Projekat „srpskog sveta“, smatra Balša Božović, ostaće ključni faktor destabilizacije Zapadnog Balkana sve dok, kako kaže, „društvo u celini ne prođe kroz dubinsku katarzu“. Sve to, ističe on, zapravo znači da ovakva politika neće jednostavno nestati sa Vučićevim silaskom sa vlasti

U Srbiji se došlo do tačke gdje je obračun sa neistomišljenicima postao zvanična državna politika, istakao je u intervjuu za Portal ETV osnivač i direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović, zbog čega je, upozorava on, goli opstanak svakog pojedinca koji se suprotstavi tom ludilu bukvalno ugrožen.

Božović, istaknuti građanski aktivista, bivši političar, čija je familija porijeklom iz Crne Gore, na meti je režima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića zbog beskompromisne kritike aktuelnih vlasti u toj zemlji, a nedavno je na TV Pink, brutalno targetirana njegova porodica, u čemu je učestvovao i crnogorski marginalni političar, do skoro dio vlasti, Vladislav Dajković. Zbog kolumne Borke Božović, istoričarke umjetnosti i direktorke prestižne Galerije Haos u Beogradu, majke Balše Božovića – na čitavu porodicu su se u emisiji na TV Pinku, 7. juna, odvratno ostrvili predsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i Dajković, nazvani su „milogorcima“, a za to vrijeme na ekranu su prikazivane privatne fotografije Božovića. Dajković je, pored ostalog, ponudio recept kako bi se on riješio Božovića: „Znam ja kako bih se ja obračunavao sa njima i to ne bi bile zakonske metode“, uz konstataciju da bi on rješavao stvari „po kratkom postupku“.

Prvi put nakon te emisije Balša Božović za Portal ETV govori o tome zašto su on i njegova familija na meti, najavljuje sudski postupak, ali i poručuje da ga režim neće ućutkati.

“Moj javni angažman će posle ovoga biti samo još oštriji i direktniji. Povlačenje bi značilo da su njihove fašističke metode pobedile, a to zadovoljstvo im sigurno neću priuštiti – kategoričan je on, uz konstataciju da „iako se slobodni ljudi u današnjoj Srbiji na silu guraju na marginu i tretiraju kao legitimne mete, dok se najgori kriminalci i ratni zločinci proglašavaju za nacionalne heroje, duboko verujem da hrabrih i slobodnih ljudi ima više“, kaže Božović.

Jeste li zabrinuti za svoju i bezbjednost porodice?

Božović: Svako ko se suočava sa otvorenim fašizmom ima i te kako razloga za brigu. U okviru Vučićevog vladajućeg sistema, koji se najpreciznije opisuje terminom „šešeljizam“, progoni se vrše i po političkoj i po nacionalnoj osnovi. Režim to više i ne skriva. Etiketu „ustaše“ lepe svakome ko im se politički suprotstavi, bez obzira na nacionalnost, dok su odrednicu „milogorac“ sačuvali za one koji odbijaju njihov zvanični stav o nepostojanju crnogorskog identiteta. Na udaru su svi slobodnomisleći ljudi, pa niko u Srbiji ko ne savija kičmu danas nije bezbedan.

Najviše strahujem za svoje roditelje. Oni godinama nisu politički aktivni i ničim nisu zaslužili da ih vrh države u udarnom terminu besprizorno razvlači javno i crta im metu na čelu. Stavljanje moje porodice u kontekst narko-kartela, a zatim i otvorena kriminalizacija Crnogoraca od strane ministra policije i predsednice parlamenta, predstavlja direktno zeleno svetlo za ulično nasilje. Takođe, izjava Vladislava Dajkovića pred višemilionskim auditorijumom da bi stvari sa mojom porodicom rešavao vanzakonskim metodama, jeste otvorena pretnja po naše živote. Užasno je što se Ivica Dačić i Ana Brnabić na te reči u studiju smeju, čime najdirektnije odobravaju poziv na progon i medijski linč.

Ne radi se tu samo o mojoj porodici. Došli smo do tačke gde je obračun sa neistomišljenicima postao zvanična državna politika, zbog čega je goli opstanak svakog pojedinca koji se suprotstavi ovom ludilu bukvalno ugrožen.

Hoćete li pokušati da dođete do pravde na sudu?

