„Berliner cajtung“ prenosi da se Srbija profiliše kao ključni kanal za kineski kapital u Evropi, dok austrijski „Prese“ izveštava o zastoju u evrointegracijama i cvetanju poslova firmi bliskih vlastima.

Aleksandar Vučić se istovremeno zalaže za bliske veze Srbije sa Kinom, kao i za evrointegracije, mada Evropsku uniju vidi pred ozbiljnim ekonomskim problemima, piše Berliner cajtung.

U tekstu u kojem prenosi intervju koji je predsednik Srbije dao za Blumberg nakon povratka iz Pekinga, kao i pisanje Juronjuza, nemački list navodi da je tokom Vučićevog mandata Srbija postala jedan od najvažnijih kanala za pristup kineskog kapitala Evropi.

„Kako navodi predsednik, iz Kine je sada Srbiji doneo obećanja o investicijama vrednim oko milijardu evra, a u zemlju je do sada sliveno blizu osam milijardi evra direktnih kineskih investicija, uz kredite u sličnom iznosu za infrastrukturne projekte.“ Sporazum o slobodnoj trgovini između Beograda i Pekinga iz 2024. predviđa ukidanje gotovo svih carina na srpski uvoz u Kinu u roku od deset godina. Šef države Si Đinping uručio mu je krajem maja Medalju prijateljstva, najviše kinesko odlikovanje za strance.

Blsiki odnosi sa Pekingom – problem za Brisel

Međutim, bliski odnosi sa Kinom u Briselu se smatraju jednom od centralnih tačaka sporenja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, piše ovaj list. Vučić je tokom posete Pekingu optužio EU da pokušava da „diktira“ spoljnu politiku Srbije, ali je istovremeno potvrdio cilj pristupanja EU, tražeći jasnu perspektivu. Srbija je kandidat za članstvo u EU još od 2009, ali je podrška evrointegracijama među građanima Srbije u međuvremenu pala na istorijski minimum od 35 odsto, prenosi Berliner cajtung.

Vučić je najavio parlamentarne i predsedničke izbore do kraja ove godine, a svoj povratak na mesto premijera ocenio kao moguć, piše ovaj list i navodi da uprkos protestima koji traju duže od godinu dana, njegova Srpska napredna stranka u anketama beleži podršku od najmanje 40 odsto.

Berliner cajtung takođe prenosi Vučićeve reči da EU srlja u ekonomske probleme zbog „samozadovoljstva i niske produktivnosti“, te da između Evrope, Kine i SAD ima previše prepreka za investicije. Protekcionizam „na kraju ubija Evropu“, citira list Vučićeve reči.

Srpska ekonomija se oslanja na jedan stub – EU

S druge strane, austrijski Prese već u naslovu svoj članka iznosi konstataciju da stagnacija u evrointegracijama zadaje muke Srbiji, a u uvodu navodi da firme bliske vladajućoj stranci cvetaju, dok strani investitori negoduju.

Autor teksta, Tomas Rozer, razgovarao je sa Aleksandrom Ljubićem, direktorom Saveta stranih investitora u Beogradu, koji ističe da se ova asocijacija zalaže za evrointegracije, ali da predlozi za poboljšanja koje svake godine predstavljaju vlastima u Beloj knjizi nailaze tek na delimično razumevanje.

O modelu četiri stuba srpske spoljne politike, koji se zasniva na dobrim odnosima sa SAD, EU, Moskvom i Pekingom, svojevremeno je naširoko govorio još bivši predsednik Boris Tadić, prenosi Prese. Ljubić naglašava da se srpska ekonomija suštinski oslanja na samo jedan stub – Evropu, budući da je čak 90 odsto svih proizvoda proizvedenih u Srbiji namenjeno tržištu Evropske unije, te da i pet milijardi evra koje dijaspora godišnje transferiše porodicama potiče gotovo isključivo iz Unije.

Značaj Nemačke, Austrije i Italije

Pored toga, Ljubić kaže da lavovski deo stranih investicija u Srbiji dolazi iz tri najveća trgovinska partnera zemlje – Nemačke, Austrije i Italije: ako se jedna od ove tri ključne zemlje prehladi, Srbija odmah dobije upalu pluća.

Prese prenosi i Ljubićeve reči da se nivo direktnih stranih investicija u Srbiji 2025. praktično prepolovio, i to ne samo zbog slabljenja evropske konjunkture, već i zbog vladinih mera o ograničavanju marži u maloprodaji i talasa protesta protiv korupcije.

Nasuprot tome, poslovi firmi koje neguju bliske veze sa vladajućom strankom prosto cvetaju, piše austrijski list i navodi primere građevinskih koncerna Milenijum tim, Starting i Jadran, firmi za izgradnju puteva C i LC, kao i operatera kol-centara Prointer, čiji su profiti poslednjih godina skočili do astronomskih visina zahvaljujući ugovorima sa državnim institucijama.

Glavni izvor korupcije

Istovremeno, Srbija sve više tone na godišnjem indeksu korupcije organizacije Transparensi, gde se našla na 116. poziciji, iza Kosova, Albanije i BiH.

Prese citira Nemanju Nenadića iz organizacije Transparensi Srbija, koji objašnjava da u zemlji politika kontroliše ekonomski sektor i navodi da u takvom ambijentu nije lako čak ni zapadnim firmama poput nemačkog Simensa.

Iako ta kompanija u Kragujevcu zapošljava oko hiljadu radnika, njena ponuda na tenderu vrednom 80 miliona evra za nabavku tramvaja za beogradski GSP nije uzeta u obzir. Tender je očigledno bio skrojen za turskog konkurenta Bozankaju, a Siemensova pisana ponuda nije čak ni otvorena, već je vraćena pošiljaocu. Zvanično obrazloženje glasilo je da ponuda nije razmatrana jer nije podneta elektronskim putem, kako je propisano.

Pored nameštenih tendera, prema rečima Nemanje Nenadića, problematični su i bilateralni sporazumi o velikim projektima sa Kinom koji se često proglašavaju tajnom, poput izgradnje brze pruge do Budimpešte ili autoputa od Novog Sada do Rume. Budući da se u tim slučajevima dodela poslova podizvođačima ugovara bez tendera, Nenadić kaže da postoji ozbiljna sumnja da je upravo to glavni kanal korupcije u Srbiji, piše na kraju Prese.

(Deutsche welle/foto: Autonomija)