaki registrovani birač dobija glasački listić poštom, naveo je da je pošta već pogrešno dostavila tri desetine glasačkih listića iz njegove savezne države tokom junskih primarnih izbora.

„Oni će za sedam dana napraviti ogromnu bazu podataka sa 100 odsto tačnim podacima?“ upitao je Agilar u neverici. „Nemoguće je primeniti ovaj sistem u tako kratkom roku“.

Tramp glasa poštom, ali želi da to drugima oteža

Tramp već dugo nastoji da glasanje poštom učini praktično nemogućim, iako je i sam više puta glasao putem pošte.

Tramp je lažno pripisivao svoj poraz na izborima 2020. godine glasanju poštom i iznosio složene teorije zavere, koje je pokušao da dokaže i nakon povratka na funkciju.

Sudije su mu prošle godine blokirale pokušaj da izvršnom uredbom uvede nova ograničenja glasanja, a najnoviju uredbu doneo je tek nakon što je njegov predlog zakona za reformu izbornih procedura zapeo u Senatu zbog protivljenja demokrata.

Američka Komisija za pomoć u izborima utvrdila je da je 29 odsto birača na izborima 2024. godine glasalo putem pošte. Demokratski birači češće koriste glasanje poštom nego republikanci, što je odraz sve veće političke polarizacije ovog načina glasanja otkako je Tramp počeo da ga napada 2020. godine.

Ipak, predsednik do sada nije uspeo da sprovede promene velikih razmera koje je želeo, jer Ustav daje ovlašćenje za uređivanje izbornih pravila saveznim državama, a kada je reč o saveznim izborima, Kongresu a ne predsedniku.

Pravni stručnjaci naglašavaju da upravo zbog toga smatraju malo verovatnim da će Trampova uredba zaista biti sprovedena.

Većina sudija Vrhovnog suda u svojoj odluci, koja nije potpisana, naglasila je da još nije utvrđeno da li je mera ustavna. Pored toga, svaku dosadašnju pravnu pobedu administracija je ostvarila pozivajući se na to da je prerano raspravljati o ustavnosti mere. Protivnici već razmatraju nove tužbe nakon što su konačna pravila objavljena u petak uveče.

Očekuje se još sudskih sporova

Beker, bivši advokat Ministarstva pravde koji je jedan od autora knjige u kojoj se razobličavaju Trampove lažne tvrdnje o izborima 2020. rekao je da očekuje da će novi krug sudskih postupaka sprečiti primenu uredbe tokom novembarskih izbora.

Profesor prava na UCLA Ričard Hejsen rekao je nakon odluke: „Ovo ne mora nužno da znači ništa kada je reč o novembru“.

Derek Miler, profesor prava na Univerzitetu Notr Dam, rekao je da je Vrhovni sud ipak otvorio put za težak sudski spor u narednim danima.

„To dovodi sudove u užasan položaj, jer će se šta god da se dogodi desiti neposredno pred izbore“, rekao je Miler. „Ako dozvole primenu, to će izazvati ogromne poremećaje u saveznim državama. Ako je suspenduju, to će očigledno razbesneti administraciju.“

Hejsen smatra da je nezamislivo da će propis uticati na birače u novembru.

„I pravni i praktični razlozi čine praktično nemogućim sprovođenje Trampove uredbe o glasanju poštom“, rekao je.

Izbore sprovode lokalni zvaničnici u hiljadama rasutih kancelarija, od kojih mnoge nemaju nijednog zaposlenog sa punim radnim vremenom. Patrik je rekla da su ljudi koji rade u izbornom sistemu zbog svega toga ostali zatečeni.

„Izborni zvaničnici se trenutno osećaju kao vreće za udaranje, jer planiraju način na koji će sprovesti izbore i imaju rezervne planove u slučaju da izbije požar ili da na nekoj lokaciji nestane struje“, rekla je Patrik. „Ali kako da planirate nešto što utiče na trećinu, polovinu ili sve vaše birače?“

„Ova odluka je za sada pobeda za Trampa, ali njome nije u potpunosti otvoren put za sprovođenje njegovih nastojanja da ograniči glasanje poštom“, rekao je Stiv Vladeck, analitičar Vrhovnog suda za CNN i profesor Pravnog centra Univerziteta Džordžtaun.

„Već sutra bi savezni okružni sud u Masačusetsu mogao da blokira osnovni propis Poštanske službe SAD koji je ovde sporan a upravo je to ono što treba pažljivo pratiti uoči novembarskih izbora.“

Bela kuća pozdravila odluku

„Ovo je velika pobeda za bezbednost američkih izbora. Ovo su razumne mere koje štite bezbednost glasačkih listića poslatih poštom i obezbeđuju da samo Amerikanci biraju američke lidere“, rekla je portparolka Bele kuće Loren Bis.

„Ova administracija će nastaviti da zakonito sprovodi program za koji je predsednik Tramp dobio mandat na izborima – uključujući bezbednost i integritet naših izbora“, dodala je Bis.

(Danas, foto: Beta-AP)