Italijanski novinar Ezio Gavazzeni, koji je autor knjige “Vikend snajperisti”, o zastrašujućoj priči o tzv. „sarajevskom safariju“ i ljudima koji su organizovali „ljudske safarije“ tokom opsade Sarajeva, govorio je za N1 Zagreb.

Intervju prenosimo u celosti:

“Vikend snajperisti” naslov je Vaše knjige koja je šokirala ne samo Balkan već i dobar deo Evrope. Kada i kako ste odlučili da istražite te događaje koji su se dogodili tokom opsade Sarajeva?

Kao što navodim u prvom delu knjige, za ovu vest sam znao još od devedesetih. Nekoliko kredibilnih italijanskih novina, Korijera dela Sera i la Stampa, objavilo je nekoliko članaka na temu snajperista koji su bili plaćali da pucaju u civile. To me je jako pogodilo. To možda zvuči kao opravdanje a posteriori, ali svako ko me poznaje zna da sam s vremena na vreme iskopavao ove informacije, želeći da ih istražim. Mislio sam da je potrebno više istraživanja, ali mi se činilo kao neka vrsta urbane legende.

Zaokret 2023. godine.

Do zaokreta je došlo 2023. godine kada sam saznao da je reditelj Miran Zupanič snimio dokumentarni film pod nazivom „Sarajevo safari“. Odmah sam mu pisao, a on mi je omogućio pristup da pogledam film, koji je u to vreme imao ograničen pristup, jer su ga mogle kupiti TV kuće, pa nije bio vidljiv svima. Danas je drugačije, poslednja tri meseca film je dostupan svima, može se preuzeti ili pogledati, čak i u brojnim italijanskim bioskopima gde se trenutno prikazuje. Dakle, dobio sam odgovor od reditelja i pored pristupa filmu, dao mi je i imejl adresu Edina Subašića, jednog od svedoka prisutnih na „Sarajevo safariju“. Tako je počela moja komunikacija sa Edinom Subašićem i moja istraga, koja je počela sa „Sarajevo safarijem“, ali je krenula sasvim drugim pravcem.

Dakle, može se reći da su Edin Subašić i reditelj Zupanič bili ključni za početak ove priče, koja je, kako kažete, krenula sasvim drugim pravcem. Koja svedočenja su bila ključna za podnošenje tužbe?

Bilo je tu više faktora, i na kraju je tužilaštvo u Milanu pokrenulo krivični postupak u oktobru 2025. Prvo, uspeli smo da dokažemo da su italijanske tajne službe znale za postojanje ovih ljudskih safarija još 1993. godine. Tajne službe su čak zaustavile pet lovaca u Bosni, blizu Sarajeva, identifikovale ih i poslale kući. Zato imamo ovu informaciju, koju nam je potvrdio italijanski diplomata Mihael Đifoni, koji je bio u Sarajevu 1993-1994. On je ovu informaciju potvrdio tužiocu, a ne meni. Dakle, pre svega, italijanske tajne službe su se sigurno bavile ovim 1993. godine, a da nikoga o tome nisu obavestile.

Drugo, pronašao sam niz svedoka, navodim ih pod različitim imenima u knjizi, ali sud zna ko su oni – tu su Bezimeni, Francuz i Legionar, tri najteža svedočenja, tri lika u mojoj istrazi koji su izneli na videlo ovaj fenomen u organizacionom smislu. Ne samo fenomen lovaca i onih koji su platili za priliku da pucaju u decu, žene, muškarce, već i u organizacionom smislu, ljudi koji su organizovali ove safarije i na njima zaradili ozbiljan novac.

Ono što pričate u knjizi zvuči kao horor priča, bogati ljudi iz raznih zemalja dolaze da pucaju u civile, decu, čisto iz zabave. Kakve su bile vaše reakcije dok ste istraživali, o čemu ste razmišljali?

Imao sam pomešana osećanja. S jedne strane, naravno, tu je užas ovog otkrića, s druge strane uzbuđenje što sam konačno pronašao dokaz koji nije urbana legenda. Takođe bih želeo da dodam da su moji izvori, svedoci u istrazi, potom svedočili na sudu, 70-80 odsto njih iz knjige, i Bezimeni i Legionar, a da ih ja nisam pitao. To je bila njihova dobra volja. To nisu izvori koji su uzburkali javnost, pa se povukli, već su o tome razgovarali sa mnom, a zatim istupili. Dakle, više nisam ja taj koji garantuje za izvore, već oni sami garantuju za ono što su ispričali, i to su ispričali tužilaštvu, ne samo meni. To je nešto što se ne podrazumeva u istrazi. Ne dešava se u svakoj istrazi da izvor istupi i svedoči predstavljajući se imenom i prezimenom. I to nije beznačajno.

Istraga se širi

Ovaj slučaj je pokrenuo razna parlamentarna pitanja u Italiji i Bosni, Švajcarskoj, Belgiji… a to su zemlje koje su uključene u istragu. Istraga se širi i na Austriju, gde su pod istragom jedan austrijski i jedan nemački državljanin. U februaru ste, ako se ne varam, pozvali institucije te dve zemlje da pokrenu istragu. Zašto?

Dokazi ukazuju na to da ljudi koji su platili ogromne sume da bi streljali civile dolaze iz zapadnih zemalja: Italije, Austrije, Nemačke, Španije, Francuske… Broj poslaničkih pitanja povećan je u poslednjih mesec dana, tri u Italiji, dva u Nemačkoj od strane dva poslanika SPD-a, zatim pitanje u Austriji, a istraga napreduje i u Švajcarskoj i u Francuskoj. Tužilaštvo u Milanu potvrdilo je da će uskoro biti sastanak Evrodžasta u Hagu.

Ovo je pravno telo Evropske unije, tako da će se tužilaštva iz Italije, Bosne, Austrije, Švajcarske i Belgije sastati u Hagu kako bi koordinirala ovu istragu. Mislim da je ovo velika vest jer će istraga prevazići italijanske okvire. Pored toga, dobićemo potvrdu i iz izvora van mog, jer bi u suprotnom neko mogao reći da je ovo samo italijanski fenomen, kada u stvari vidimo da se istraga i oni koji se istražuju šire i van italijanskih granica. Stavio sam se na raspolaganje švajcarskim i belgijskim vlastima, jer imam informacije za njih. Rekli su mi da će me kontaktirati, videćemo kako će to ići.

Međunarodna težina

Kakvu biste procenu dali italijanskom tužilaštvu, da li po vašem mišljenju postupa ispravno?

Mislim da da, nemam šta da im prigovorim. Ne znam da li znate da je 21. aprila ove godine grad Sarajevo postao strana u krivičnom postupku i imenovao moje advokate, Gvida Salvinija, bivšeg sudiju i advokata Nikolu Brigidu, za branioce grada Sarajeva. Dakle, grad Sarajevo takođe ulazi u krivični postupak i preuzima odgovornost traženja istine, tražeći od vlasti da rasvetle ove događaje. Ovo je važna vest koja se nadovezuje na ostale, dajući ovoj istrazi međunarodnu težinu koja nije beznačajna.

Naravno. Kako očekujete da će se završiti ova zastrašujuća priča?

Nadam se da ćemo postići lančanu reakciju širom Evrope, jer se moja knjiga objavljuje širom Evrope, prevedena na devet jezika. Nadam se da će se pokrenuti još krivičnih postupaka na ovu temu.

(N1, foto: ilustracija)