-Sterijino pozorje je, i pored svih pitanja koja su mu postavljana, i pored svih mogućih i nemogućih promena okolnosti, i pored skraćenih finansija, ostalo konstanta i rezultanta našeg pozorišnog života, i kao što je to i Sterija bio ‒ čuvar naše pozorišne raznolikosti. Želim mu da to i dalje ostane. U to ime proglašavam 71. Sterijino pozorje otvorenim – rekao je, između ostalog, reditelj, pedagog, teatrolog i profesor emeritus pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu Svetozar Rapajić u svojoj svečanoj besedi kojom je otvorio 71. Sterijino pozorje sinoć u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. 

         Nakon ceremonije otvaranja sledila je prva predstava u takmičarskoj selekciji „Gospa Nola“ po tekstu Isidore  Sekulić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad. 

         Rapajić je u svečanoj besedi podsetio da je on danas „krajnje retki među onima koji su još živi, a sećaju se prvog Sterijinog pozorja i njegovih narednih ranih godina“. U sećanju su mu, kako je rekao, godine i dani u kojima je ceo Novi Sad bio u znaku Sterijinog pozorja. Tih prvih godina naročito su mu u glavi ostale predstave koje su označile neku prekretnicu u tokovima našeg pozorišta. Takve su, po rečima Rapajića, bile potresni „Nebeski odred“ Lebovića i Obrenovića u režiji Dimitrija Đurkovića, uzbudljivo Krležino „U logoru“, u režiji Branka Gavele, ekscentrična „Stradija“ Jovana Putnika, melanholična „Pokondirena tikva“ Dejana Mijača.

         -Tokom ovih prošlih sedamdeset godina i Sterijino pozorje je prolazilo kroz mnoge promene, kao što se menjala i naša sudbina i naša istorija – konstatovao je Rapajić. – Menjala su se društvena uređenja, menjale su se države i granice, menjao se čitav svet, menjalo se pozorište, ideologije, duh vremena, ukusi, mode, tehnologije, prioriteti, shvatanja, menjali smo se i svi mi. Promene su bile tako ubrzane i haotične da nam se ponekad čini da je ono što smo proživeli dovoljno za nekoliko života. Ipak, ako bolje promislimo i vratimo se u dalju prošlost, možemo otkriti da je pozorište, bar u našem slučaju, od Jovana Đorđevića pa nadalje, stalno prolazilo kroz manje ili veće krize, kao i da su retki i kratkotrajni bili periodi u kojima se ništa sudbonosno nije događalo. Samo što te ranije promene možda nisu bile tako vrtoglavo ubrzane kao u našim životima. Tako se menjalo i Sterijino pozorje, kao slika i prilika našeg pozorišta. Kao u biblijskoj priči o Mojsiju, ono je imalo i debele i mršave godine, imalo je i bogate žetve, ali i suše i poplave. Nastalo kao kultna, autoritativna institucija velike države, ono je bilo prinuđeno da se prilagođava novim okolnostima u sve manjoj državi. U više navrata je bilo izloženo sumnjama, preispitivanjima i idejama o više ili manje radikalnim promenama koncepta. Ipak, uz povremena meandriranja, uz poneke značajne inovacije, kao što su posebne netakmičarske selekcije i programi, Sterijino pozorje je uspelo da i u novim, sve složenijim uslovima produži svoj osnovni koncept baziran pre svega na domaćoj drami, bilo da je izvode naša pozorišta, ili ona van naših sadašnjih granica – govori je Rapajić.

                  Otvaranju Festivala prethodilo je otvaranje izložbe fotografija i uručenje nagrada sa 18. Međunarodnog trijenala „Pozorište u fotografskoj umetnosti“.  

Festival, pod motom Naše priče – Sećanja i stradanja, pred publiku, po izboru selektora  pozorišnog i filmskog glumca i reditelja, donedavno upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislava Buleta Goncića, od 26. maja do 3. juna iznosi osam predstava u takmičarskoj selekciji. Predstave će izvesti šest ansambala iz Srbije, i po jedan iz Slovenije i Bosne i Hercegovine – Republike Srpske.

         Besparica, te potpuna i neskrivena nebriga države prema kulturi, kulturnim institucijama i akterima kulturne i umetničke scene uslovila  je i da pred publikom ovogodišnjeg Sterijinog pozorja bude samo smotra nacionalne drame, a ne i  međunarodna selekcija Krugovi, te Filmski krugovi! Sterijino pozorje ostalo je ove kao i prošle jubilarne godine, bez inostranih predstava koje su nastale po tekstovima inostranih autora, koje su dolazile na „Krugove“, od 2004. godine (ovaj program je uveo tadašnji selektor Ivan Medenica), jer je pokrajinska Vlada odlučila da ne finansira Pozorje.

Pozorje mladih svedeno je samo na javna čitanja novih dramskih tekstova. 

Branislava Opranović (Autonomija)