Novi Sad bio je prvi grad u Srbiji u kojem je došlo do takozvanog prekomponovanja vlasti, pošto su Socijalistička pratija Srbija (SPS) i Srpski pokret obnove (SPO) odlučili da se priklone partijama okupljenim oko Srpske napredne stranke (SNS). Naime, nova vladajuća koalicija predvođena „naprednjacima“ smenila je 13. septembra u ranim jutarnjim satima, nakon celodnevnog zasedanja, kompletnu gradsku vlast predvođenu Demokratskom strankom (DS) i Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Nakon što je sa funkcije gradonačelnika smenjen Igor Pavličić (DS), imenovan je šef novosadskog odbora SNS Miloš Vučević, a za njegovog zamenika Borko Ilić iz Demokratske stranke Srbije (DSS). Aleksandra Jerkov iz LSV smenjena je sa mesta predsednice Skupštine grada, a na to mesto postavljen je Siniša Sević iz SPS-a, inače dotadašnji Pavličićev zamenik. Smenjeno je i celokupno Gradsko veće, kao i direktori javnih i komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Ggrad.

Nova većina od tog dana ima 42 odbornika od ukupno 78, koliko broji Skupština Novog Sada. Pored SNS-a, SPS-a i DSS-a, novoj skupštinskoj većini su prišla i tri odbornika SPO, koji su mandate na izborima osvojili na listi LSV-a. U vladajućoj koaliciji je i šest odbornika Romske demokratske stranke (RDS), koje je SNS nakon lokalnih izbora optuživao da su u Skupštinu grada ušli zahvaljujući „kupovini glasova“ birača. U koaliciji sa SNS-om je i pet odbornika koji su izabrani na listi Dveri a potom isključeni iz tog pokreta, te jedan odbornik vlaške stranke Nijedan od ponuđenih odgovora, koji je takođe isključen iz partije nakon izbora.

Nova-stara vlast konstituisana 29. juna

Vlast u Novom Sadu prvi put je konstituisana 29. juna, takođe na maratonskoj sednici, koja je trajala do ranih jutarnjih sati 30. juna. Razlog tome bio je što stranke nisu mogle da se dogovore oko pojedinih kadrovskih rešenja. Već tada je bilo jasno da su koalicioni partneri teško prešli preko odluke DS da ponovo na mesto gradonačelnika postavi Igora Pavličića, na čiji prethodni mandat su SPO i LSV imali niz zamerki. Uprkos svemu, vlast su tada formirali DS, LSV, SPO i SPS, uz podršku odbornika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i RDS-a.

Aleksandra Jerkov je za Autonomiju rekla da je osnovna greška demokrata bila što su ponovo predložili Pavličića za gradonačelnika. “Mi smo isticali i pre i nakon formiranja vlasti zamerke na njegov račun. Međutim, između SNS, Dveri, lažne RDS i lažne vlaške stranke, potpuno je jasan izbor LSV da stupi u koaliciju sa DS. Međutim, tako nije mislio i naš predizborni koalicioni partner SPO i njima su izgleda bile bliže Dveri od DS-a. Bili su na izbornoj listi čija je osnovna poruka bila da je Novi Sad nama glavni grad, a sada su u vlasti sa pokretom koji bi da ukine autonomiju Vojvodine i koji veliča odluku Ustavnog suda kojom je osporena funkcija Novog Sada. Ja nisam u grupi ljudi koja smatra da je Pavličić glavni uzročnik kasnijeg raspada vladajuće koalicije”, kazala je Jerkov.

Portparol SPO Nemanja Starović je rekao za Autonomiju da su sa LSV-om uvek u gradu tesno sarađivali po mnogim pitanjima pa odatle i zajedničko insistiranje da Pavličić više ne može biti gradonačelnik, što je DS u prvo vreme i prihvatio. “Međutim, u samom finišu formiranja većine došlo je do preokreta i lider LSV-a Nenad Čanak je popustio pred čvrstim garancijama DS-a da prihvatimo Pavličića, jer će se njegov odnos prema partnerima u vlasti bitno promeniti, što smo mi kao mlađi koalicioni partner prihvatili. Nažalost, ni do kakvih pomaka u ponašanju Pavličića nije došlo, pre svega po pitanju promene Statuta grada, koji je u prethodnom mandatu nasilno promenio uz pomoć opozicije, ali i zbog njegovog odbijanja da potpiše koalicioni sporazum”, rekao je Starović.

Opozicija preuzela gradsku vlast iz drugog pokušaja

Prvi pokušaj preuzimanja vlasti u Novom Sadu novoj skupštinskoj većini propao je 29. avgusta, pošto se na početku zasedanja nije pojavio dovoljan broj odbornika da obezbede kvorum. Ubrzo nakon što je to konstatovala i predsednica Skupštine Aleksandra Jerkov i odložila sednicu, u salu su ušli odbornici i prebrojali se. Tvrdili su da ih ima dovljno, ali su odlučili da sačekaju nastavak zasedanja, dve nedelje kasnije. Nova vladajuća koalicija predvođena naprednjacima smenila je 13. septembra u ranim jutarnjim satima, nakon celodnevnog zasedanja, kompletnu gradsku vlast. Sednica je bila mučna, a pratili su je česti prekidi zbog pojavljivanja u skupštinskoj sali osoba za koje su LSV i DS tvrdili da su Vučevićevo privatno obezbeđenje.

