U izmenama četiri izborna zakona Srbija je u „potpunosti ili delimično“ rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene, navodi Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako navodi ovo telo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ODIHR je svoje mišljenje na nacrt izmena zakona dao nadležnima početkom marta, a potom i polovinom aprila u naknadnom dodatku (Addendum).

„U svojim ocenama ODIHR je naveo da određene predložene izmene u potpunosti ili delimično rešavaju niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene“, navodi Kancelarija.

Kako kažu, sve preporuke su zasnovane na međunarodnim standardima i obavezama preuzetim u okviru OEBS-a.

Skupština Srbije usvojila je 20. maja izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.

Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj „birač može potpisom podržati više izbornih lista“, dok je do sada mogao da podrži samo jednu.

Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a.

Opozicija i civilni sektor kritikovali su ovu izmenu, uz ocenu da postoji velika verovatnoća da će se time legalizovati „fantomske liste“, koje su bile prisutne i tokom dosadašnjih izbornih procesa.

Iz ODIHR-a kažu da ova izmena predstavlja ispunjenje preporuke koje je Kancelarija uputila srpskoj vlasti nakon decembarskih izbora 2023. godine. U tom telu dodaju da uvažavaju zabrinutost koje su pojedini akteri izrazili u vezi sa mogućim zloupotrebama u procesu prikupljanja potpisa.

„U tom smislu ODIHR je naglasio da svaki pritisak, manipulacija ili falsifikovanje potpisa treba rešavati kroz efikasnu primenu zakona i sprovođenje istraga, a ne ograničavanjem izbornih prava, te da treba razmotriti alternativna rešenja za sprečavanje neprimerenog uticaja na izborne komisije“, navodi ODIHR.

Kako kažu u Kancelariji, u svim mišljenjima koja se odnose na Srbiju ODIHR je naglašavao potrebu „za sveobuhvatnom izbornom reformom“ koja treba da bude sprovođena kroz konsultaciju sa „organizacijama civilnog društva i opozicionim političkim partijama, i dovoljno unapred u odnosu na buduće izbore“.

Evropska komisija pozdravlja usvajanje izmjena četiri zakona u Srbiji

O zakonskim izmenama oglasila se i Evropska komisija koja je ocenila da to „predstavlja dobrodošao korak napred“ ka implementaciji preporuka ODIHR za unapređenje izbornog okvira Srbije radi podrške slobodnim i poštenim izborima, ali poručuje da to mora biti praćeno primenom usvojenih amandmana.

Portparol Evropske komisije Gijom Mersije naglasio je da nekoliko ključnih preporuka tek treba rešiti. On je u ime evropskih institucija pozvao na inkluzivan i transparentan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na punoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope.

„One se posebno odnose na potrebu preduzimanja mera za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, zaštitu bezbednosti medijskog osoblja i efikasno garantovanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, između ostalog„, naveo je briselski portparol u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.

Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpska napredna stranka, koji navode da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za poboljšanje izbornih uslova.

Usvajanje ovih izmena neposredno nakon odluke pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenivši da je reč o „prvom koraku ka slobodnim i poštenim izborima“.

Međutim, opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a i da ključni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji.

Na listi se nalazi sedam prioritetnih i 18 „ostalih preporuka“.

Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima.

Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta)