Nova vlada u Budimpešti pod Peterom Mađarom velikom brzinom demontira sistem Viktora Orbana. Radi se o borbi protiv korupcije, medijskim reformama i zaštiti demokratije – da Mađarska ne bi opet skliznula u autokratiju.

Novi mađarski premijer Peter Mađar i vlada njegove stranke Tisa brzo sprovode promene u zemlji. Na spoljnopolitičkom planu, one je već u prvim nedeljama mandata započeo najavljeni „povratak u Evropu“ – ukinuo je blokade unutar EU i pokrenuo dijalog s Ukrajinom, koju je njegov prethodnik Viktor Orban nazivao „carstvom zla“. U unutrašnjoj politici parlament je usvojio mere poput smanjenja plata poslanicima i ministrima, kao i ograničenje mandata premijera na najviše dva.

U svemu tome bilo je mnogo simbolike usmerene protiv Orbanove politike. Međutim, Mađar sada ulazi u suštinu sistema koji je Orban izgradio. Bivši premijer je za decenije unapred uspostavio mehanizme koji bi trebalo da otežaju rad svakoj narednoj vlasti u slučaju njegovog poraza – kroz teško smenjive funkcionere i mrežu finansiranu milijardama evra. Zahvaljujući dvotrećinskoj većini u parlamentu, vlada Tise sada ima mogućnost da te strukture razgradi.

Mađar je taj sistem u ponedeljak (22. jun) u parlamentu nazvao „mafijaškim“ i obećao njegovo temeljno uklanjanje kroz takozvanu „Operaciju čistilište“ – naziv koji odražava njegovu sklonost ka istorijskim i religijskim simbolima.

Planirane su opsežne istrage koje bi trebalo da otkriju kako su se obogatili članovi Orbanove porodice, njegovi saradnici, oligarsi i visoki partijski funkcioneri, kao i da omoguće povrat nezakonito stečene imovine. Istovremeno, država, pravosuđe i mediji trebalo bi da budu reorganizovani kako bi se sprečio povratak političke kontrole nad institucijama kakva je postojala tokom Orbanove vladavine. Mađarski portal 444 ocenio je da je Orban želeo da „veže ruke budućim vladama“, dok nova vlast upravo pokušava da taj njegov plan poništi.

Prvi zakonodavni paket već usvojen

Parlament je već u utorak (23. jun) usvojio prvi opsežan set zakona u okviru „Operacije čistilište“. U pitanju su pre svega antikorupcijske mere ključne za odmrzavanje oko 17 milijardi evra sredstava EU, od čega za oko 10,4 milijarde rok ističe u avgustu.

Jedna od najvažnijih mera odnosi se na ukidanje takozvanih „Fondacija za upravljanje javnom imovinom od opšteg interesa“ (KEKVA). Reč je o privatnim fondacijama koje upravljaju univerzitetima, kulturnim institucijama i spomenicima. Te strukture su formirane za vreme Orbana, kako bi se velika državna imovina prenela u privatne ruke – ukupno između pet i devet milijardi evra.

Istovremeno, kroz te fondacije uvedeni su novi upravljački modeli na univerzitetima, često s kadrovima bliskim vlasti, čime je praktično ukinuta njihova autonomija.

Najpoznatiji primer je Mathias Corvinus Collegium (MCC), ključna obrazovna i ideološka institucija stranke Fides. Ta fondacija je 2020. dobila po deset odsto državnih udela u naftnoj kompaniji MOL i farmaceutskoj firmi Rihter Gedeon, u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra.

Parlament je dodatno proširio ovlašćenja Agencije za integritet, pooštrio pravila o prijavi imovine političara i povećao transparentnost u javnim nabavkama – oblasti koja je tokom Orbanove vlasti predstavljala jedno od glavnih žarišta korupcije.

Profit su, između ostalog, imale firme Lorinca Mesaroša, Orbanovog školskog druga, koji je od lokalnog instalatera izrastao u najbogatijeg čoveka u Mađarskoj. Nadimak mu je „Orbanov novčanik“.

Reforma medija

Parlament je ispunio i jedno od važnih predizbornih obećanja – reformu javnih medija i ograničavanje političkih kampanja mržnje putem plakata i reklama, koje su bile česta praksa za vreme Orbanove vladavine.

Državni mediji tada su funkcionisali kao propagandna platforma, uprkos zakonskoj obavezi neutralnosti. Glasovi izvan Fidesa gotovo da nisu imali prostor. Sada se ukidaju dosadašnje holding-strukture, a formiraju nova tela u kojima će, pored političkih stranaka, predstavnike imati i novinarska udruženja.

Među najvažnijim planiranim merama je osnivanje „Ureda za povrat i zaštitu nacionalne imovine“ (NVVH).

Njegov zadatak biće vraćanje milijardi evra koje su, kako se tvrdi, osobe bliske Orbanovoj vlasti stekle uz netransparentne i često nezakonite poslove, kao i njihovo procesuiranje.

Politikolog Gabor Tereok ocenjuje da je taj plan „najvažnija politička mera“ nove vlade, jer odgovara snažnoj društvenoj potrebi za odgovornošću i kažnjavanjem zloupotreba – nečemu što, kako navodi, nijedna vlada nije uspela da sprovede još od promene sistema 1989/90.

Mađarova „trilema“

Predlog zakona o tom telu biće predmet javne rasprave – što je praksa koja tokom Orbanove vladavine nije postojala. Isto važi i za planirane ustavne izmene, uključujući smenu predsednika države Tamaša Šujoka, koga Mađar naziva „Orbanovom marionetom“, kao i ograničenje poslaničkih mandata na tri uzastopna. Upravo ta mera već izaziva kritike.

Stručnjakinja za spoljnu politiku Žužana Selenji upozorava da se nova vlast suočava sa tzv. „post-iliberalnom trilemom“: mora brzo da ukloni posledice prethodnog sistema, da spreči povratak populizma i istovremeno striktno poštuje demokratske norme.

Prema njenim rečima, dalji razvoj Mađarske zavisiće od toga da li će vlast uspeti da održi ravnotežu između brzine, efikasnosti i vladavine prava.

(Deutsche Welle/foto: Beta/AP)