Kako god bilo, vlast je promenjena, a na istoj strani su se našle i stranke koje su se debelo zamerale jedna drugoj nakon izbora. Tas koji je prevagnuo, kao što je već rečeno obezbedili su odbornici SPO-a i pored protivljenja lidera stranke Vuka Draškovića.

Nemanja Starović tvrdi da se SPO opredelio da u tri vojvođanska grada uđe u koaliciju sa SNS-om, jer su lokalni funkcioneri bili veoma razočarani prethodnom saradnjom sa lokalnim funkcionerima DS. Prema njegovim rečima, stranka je decentralizovana i daje punu autonomiju lokalnim organizacijama da donose samostalno odluke na lokalu. “Zato se Drašković i nije složio sa našom odlukom u Novom Sadu”, kazao je Starović i izrazio nadu da će i LSV razumeti odluku SPO da uđe u novu vladajuću koaliciju.

O događajima oko preuzimanja vlasti Aleksandra Jerkov je rekla da je, i pored najboljeg izbornog rezultata LSV u istoriji lokalnih izbora u Novom Sadu, sticaj okolnosti doveo do toga da Liga pređe u opoziciju. “Sada se jasno vidi ko je sa koje strane i gde je oduvek bio. Vlast je sastavljena od stranaka, pojedinaca i interesnih grupa okupljenih jedino oko ideje da se po svaku cenu dođe na vlast, a ne oko vizije kako bi grad trebalo da izgleda, o čemu govore i sva dosadašnja zasedanja Skupštine grada. Oni sve tretiraju kao podelu partijskog plena i kako vreme prolazi postaje očigledno da im je cilj bio samo da DS i LSV skinu sa vlasti”, smatra Jerkov.

Nemanja Starović tvrdi da bi do ovoga kad-tad neminovno došlo, jer koalicija na čelu sa Igorom Pavličićem ne bi dugo potrajala, pošto nije bio otvoren za saradnju. “Kao član gradskog veća u prethodnom mandatu samo sam se jednom nasamo sa njim video. Za to vreme imali smo tri sednice Gradskog veća uživo i oko 50 telefonskih, na kojima se rešavalo i po 50 tačaka, što je neprihvatljivo. Na sastanku sa tadašnjim liderom demokrata Borisom Tadićem nam je obećavano da će se njegov odnos prema nama promeniti, ali do toga nikada nije došlo”, rekao je Starović.

Gradonačelnik: Iznenađujuće dobro funkcionišemo

Gradonačelnik Miloš Vučević za Autonomiju je rekao da koaliciju sa mnogo stranaka nije jednostavno ni sastaviti, niti je lako njeno funkcionisanje, ali se nova gradska vlast u Novom Sadu o svemu dogovara brže nego što je pretpostavio, iako opozicija pokušava da odnose unutar koalicije predstavi kao rascep. Dodao je da je participaranje malih stranaka u gradskoj vlasti, koje nisu zastupljene u višim nivoima vlasti, iznenađujuće dobro jer žele da steknu poverenje pred nove izbore. “Koalicija funcioniše zaista dobro. Da li će to biti tri meseca ili tri godine ne mogu da kažem, ali će SNS izaći prva i reći ako ne može da funkcioniše i odlučiti da ide na nove izbore ili će se formirati neka nova većina. Smatramo da ništa ne može da traje doveka, ali će SNS, sve dok traje politički dogovor biti u vlasti jer je na nama najveća politička odgovornost”, kazao je Vučević.

Nemanja Starović smatra da se do željenih rezultata nove vlasti do sada nije moglo objektivno stići jer je prošlo svega 70 dana, ali je njegov opšti utisak da je saradnja mnogo bolja i da je odnos među strankama mnogo iskreniji nego u Pavličićevo vreme. “Stranke sada imaju direktnu komunikaciju sa gradonačelnikom i nakon 70 dana možemo biti zadovoljni kao stranka, a nadam se da će to uskoro moći da osete i građani”, rekao je Starović, i kao jedan od najznačajnijih rezultata nove vlasti naveo pravljenje preseka stanja i “gašenja nekoliko požara u najznačajnijim javnim preduzećima”.

Aleksandra Jerkov je upozorila da je posao gradonačelnika da snagom ličnog autoriteta pomiri interese onih koji čine vlast, ali joj se čini da Vučević nije pokazao neophodnu snagu koju gradonačelnik glavnog grada Vojvodine treba da ima. “Plašim se da dolazimo u istu poziciju u kojoj je bio Igor Pavličić koji to nije uspeo da uradi ni u svojoj stranci, a kamoli u gradu”, rekla je Jerkov i kao primer navela nedavni rebalnas budžeta. Prema njenim rečima, ova tema je potvrda da je usvojen dogovor političkih partija i da je sve ono što su govorili u kampanji palo u vodu, jer su subvencije dobile stranke koje u pojedinim preduzećima žele da podmire svoje stranačke interese.

Jovan Dejanović, po opštem mišljenju najbolji gradonačelnik Novog Sada u istoriji (od 1974. do 1982. godine), za Dojče vele je nedavno rekao da ne može da veruje da su lokalne vlasti danas toliko izložene uticaju partijskog diktata i ocenio da ni u vreme jednopartijske države to nije bio slučaj. „Politika u gradu mora da bude oslobođena partijskih i političkih uticaja. Ja sam skoro pola veka pripadao Savezu komunista. Osam godina sam bio gradonačelnik Novog Sada, a ni jedan primer, ni pola primera nema da je Gradski komitet Saveza komunista od mene ili od Skupštine grada tražio nešto da se uradi”, rekao je Dejanović.

Evropska prestonica kulture?

Prethodna gradska vlast podržala je ideju da 2020. godine postane Evropska prestonica kulture. Promenom vlasti otvorena je polemika da li odmetnuti odbornici pokreta Dveri, kojima je u raspodeli vlasti povereno da vode oblast kulture u Novom Sadu, ovakvu inicijativu mogu da iznesu, jer je bilo primetno njihovo odsustvo sa važnih skupova koji su tim povodom organizovani čirom Evrope. Ubrzo se oglasio Grad koji je rekao da nema nameru da od kandidature odustane, a pre neki dan pred javnost su izašli i predstavnici Odbora za realizaciju inicijative, koji su rekli da je Grad ispunio sve uslove i da je kandidatura izvesna.
Predsednik odbora i bivši gradski većnik za kulturu Andrej Bursać rekao je tada da je po signalima iz Brisela Novi Sad ozbiljan kandidat. “Ova odluka je bila presudna za nas, te je Odbor doneo strateški plan ‘Visions2020’, po kojem će se odrediti šta Novi Sad sve treba da uradi do 2020. godine i koje programske aktivnosti treba da budu sprovedene, što je ujedno i neka vrsta kulturne strategije grada. Sve ono što će Novi Sad uraditi do 2020. godine se visoko vrednuje, i ono što nam sada predstoji je izrada projekta koji će jasno, precizno i stručno odrediti pravce onoga što treba da se radi. Došlo je vreme da se ono što je bila vizija sprovede u delo”, rekao je Bursać.
Prema procenama odbora, ukupna vrednost projekta Evropske prestonice kulture 2020. godine iznosiće oko 100 miliona evra, od kojih će, po iskustvima prethodnih kandidata, grad Novi Sad obezbediti trećinu sredstava. Predviđaju se ulaganja grada od 15 miliona evra, a u infrastrukturu će, prema procenama biti uloženo oko 10 miliona evra iz gradskog budžeta. Članovi odbora su kazali da će sredstva za realizaciju projekta biti obezbeđena i iz republičkih fondova, kao i iz izvora Evropske unije, razvojnih banaka, javno-privatnih partnerstava, donacija i sponzora.
Nedugo nakon toga stigao je kratak odgovor iz Grada da će biti preispitan rad Odbora, kako bi se videlo da li je ono što je predloženo u dokumentu zaista pravac kojim grad treba da ide i na kraju navede u kandidaturi koja se podnosi 2014. godine.

Smanjenje potrošnje i reforma javnog sektora

Aktuelni gradonačelnik tvrdi da se već sada vide razlike u vođenju grada, jer su daleko manji rashodi u odnosu na prethodni period, racionalnije se troše javna sredstva i korigovana je sva potrošnja. “U narednom periodu posvetićemo se pripremi i realizaciji budžeta za 2013. i smanjenju troškova, posebno za reklamu i oglašavanje, kao i iznosa za donacije i sponzorstva. Ako neko javno preduzeće dobija tekuće subvencije, onda nije u redu da troši novac za reklame i oglase, i to stanje je neodrživo”, rekao je Vučević i precizirao da će naredni budžet biti bar za dve milijarde dinara manji od ovogodišnjeg, jer je doneta odluka da se Grad ne zadužuje kod banaka.

Prema njegovim rečima, SNS je izašla sa predlogom o nivou zaposlenosti u javnim preduzećima za narednu godinu i samo se čeka izmena Zakona o radu u pogledu otpremnina i zaključivanje kolektivnog ugovora na nivou grada. “Zbog toga ne možemo početi sa rešavanjem problema viška zaposlnih. Mi smo poskupeli nekoliko usluga koje nisu menjane godinama, jer je prethodna vlast držala ekonomski neisplative cene i u isto vreme se zaduživala kod komercijalnih banaka, čime je napravljena potpuna dubioza u nekim preduzećima. Zato smo i došli u situaciju da dajemo subvencije određenim preduzećima. Prethodna gradska vlast je pravila više problema nečinjenjem nego činjenjem, jer se gadnim stvarima nisu bavili. Osnovne podatke smo dobili, a na javnim preduzećima je da urade revizije po dubini”, rekao je Vučević i procenio da se komplatna dugovanja javnih preduzeća kreću od sedam do deset milijardi dinara, što je „ravno katastrofi“.