Božović: Advokati već uveliko rade na ovom slučaju i svakako ćemo podneti tužbe. Potpuno smo svesni u kakvom se stanju nalazi srpsko pravosuđe, ali povlačenje jednostavno nije opcija. Institucije su u Srbiji danas klinički mrtve i ovakve kakve jesu služe isključivo kao zaštitnice Vučićevog mraka. Zbog toga će nam sudski proces pre svega poslužiti da ostavimo zvaničan trag o ovom progonu. Želimo i da našim međunarodnim partnerima crno na belo pokažemo kako tačno funkcioniše državni aparat kada odluči da se brutalno obračuna sa jednom porodicom na političkoj i nacionalnoj osnovi.

Zašto ste meta i hoće li ovakav medijski linč uticati na Vaš javni angažman u budućnosti? Kakav je generalno odnos prema nacionalnim Crnogorcima/kama i onima porijeklom, koji ne pristaju da budu posluga vlasti?

Božović: Meta smo iz dva jasna razloga. Prvi je politički, pošto decenijama unazad stojimo na istim antiradikalskim, antiratnim i čvrstim proevropskim pozicijama. Režim je očigledno samo tražio povod za obračun, pa ga je ovog puta pronašao u tekstu moje majke o stanju u društvu. Drugi razlog je nacionalni. Velikosrpski nacionalizam dominira srpskom političkom scenom punih 40 godina, uz vrlo kratke prekide. U takvom ambijentu, samo postojanje identiteta koji se ne uklapaju u velikodržavne ciljeve automatski se proglašava antisrpskim i antidržavnim. Nekada su dežurne mete bili Hrvati, Bošnjaci i Albanci, a sada su na red stigli i Crnogorci. Želim da budem potpuno jasan: istu sudbinu dele i građani srpske nacionalnosti koji pruže otpor. Režim ih momentalno proglašava izdajnicima i petom kolonom, a dokle to ludilo ide najbolje pokazuje činjenica da danas najperspektivniji deo društva, studente, vlast javno naziva ustašama.

Moj javni angažman će posle ovoga biti samo još oštriji i direktniji. Povlačenje bi značilo da su njihove fašističke metode pobedile, a to zadovoljstvo im sigurno neću priuštiti.

Jeste li od crnogorskih zvaničnika dobili izvinjenje zbog Dajkovićevih odvratnih, fašističkih poruka na Vaš i račun Vaše porodice?

Božović: Ne. Smatram da izvinjenja za takve pojave nisu potrebna. Pravi problem leži na potpuno drugom mestu. Umesto bavljenja ovakvim ispadima Vučićevih ulizica iz Crne Gore, crnogorski zvaničnici i njihova diplomatska predstavništva bi morali konačno da se trgnu i povedu računa o katastrofalnom položaju crnogorske zajednice u Srbiji. Ti ljudi su pod Vučićevim režimom potpuno obespravljeni, a država matica ih ostavlja bez ikakve zaštite.

Vaša majka je u kolumni koja je bila sporna za srpske vlasti, Vučića i njihove pristalice, pored ostaloga, upozorila da Srbija podsjeća na devedesete i da se porodica suočava sa istovjetnim prijetnjama kao tada. Smatrate li da sve ovo što se dešava podsjeća na te godine?

Božović: Sličnost sa devedesetim godinama je apsolutna. Mnogi ljudi i građani Srbije su proterani devedesetih po potpuno istom principu. Setimo se samo slučaja Barbalić, kada je ova porodica izbačena iz svog stana u Zemunu. Vučić je lično učestvovao u tom činu i bio prisutan 1. jula 1997. godine kada im je provaljeno u stan. Već dva dana kasnije, on i Šešelj su taj isti stan dodelili svojoj partijskoj koleginici. Primera ima koliko hoćete – od javnog čitanja imena porodica Hrvata koji moraju da se isele iz Vojvodine i Albanaca i Bošnjaka iz raznih delova Srbije, pa sve do sudbine koja je zadesila čuvenog gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića. Danas su akteri identični, matrica odstrela je netaknuta, uz podjednako jezivu retoriku o unutrašnjim neprijateljima koje treba satrti.

Mi smo i tada prolazili kroz „toplog zeca“ zbog otpora Miloševićevoj ratnoj politici, a danas se ta stara mržnja samo reciklira preko daleko moćnije medijske mašinerije koju lično kontroliše Vučić. Jedina razlika leži u tome što je aktuelna propaganda efikasnija, pa se meta na čelo stavlja brže i brutalnije.

