Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je da učestali napadi na kritičare režima dolaze pre svega zbog toga što u Srbiji nikada nije izvršeno suštinsko i iskreno suočavanje sa prošlošću, pa danas zemljom vladaju “politički đaci i saradnici” Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića koji ne znaju za drugačiji model vladavine osim onog zasnovanog na proizvodnji unutrašnjih izdajnika i etničkom etiketiranju.

“Kada od ključnih političkih figura, od predsednika pa nadalje, u parlamentu i na režimskim televizijama imate svakodnevni govor mržnje, potpuno je prirodno da se to prelije na ulice u vidu napada na porodicu Božović, pretnji Dinku Gruhonjiću i njegovoj porodici ili uništavanja imovine”, rekao je Popov za podgoričku Pobjedu.

Prema njegovim rečima, to nisu ekscesi, već logična posledica atmosfere linča koju država svesno kreira, sponzoriše i ne sankcioniše.

“Danas se moramo otvoreno i bolno zapitati: da li jednako vredi bol i vapaj majki čija deca nevina mesecima trunu u zatvoru, ili zbog lažnih optužbi žive u izgnanstvu i ne smeju da se vrate u Srbiju? Zar ne vredi jednako vapaj i nesnosni bol majke koja gleda kako deset Vučićevih oklopnika u Valjevu zajednički brutalno prebija njeno dete koje nemoćno leži na asfaltu?”, upitao je Popov.

Dodao je da glavni simbol sa kojim će Vučić otići u istoriju neće biti auto-putevi i pruge građeni na duboko koruptivan način, već upravo ojađene majke i generacije kojima je oduzeo budućnost.

“To sklupčano dete na ulici, polomljena vilica devojke koju su pretukli njegovi kapuljaši i abolirane potencijalne ubice koje su se automobilima nekažnjeno zaletale na demonstrante. Baš kao i devedesetih godina, istorija se u našem društvu ne ponavlja kao farsa, već kao još brutalnija i krvavija ljudska tragedija”, ocenio je Popov.

(Autonomija/Pobjeda)