Gradonačelnik smatra da je situacija u JP stvarana dve decenije i veoma je kompleksno pitanje naći rešenje za funkcionisanje javnog sektora, jer ono zahteva ozbiljne rezove i konsenzus što šireg kruga stranaka. “U prethodne četiri godine došlo je do značajnog pogoršanja u radu javnih preduzeća i mi smo povećali sredstva za tekuće subvencije da bismo intervenisali tamo gde je najgora situacija. Krajem novembra mi ne možemo govoriti o sprovođenju ozbiljnih investicija, osim tekućih. Toplana je u najgorem stanju, Čistoća je u veoma teškom stanju, a Zelenilo i SPENS ne mogu da zarade ni za plate i moramo im pomoći dok ne počnu stabilnije da posluju”, rekao je Vučević i najavio da će direktori morati da donose teške odluke, jer je nivo zaposlenosti neodrživ.

Aleksandra Jerkov je optužila novu vlast da je novac koji je bio namenjen za projekte čija je realizaciju započela potrošila za plate u javnim preduzećima. “Čini mi se da su svi politički akteri u gradu napravili grešku i više se bavili pozicijama u okviru vlasti nego onim zbog čega su izabrani. Masa plata se nije povećala u javnim preduzećima, tako da situacija nije toliko crna. Crno je to što gradonačelnik govori, a njegovi koalicioni partneri rade, i što 95 odsto para iz rebalansa budžeta ide za finansiranje tekućih troškova. Sve to lepo zvuči što Vučevič kaže, ali nije tako”, rekla je Jerkov.

Starović je stanovišta da je neophodno što pre napraviti analizu JP koja su srž komunalnog sistema, onih koja mogu obavljati zajedničke delatnosti, a da neke pristupe javno-privatnom partnerstvu. “Pritom se jako mora voditi računa o zaposlenima i broju ljudi koji će biti otpušten, jer je od septembra usledilo veliko neplansko zapošljavanje, a analiza je pokazala da je primljeno oko 500 ljudi”, tvrdi Starović. S tim u vezi njegova stranka nedavno je optužila Pavličića za potpuno urušavanje komunalnog sistema grada i zapošljavanje preko 500 članova svoje stranke u Gradskom zelenilu, Vodovodu i kanalizaciji, Čistoći, Informatici, drugim JP i Gradskoj upravi. čime je budžet dodatno opterećen za 360 miliona dinara godišnje.

Fenomen Romske demokratske partije

Odbornici RDP našli su se u novoj vlasti kao razvnopravan partner sa mnogo većim strankama i dobili su da vode nekoliko javnih preduzeća i pozicija u Gradskom veću i upravi. U medijima se odmah povela polemika kako predsednik stranke Bela Kurina, sa završenom osnovnom školom, može da vodi resor socijalne zaštite u Gradskom veću i da za to dobija platu veću od predsednika Republike. Miloš Vučević tvrdi da ne zna kolika je plata njegovog koalicionog partnera, ali tvrdi da je Kurina dosta vredan i često radi prekovremeno vodeći jednu od najvećih gradskih uprava. “Ja sam ponosan što je gradska uprava po prvi put zaposlila predstavnika romske populacije na tako važnom mestu. Svoju platu sam za deset odsto smanjio čim sam stupio na dužnost, tako da je manja za nekih 17.000 dinara od one koju je imao Igor Pavličić. Ne znam kolike su plate članova Gradskog veća pojedinačno, ali one ne bi smela da budu veće od 105.000 dinara”, rekao je Vučević.
Međutim, nije to jedina polemika u koju su uključeni članovi RDP. Mnogo veće optužbe na njihov račun stigle su neposredno nakon lokalnih izbora i to od naprednjaka i DSS-a koji su tada tvrdili da su se bavili kupovinom glasova. Optužbe su sada utihnule i svi se pozivaju na očekivanje rezultata istrage, koju navodno sprovode nadležni državni organi.
Nemanja Starović ne krije da je i za njega bio iznenađujući rezultat RDP u Novom Sadu, ali smatra da treba stvari ostaviti da se istraže do kraja i da se utvrdi eventualna odgovornost pojedinaca. “Mislim da delom iza povika na RDP mnogi pokušavaju da sakriju nečasne radnje koje su radile mnogo veće stranke. Bez obzira na sve mislim da je ove godine kupovina glasova bila izraženija nego ikad pre, što govori o jednom veoma niskom nivou građanske, političke i društvene svesti, a nakon toga i nezrelosti političkih partija”, zaključio je Starović.
Aleksandra Jerkov nedavno je u Skupštini Srbije kao poslanica LSV-a postavila pitanje šta se dešava sa istragom protiv RDP. “Mi smo podržali SNS i DSS u nameri da se istraži eventualna kupovina glasova. Zato nam je žao što su očigledno odustali od toga i iskoristila sam jedino pravo da dođem do odgovora na to pitanje. Neretko imamo informacije od odbornika da im se nudi mito i da im se preti i sve to ide u prilog šire priče o prekomponovanju vlasti u Novom Sadu. Prvo su tražili hapšenje čelnika RDP, a nakon što su ušli u koaliciju sa njima, o tome se više ne priča”, rekla je Jerkov.
Dugogodišnji gradonačenik Novog Sada Jovan Dejanović smatra da u svim tim događanjima ima puno ružnih i neprincipijelnih stvari, u kojima najmanje učestvuju građani. Prema njegovim rečima, lokalne vlasti moraju više komunicirati sa građanima na najširoj mogućoj osnovi. „I da se građani obaveste da li smo to što smo dogovarali s njima i ispoštovali, odnosno da li je to sprovedeno, i da li je to izraz volje i potreba građana“, naveo je Dejanović.
Nemanja Starović smatra da je našem društvu neophodna temeljna reforma izbornog sistema na svim nivoima, jer je aktuelni u mnogome prevaziđen i pokazao je štetne strane. “Daleko veći problem od toga je užasna praksa da se izbori za više nivoa vlasti održavaju u isto vreme. Posledice bi bile manje da su izbori razdvojeni. Ovako su lokalni, pa i pokrajinski izbori ostali u senci republičkih i pokrajinskih i zato bi tu praksu trebalo prekinuti. Mislim da bi gradonačelnici trebalo da se biraju direktno, a ne iz redova odbornika, jer se na ovaj način kandidati kriju iza leđa stranačlkih lidera”, kazao je on.
Da je Srbiji neophodna promena izbornog sistema slaže se i Aleksandra Jerkov jer situacija kada odbornik nema odgovornost prema bilo kome, jer ga nisu direktno birali građani, ne vodi ničemu. “Kod nas se mogu formirati odbornički klubovi stranaka koje nisu ni prošle izborni cenzus i onda se sa pravom postavlja pitanje zašto uopšte učestvovati na izborima, kada možete da pokupujete onoliko odbornika koliko vam treba. To je izuzetno loše, kriza političkog sistema je evidentna i ona mora obuhvatiti sistemsku promenu izbornog sistema”, rekla je Jerkov.