Kako izgleda život slobodnog čovjeka u Vučićevoj Srbiji?

Božović: Život slobodnog čoveka u Srbiji izgleda onako kako mora da izgleda život svakog pojedinca koji odbija da savije kičmu pred ovim zlom. To podrazumeva svakodnevnu borbu i konstantno nepristajanje na fašizam. Svaki slobodan korak ili javno izgovorena reč sa sobom nosi rizik od medijskog progona, gubitka posla ili direktnog ugrožavanja fizičke bezbednosti. Iako se slobodni ljudi u današnjoj Srbiji na silu guraju na marginu i tretiraju kao legitimne mete, dok se najgori kriminalci i ratni zločinci proglašavaju za nacionalne heroje, duboko verujem da hrabrih i slobodnih ljudi ima više.

Poslije medijskog linča Vaše porodice, uslijedili su novi napadi na familiju Dinka Gruhonjića, a vlasti su počele da saslušavaju, privode i pretresaju stanove javnih ličnosti koje podržavaju studente. Na meti je i analitičar Aleksandar Radić i njegova porodica, pod izgovorom da je lično izmislio upotrebu zvučnog topa. Je li ovo organizovana kampanja režima pred očigledan pad Vučića i kako komentariše ovo zastrašivanje?

Božović: Vlast se nalazi u stravičnoj panici i strahu od promena. Kao građani, mi zaista više nemamo gde da se povlačimo – što bi rekla major policije Katarina Petrović: „Mi nemamo više gde nazad, nazad je Ćacilend“. Sa druge strane, i sam Vučić je potpuno svestan da ni oni više nemaju prostora za povlačenje, jer ih nakon povlačenja čeka zatvor. Ulozi su sada podignuti na maksimum sa obe strane.

Brutalna i sinhronizovana kampanja protiv Dinka Gruhonjića i njegove porodice, policijsko maltretiranje Aleksandra Radića i nezapamćena represija nad studentima jasno dokazuju na šta je sve režim spreman. Takvi potezi ogoljuju činjenicu da će ovaj režim braniti svoje pozicije čak i po cenu krvi, te da se sigurno neće dobrovoljno povući sa vlasti ni posle evidentnog poraza na izborima. Ovakva eskalacija golog terora karakteristična je isključivo za diktature koje i same osećaju da im se nezaustavljivo bliži kraj.

Režim očajnički pokušava da strahom parališe čitavo društvo, a čak i svojim biračima odavno nema šta drugo da ponudi osim paranoje, ucena i milostinje.

Zašto je Vučić baš sada promijenio strategiju u odnosu na zvučni top, upotrijebljen, kako se vjeruje, na protestu 15. marta, pa sada i tužilaštvo i Vučićeva medijska posluga tvrde da su studenti osmisli simulaciju zvučnog topa, dok građanke i građani koji su se javili medicinskim ustanovama optužuju da su lažirali povrede, uz konstatacije da se radilo o „strijeljanju“ Vučića i njegove familije?

Božović: Prvo, Vučić apsolutno nema problem s tim da pola nacije drži u potpuno obespravljenom stanju, dok onom drugom polovinom vlada isključivo preko straha i ucena. Naknadno negiranje upotrebe soničnog oružja na protestu 15. marta služi jedino tome da on ponovo od sebe napravi najveću žrtvu pred sopstvenim biračima. Te ljude on svakodnevno hrani agresijom i mržnjom prema svima koji ne glasaju za njega, pa ovakvim lažima pokušava dodatno da ih motiviše, držeći ih u strahu i izolaciji kako bi bio siguran da će izaći na izbore. Svaki put kada je priteran uza zid i suočen sa nezadovoljstvom građana, on konstruiše priču o atentatu, zaveri ili nasilnom rušenju ustavnog poretka. Studenti su svojim hrabrim izlaskom na ulicu do kraja ogolili nasilje koje on sprovodi, pa mu je sada jedini izlaz da te mlade ljude proglasi za „teroriste i ustaše“. Setite se samo devedesetih, potpuno istu stvar je radio i Slobodan Milošević, s tim što Vučić danas na raspolaganju ima neuporedivo veću medijsku moć za tako nešto.

Može li se ocijeniti da su napad na Vašu familiju, napadi na profesora Dinka Gruhonjića i njegovu porodicu, pretres stana i privođenje analitičara Aleksandra Radića poruka svim slobodomislećim ljudima u Srbiji, odnosno prijetnja?

