Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) zabeležila je najmanje 172 verbalna napada državnih zvaničnika, stranačkih funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) i drugih predstavnika vlasti na novinare i medije, od čega najviše na univerzitetskog profesora i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinka Gruhonjića, što je kulminiralo demoliranjem automobila njegovog sina u Novom Sadu.

“Napadi su upućivani putem društvenih mreža, u medijskim nastupima, na stranačkim skupovima i na sednicama Narodne skupštine. Za prvih šest meseci ove godine, SĆF je zabeležila 980 napada”, navodi se u rezultatima monitoringa.

Dodaje se da je Gruhonjić na meti napada tokom juna bio 22 puta, a napadani su i: Ana Novaković, Ina Džakula, Ana Lalić, Milan Radonjić, Aleksandar Radić i drugi.

Podsetili su da je Gruhonjić godinama optuživan za neprijateljske aktivnosti protiv Srbije, zalaganje za otcepljenje Vojvodine i govor mržnje prema Srbima, a u junu mesecu su ga državni zvaničnici nazvali i „portparolom separatističkih struktura u Vojvodini”, „ustašom”, „ideologom nasilja”, čovekom koji „istinski mrzi državu i građane Srbije”.

“Na pet stranačkih skupova širom Vojvodine, prvi čovek SNS Miloš Vučević predstavio je Gruhonjića kao jednog od predvodnika ‘napada na državno jedinstvo i integritet Srbije’. On je poručio građanima Vojvodine da ne dozvole da se ‘dese Dinka Gruhonjića snovi’ da ‘nas trpaju u traktore i da nas sele’.  Junska kampanja protiv Gruhonjića kulminirala je razbijanjem automobila njegovog sina u Novom Sadu”, piše u saopštenju.

Dodali su da je prvi put od kada SĆF beleži verbalne napade na novinare, predsednik Srbije osudio ovaj napad i pozvao nadležne da procesuiraju odgovorne.

“Osudu napada je, međutim, iskoristio i da doda da ‘akcija izaziva reakciju’, kao i da je Gruhonjić ‘sve vreme izazivao nasilje i sve vreme tražio nasilje protiv nas’. Ipak, ‘to nikoga na svetu ne opravdava da čini nasilje protiv njega i protiv njegove porodice’, zaključio je Vučić”, podseća se u saopštenju.

SĆF je naveo da je povod za najveći broj napada u junu bila akcija Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je pokrenulo predistražni postupak zbog, kako je navedeno, „osnovane sumnje” da je na protestu 15. marta 2025. izvedena „simulacija upotrebe zvučnog topa”, kako bi se za to „optužili državni organi, širila panika među građanima i ugrozila bezbednost države”.

Najveći broj napada, drugi mesec zaredom, zabeležen je u izjavama predsednika Aleksandra Vučića (32), a za njim slede, predsednica skupštine Ana Brnabić (23),  predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević (18), republički poslanik i predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov (17), poslanik Vladimir Đukanović (12) i poslanik Nebojša Bakarec (12).

***

U napadima su učestvovali Ministarstvo informisanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu i još 26 zvaničnika, među kojima i: ministri informisanja Boris Bratina, policije Ivica Dačić, kulture Nikola Selaković, finansija Siniša Mali, evrointegracijaNemanja Starović, za javna ulaganja Darko Glišić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević; ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski; potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš; gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić; predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić; predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić, kao i drugi narodni poslanici, državni sekretari, gradski odbornici i funkcioneri SNS-a.

Najčešće su napadane redakcije N1 i Nova S. Na meti su bili i: Danas, Radar, Autonomija, Radio Slobodna Evropa, KRIK, BIRN, Vreme, Nedeljnik, „tajkunski, blokaderski i mejnstrim mediji”, kao i mediji iz regiona.

Saopštenje tužilaštva da istražuje navodnu „simulaciju upotrebe zvučnog topa” izazvalo je lavinu reakcija državnih zvaničnika u kojima su mediji i novinari – koji su izveštavali o temi zvučnog oružja – predstavljani kao deo organizovanog antidržavnog saveza.

U ovoj kampanji kriminilazacije mediji su, samostalno ili kao deo pomenutog saveza protiv države, optuživani za izazivanje panike, građanskog rata, pokušaj nasilne smene vlasti i napad na Aleksandra Vučića lično.

Pet dana pre akcije tužilaštva, predsednik Vučić je u televizijskom gostovanju „oživeo” priču o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta. Tada je optužio i medije za učešće u „obojenoj revoluciji” jer su o toj temi objavili „stotine naslova”.

Posle saopštenja tužilaštva o pokretanju predistražnog postupka, državni zvaničnici i prorežimski mediji delili su dva video-snimka sa Vučićevim izjavama iz ovog gostovanja. Njegove tvrdnje pratili su skrinšotovi medijskih izveštaja i isečci televizijskih emisija, čime su kao akteri ove navodne „zavere” targetirane redakcije: N1, Nova S, Danas, Radar, Nova, Radio Slobodna Evropa, Autonomija, Bez cenzure, Razglas, Kosovo online, RTL, Tačno.net i drugi.

(Autonomija)