Aleksandra Jerkov je rekla da je upravo zbog ovakvih tvrdnji LSV tražila podatak koliko je ljudi zaposleno u periodu između dve vlasti i dodala da odgovore očekuju ovih dana. “Za građane je važno i koliko je ljudi prestalo da radi u firmama i koji je profil zaposlenih. Kada se utvrde tačne brojke, uverena sam da će situacija biti mnogo jasnija i da će se razlikovati u odnosu na ono što tvrdi nova vlast. Mislim da će rezultat biti takav da se na kraju broj ljudi nije povećao u javnim preduzećima”, procenila je Jerkov i uputila kontraoptužbu novoj vlasti da masovno zapošljava ljude u delatnostima koje nisu primarne, a kao primer navela Urbanizam, gde je u kratkom roku 11 ljudi zaposleno u nečemu što se zove „kabinet direktora“.

Vojvođanski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski rekao je za Autonomiju da je jedino rešenje problema u JP ozbiljno restrukturiranje i reformisanje javnog sektora uopšte. “To zavisi od političke scene i u momentu kada se ona bude uozbiljila, JP će biti rasterećenija. DS ima tu vrstu opredeljenosti, ali kod drugih stranaka to ne vidim kao koncept. Imate preduzeća koja nisu u stanju da zarade za plate, a pod tim pretpostavkama nijedno preduzeće u svetu ne može da funkcioniše i to je ekonomski dalje neodrživo”, rekao je Bugarski i dodao da je pitanje ko će imati tu vrstu političke odgovornosti da prvi počne da sprovodi reforme.

Sličnog razmišljanja je i Aleksandra Jerkov koja smatra da sve lokalne samouprave moraju da završe sa načinom razmišljanja da su JP jedini način da se zadovolje interesi i potrebe stranaka. “Menjali smo nekoliko statuta ustanova i javnih preduzeća na poslednjoj sednici Skupštine grada kako bi nedovoljno kompetentni došli na rukovodeća mesta, što govori o tome da su neki došli na vlast samo sa željom da postavljaju – ne samo partijske članove – nego i ideološki podobne. Od najava silne profesionalizacije nismo dobili ništa i svedoci smo da aktuelna vlast još jedino nije patrijarha zamenila, što će opet negativno uticati na život građana”, smatra Jerkov.

Miloš Vučević je tim povodom rekao da je kod koalicija kadrovanje uvek složenija priča, ali da treba sačekati još neko vreme da se sagleda kako je to nova vlast uradila. “Kada bude javnih konkursa sve je moguće, pa ne vidim problem da i neko iz SNS bude smenjen sa funkcije. Primer Urbanizma meni ne smeta, ako će oni pokazati rezultat svog rada. Nisam stigao da razgovaram sa direktorom i nisam razumeo da li su dovedeni novi ljudi, ali ako će poboljšati rezultat rada – to je onda u redu. Ako je to rezultat stranačkog podmirivanja nikada neće dobiti moju podršku”, rekao je Vučević, uz napomenu da nema pravo da se do te mere meša u rad JP, bez namere da od toga beži.

Novosadska toplana je na ivici rentabilnosti

Zbog mnogih tržišnih razloga, ali pre svega zavisnosti od nabavke skupih energenata JP Novosadska toplana je nagomilala “dugove do guše”. Pomoć Grada od sto miliona dinara nakon rebalansa zato izgleda smešno i poslužiće samo da se “pregura zima”. Optužbe na način kako je ovo preduzeće poslovalo su obostrane, a izlazak rukovodilaca pred novinare s podatkom da je dug oko 4,5 milijadri dinara samo ih je uoči početka grejne sezone rasplamsao. Jedan od najglasnijih bio je bivši direktor Toplane Vladimir Jelić (SPO).