Božović: Vučić svaki od ovih napada pažljivo osmišljava i dozira kako bi poslao preteću poruku ostalima da će proći isto, ili još gore. Istovremeno, u svom biračkom telu namerno diže tenziju i podgreva strahove o tome kako mračne sile hoće da unište njega i Srbiju. Slučaj sa porodicom Gruhonjić otišao je korak dalje, jer su Dinkovom sinu razbili automobil. Radića su sistematski pratili, a zatim objavljivali snimke na kojima se vidi i njegova petnaestogodišnja ćerka. Apsolutno su spremni na sve i ovo im svakako nije prvi put. Režim planski bira mete iz potpuno različitih sfera društva – profesore, studente, analitičare, aktiviste – kako bi celoj Srbiji uterao strah u kosti, ali i da bi kod svojih birača razvio stravičnu mržnju prema takozvanim „neprijateljima Srbije“. Osnovni cilj je stvaranje atmosfere apsolutne podele, paranoje i nesigurnosti, u kojoj će moći još neko vreme da manipuliše svojim biračima.

Dobra vest je da se na dnevnom nivou vidi da je sve manje supstance na kojoj Vučić stoji i da je kraj neminovan u bliskoj budućnosti.

Vjerujete li da, za slučaj da Vučić izgubi izbore, može doći do mirne tranzicije vlasti ili su, nažalost, svi ovi napadi vlasti na intelektualnu elitu Srbije, prebijanje studenata, poruka da neće predati vlast, bez obzira na izborni ishod?

Božović: Mirna tranzicija vlasti sa ovakvim ljudima predstavlja apsolutnu iluziju. Vučić i njegova klika su previše duboko ušli u nasilje, kriminal i visoku korupciju da bi smeli i da pomisle na slobodu sutra u opoziciji. Ostanak na vlasti za njih odavno predstavlja isključivo pitanje fizičke slobode i golog opstanka. Ovi svakodnevni primeri nasilja su zapravo samo pokazne vežbe i jasno upozorenje građanima da će režim svoje pozicije braniti svim, pa i onim najbrutalnijim mogućim sredstvima.

Koliko će, prema Vašem mišljenju, trajati vrijednosni oporavak Srbije nakon pada Vučića i smatrate li da će velikodržavni apetiti ove zemlje ikada biti utoljeni, jer upravo taj san o takzovanom „srpskom svijetu“ je, čini se, ključni faktor destabilizacije Zapadnog Balkana?

Božović: Prvo, vrednosni oporavak ovog društva meriće se bezmalo decenijama mukotrpnog rada. Pa i tada će biti pitanje da li će se Srbija oporaviti. Vučić je zatrovao samo tkivo ovog društva, trajno urušio same temelje države i od nje napravio radikalski brlog.

Drugo, projekat „srpskog sveta“ ostaće ključni faktor destabilizacije Zapadnog Balkana sve dok društvo u celini ne prođe kroz dubinsku katarzu. Sve to zapravo znači da ovakva politika neće jednostavno nestati sa Vučićevim silaskom sa vlasti. Postojeća nacionalistička elita će taj projekat samo presvući i vrlo brzo pronaći novu političku zamenu za današnji režim. Taj hegemonistički san se uporno drži u životu baš zato što radikalska Srbija razvaljenih institucija ovdašnjim elitama, što bi rekao Svetislav Basara, predstavlja samo privremenu etapu u stvaranju „Velike Srbije“.

Na samom kraju, imamo situaciju u kojoj i zakleti protivnici Aleksandra Vučića nemaju nimalo drugačija stanovišta od samog režima kada je u pitanju odnos prema Crnoj Gori.

Očekujete li da će Vučić mirno posmatrati i prihvatiti ulazak Crne Gore u EU?

Božović: Učiniće sve što je u njegovoj moći da taj proces sabotira, minira ili trajno uspori. Uspešna i evropska Crna Gora predstavlja apsolutnu noćnu moru za Vučića, jer iz korena razbija njegovu propagandu i pokazuje građanima Srbije da je normalan život i te kako moguć. Njegovi politički pioni u Crnoj Gori će do poslednjeg trenutka pokušavati da izazovu nestabilnost i opstruiraju evropski put, jer je radikalsko i nacionalističko blato jedini ambijent u kojem takva politika može da opstane.

Kaćuša Krsmanović (Portal ETV)