Nemanja Starović tvrdi da je Toplana jedan od najboljih primera nedostatka saradnje među strankama koje su do 2012. bile na vlasti. “Toplana 90 odsto para troši na plaćanje energenta, čija cena je divljala, a Grad nije bio spreman da podigne cenu grejanja. Ideja je bila da Grad subvencioniše i omogući normalno funkcionisanje JP, ali pošto je Pavličić odbio da daje subvencije, Toplana je jedino mogla da se kreditno zaduži. To samo govori o vrsti koalicionog nasilja koje je on sprovodio prema SPO”, kazao je on.

Aleksandra Jerkov ne slaže se sa dugogodišnjim partnerom u vlasti i smatra da je pozicija svaljivanja odgovornosti za svoj neuspeh na drugog vrlo lagodna i ružna ljudska osobina. “Argumentacija bivšeg Vladimira Jelića ne stoji i volela bih da sam je čula dok je bio u prethodnoj vlasti, jer bih se prva založila za subvenciju Toplani, kako građani ne bi ostali bez grejanja.

Da li je ugrožen nastavak kapitalnih ulaganja u gradu?

Zaustavljanje izgradnje Bulevara Evrope izazvalo je donekle još jedan problem, a to je korišćenje sredstava koja se u budžetu nalaze, ali su strogo namenska. Naime, veći deo raspoloživih sredstava u gradskoj kasi su na neki način “zarobljena” jer su ostvarena kroz emitovanje municipalnih obveznica. Ona se mogu još jedino iskoristiti za izgradnju kanalizacione mreže u prigradskim naseljima, što je prema najavama iz Grada i sasvim izvesno u 2013. godini.
Miloš Vučević je najavio da nova vlast neće nastaviti politiku zaduživanja u narednoj godini i automatski će imati smanjen priliv sredstava. “Samo po osnovu municipalnih obveznica grad se zadužio za oko dve milijarde dinara tokom 2012. godine. Na teret nam je ostalo što u aprilu 2013. stiže na naplatu prva rata za otplatu obveznica. Ne treba smanjiti investicione potencijale, treba iskoristiti izvorne prihode i u najvećoj meri izbeći zaduživanja. U treću emisiju obveznica u iznosu od 380 miliona finara najverovatnije nećemo ići i gledaćemo da to izbegnemo”, rekao je gradonačelnik.
Aleksandra Jerkov ne slaže se sa ovim i tvrdi da nije svaki novac bačen, ako ne ode na plate. “Ako novac ode u kapitalnu investiciju, on bi sam otplatio svoju vrednost. Zato apriori ne bih odbacivala nova zaduženja grada, ako postoji neki veliki projekat koji ne može sam da se isfinansira. Ako je cilj da se novac uzima da bi se podmirila javna preduzeća, onda to nema nikakvog smisla”, smatra Jerkov.
Nemanja Starović je upozorio da su Vodovodu i kanalizaciji potrebne velike investicije, pre svega za izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda, koji je rak-rana Novog Sada. “Preduzeće i Grad nemaju para da to sprovedu, ali će se merilo uspeha gradske vlasti meriti i izgradnjom kolektora. Mi smo toga svesni i moraćemo naći neka eksterna sredstva”, rekao je Starović i dodao da 2013. očekuje prihode Grada na nivou od 140 miliona evra, što ne garantuje realizaciju jedne takve investiciju.

Zaustavljena izgradnja Bulevara Evrope

Nekako u isto vreme kada je došlo do promene vlasti u gradu, obustavljeni su i dalji radovi na izgradnji poslednje deonice Bulevara Evrope, projekta koji je započela prethodna vlast. Za izgradnju je izdvojeno mnogo sredstava, a u nedostatku istih grad je prošle godine emitovao municipalne obveznice i zadužio se kod Unikredit banke za oko dve milijarde dinara.

Prema rečima Miloša Vučevića, grad traži modalitet da raskine ugovor o izgradnji sa firmom Borovica transport, jer nije u stanju da izvrši ugovorene obaveze, iako su sredstva obezbeđena. “Problem je i što je deo sredstava avansno povučen, a drugo pitanje je da li je Zavod za izgradnju uveo Borovicu u posao u skladu sa ugovorom. Zato je pravno kompleksna situacija i dokumentacija se mora dobro proučiti, jer nam je nastao ozbiljan problem”, rekao je Vučević i precizirao da su osnovi sumnje uperene protiv ZIG-a odnose na nesređene imovinsko-pravne odnose sa građanima koji imaju građevinsko zemljište na tom potezu.

Nemanja Starović je na to dodao i tvrdnju da je ZIG za prvih šest meseci ove godine za asfaltiranje ulica potrošio 360 miliona dinara više nego što je budžetom bilo predviđeno. “Bilo je jako čudnih pa mogu reći i mutnih radnji, koje istražni organi proveravaju, pa i poslove sa Borovica transportom. Mislim da je za grad neophodno da nastavi izgradnju Bulevara Evrope, ako ne naredne, onda bar 2014. godine, jer se izgradnjom poslednje deonice grad spaja sa autoputem i oslobađa se još jedan deo građevinskog zemljišta koje nam je preko potrebno za privlačenje stranih investicija”, kazao je Starović.

Aleksandra Jerkov ne sumnja u to da je projekat izgradnje Bulevara Evrope očigledno prekinut. “Svako ko se bavi javnim ili političkim životom mora znati da se ulaganje u infrastrukturu vrlo brzo isplati. Novi Sad ima problema sa građevinskim zemljištem, međutim to nikom ne daje za pravo da odustane od tako važnog projekta. Ako postoje problemi sa izvođačem radova, neka se nađe drugi izvođač. Ako postoje drugi problemi, nadležni organi to treba da reše. Čini mi se da se Vučević malo poneo rešavanjem korupcionaških afera po uzoru na svog šefa Aleksandra Vučića”, rekla je ona.

Šta će biti sa autobuskom stanicom ATP Vojvodina

Nova gradska vlast nedavno je formirala nezavisnu komisiju koja bi trebalo da se pozabavi sporom oko ugovrnih obaveza između grada i preduzeća ATP Vojvodina prilikom izgradnje nove autobuske stanice u gradu. Iako svestan da vlast sa Igorom Pavličićem nije pravila ugovor sa ATP Vojvodinom, Vučević smatra da je odgovorna za to što za četiri godine nije ništa učinila. “Zbog toga možemo doći u situaciju da po završetku sudskog spora platimo kamate za te četiri godine. Bolje bi bilo da su 2008. odlučili da je ugovor nepovoljan po grad, platili štetu i izašli iz priče. Sada je to daleko nepovoljnije. Prete nam ozbiljni finansijski udarci ako izgubimo sudske sporove i zato nam treba mišljenje stručnjaka”, rekao je gradonačelnik i istakao da je odbio da priča o poravnanjima sve dok se ne sagleda situacija.

Iako Vučević tvrdi da ne oseća nikakvu odgovornost i da je po pitanju slučaja ATP Vojvodina “potpuno relaksiran”, određena vrsta odgovornosti postoji kod pojedinih partijskih kolega, a novo svetlo na ovu priču baca i odluka vrha „naprednjaka“ da u svoje članstvo primi bivšu gradonačelnicu Novog Sada Maju Gojković, za čijeg je mandata i potpisan sporni ugovor sa direktorom ATP Vojvodina Ilijom Devićem.

Opozicija tvrdi i da je gradonačelnikov otac Zoran Vučević takođe dobro upoznat sa pojedinostima, jer je u to vreme bio predsednik Skupštine grada. Aleksandra Jerkov smatra da je stoga nejasno zašto bilo ko iz SNS nema informaciju šta se desilo, jer u svojim redovima ima aktere tog događaja. “Sada, dok sudski proces traje ne vidim zašto bi se u to mešali, posebno zbog činjenice da u SNS nema nameru i hrabrost da kažu ko je iz njihovih redova odgovoran, već ceo trošak žele da svale na teret građana. To nije korektno i pošteno, i nadam se da će građani to prepoznati”, rekla je Jerkov i navela da je upravo iz tih razloga LSV predložila da u radnu grupu uđu Maja Gojković i funkcioner SNS Igor Mirović, tadašnji direktor ZIG-a.

Pred domaćim pravosuđem se vodi više postupaka zbog slučaja ATP Vojvodina, a Ilija Dević od grada potražuje i nadoknadu pričinjene mu štete, jer autobuska stanica – iako završena – skoro da nije ni radila, jer je grad odbijao da zatvori postojeću stanicu.

Aleksandra Jerkov na ovaj problem je najviše skretala pažnju tokom predizborne kampanje, upozorivši više puta da je Evopski parlament svrstao ovaj slučaj u sam vrh korupcionaških afera u Srbiji, zbog kojeg bi grad mogao da bude oštećen za više desetina miliona evra, što bi nanelo nesagledive posledice njegovom normalnom funkcionisanju.

I Nemanja Starović u potpunosti se slaže da ova afera ima veliki rušilački potencijal u smislu štete koju bi grad i građani mogli da pretrpe. “Mi smo godinama na to upozoravali i verujem da će se svi koji su odgovorni naći pred organima pravosuđa. Mislim da je komisija dobra, da je čine kompetentni ljudi i da će brzo izaći s predlogom šta je najbolje činiti. Treba naravno dočekati i sudski epilog, ali ne treba biti previše pametan i pogledati čiji potpisi stoje na ugovoru za izgradnju autobuske stanice”, upozorio je aktuelni gradski sekretar za urbanizam.

Exita će ipak biti?

Da poveravanje kulturne politike grada ekstremnoj desnici ne treba da služi političkom potkusurivanju i da može izazvati nesagledive posledice po Grad, ali i njegov imidž u svetu, govore potresi u organizaciji muzičkog festivala Exit. Probni balon da će prestati finansiranje festivala od strane Republike za posledicu je imao da jedan od osnivača i dugogodišnji generalni menadžer festivala Bojan Bošković podnese ostakvu i napusti organizaciju. Kao jedan od razloga za to naveo da je odluka o obustavi finansiranja politička, jer se Exit ne uklapa u “idealnu sliku Novog Sada, u kome je resor kulture dobila ekstremna desnica”. “Mi smo u uništenoj Srbiji napravili nešto o čemu svet govori već godinama. Doveli smo više turista nego što je bilo ko mogao da sanja. Promenili smo grozni imidž koji je ova zemlja imala. I sad nas niko nije ni nazvao da popričamo. Da nas pita šta će biti ako nam ukinu pomoć”, rekao je Bošković za Radio 021.
Usledile su posete potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i ministra kulture Bratislava Petkovića, koji su zajedno sa Milošem Vučevićem uveravali javnost da nema prepreka da Grad i Republika nastave sa finansiranjem festivala, uz pojačanu kontrolu utrošenih para, što su organizatori festivala “progutali”.
Gradonačelnik je tim povodom rekao da Grad nije vlasnik festivala i da je imao nekoliko sastanaka sa ljudima iz organizacije jer treba sagledati “koji je to iznos koji grad treba da izdvoji za festival od kog ima višestruku korist”. “Pitanje je samo koliko ćemo para moći da ponudimo. Tu se otvara i pitanje smeštanja kampa, koje treba rešiti na vreme. Ovogodišnji festival nije bio na nivou ranijih, čega su svesni i organizatori, ali nam taj festival treba jer nam dolaze turisti iz inostranstva koji ovde troše novac”, rekao je Vučević.
Aleksandra Jerkov je nedvosmislena da je Exit svih ovih godina imao izuzetan značaj za Grad i zemlju, posebno u periodu kada je nastao. “On je promenio čitav kulturni šablon Novog Sada i svaki put sam se zalagala da mu se dodele sredstva. Mnogi dovode u pitanje mesto gde se održava i to donekle podržavam, ali se sa zamerkama da nema završnog računa festivala u potpunosti ne slažem, jer ni Skupština Srbije nije razmatrala završni račun izvšenja budžeta Srbije godinama unazad. Pa zašto bi onda Exit to radio”, zapitala se Jerkov.

Novi Sad grad sa hroničnim nedostatkom investicija

Jedina strana investicija koja će naredne godine biti okončana u Novom Sadu je šoping mol izraelske kompanije Big CEE, dok će nemački Lidl najverovatnije započeti izgradnju prodajnog objekta. Svi dobro upućeni sagovornici Autonomije potvrđuju da je i švedska Ikea najozbilnjije najavila svoj dolazak u Novi Sad. Ono što karakteriše Novi Sad, i to u negativnom smislu, jesu hroničan nedostatak slobodnog građevinskog zemljišta i cena postojećeg, što bitno usporava dolazak investitora.

Miloš Vučević je priznao da Grad vapi za jednom velikom investicijom, kakvih je dosta u drugim opštinama i gradovima, jer je cena građevinskog zemljišta nekonkurentna sa drugim lokalnim samoupravama. “Nama nedostaju i lokacije i tu smo hendikepirani. Očekujem da nam se od Ministarstva poljoprivrede vrati oko 60 hektara zemljišta uz autoput, a sigurno ćemo morati da idemo i u kupovinu građevinskog zemljišta i tešnje sarađujemo sa Univerzitetom u Novom Sadu, koji je možda i naše najveće bogatstvo. Velike komplekse očigledno više ne možemo da imamo, ali potencijal Univerziteta moramo iskoristiti po ugledu na neke slične evropske gradove, ali je to posao koji zahteva rad i agilnost”, smatra gradonačelnik.

Branislav Bugarski tvrdi da je Grad i ono malo raspoloživog građevinskog zemljišta prokockao u periodu od 2004. do 2008. godine, najviše zbog građevinskog buma koji se dogodio nakon privatizacije Beočinske cementare, Čelarevske i Apatinske pivare. “Došli smo u sitiuaciju da babe i dede masovno kupuju stanove u Novom Sadu zato što će unuče da dođe da studira jednog dana u Novom Sadu. U toj građevisnkoj ekspanziji potpuno se iskrivilo tržište nekretnina i došlo se u situaciju da cena zemljišta bude i 130 evra po metru kvadratnom”, rekao je Bugarski i dodao da su investicije u takvoj situaciji za mnogo manje pare realizovane u Pećincima, Inđiji ili Zrenjaninu.

Bugarski je konstatovao da je dodatni problem bio što stari proizvodni pogoni u Novom Sadu nisu bili raspoloživi za takozvane braunfild investicije, a grad nije mogao da ponudi zemljište za grinfild investicije po konkurentnim uslovima. “I pored toga, Novi Sad je profitirao kroz privatizaciju u finansijskom sektoru, otvaranje nekoliko proizvodnih pogona manjeg obima i prodaje NIS-a, a velike koristi ima i od velikog broja kompanija iz IT sektora. Ako Grad uspe da obezbedi sredstva za infrastrukturno opremanje zemljišta uz autoput Novi Sad bi mogao da se vrati na investicionu mapu”, zaključio je donedavni direktor VIP Fonda.

Darko Šper (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)