Možda, da je neko povezao stvari. Da je obratio pažnju. Da ga je bilo briga. Ovako, lekcije po svemu sudeći nisu bile naučene. A bili smo dvaput opomenuti. Kada se infrastruktura ne prati i ne održava, dovoljan je i jedan kamion ili dizalica da budu preteški za most koji bi u redovnom stanju mogao i morao da ih izdrži jer je za to i projektovan. Nažalost, u Srbiji su se u prethodnih nekoliko decenija srušila dva mosta iz istog razloga kao i nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Pali su zbog korozije u kablovima koji su držali te strukture. A koju po svemu sudeći niko nije primetio, a kamoli sanirao. Međutim, treći put plaćena je najskuplja cena – smrt 16 osoba.

Igrom slučaja i dva mosta koja su se srušila bila su u Vojvodini. Prvo je pao most na kanalu Dunav-Tisa-Dunav između sela Parta i Straža kod Vršca, negde oko 1990.

Drugi most, takođe je pao u kanal Dunav-Tisa-Dunav kod sela Prigrevica na putu za Apatin. Nemili događaj desio se 2005.

Srećom, niko nije smrtno stradao.

Forbes Srbija tragom priče obratio se na brojne adrese da bi došao do preciznih informacija o ovim događajima.

Dokumentacije za Vršac nema

Kako bi saznali uzroke pada mostova, Forbes Srbija je zahtev za dobijanje informacija uputio najpre najvišoj resornoj instituciji u zemlji – Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Međutim, u odgovoru je rečeno da „ministarstvo ne poseduje tražene informacije, a istima bi mogle da raspolažu nadležne jedinice lokalne samouprave“.

Za most kod Vršca obratili su se za informacije gradskoj upravi. I tamo su rekli da ne poseduju informacije o rušenju.

„Pošto je u pitanju državni put, jedini koji može eventualno posedovati tražene dokumente je Javno preduzeće Putevi Srbije, kao upravljač državnim putem“, glasio je odgovor.

Više sreće novinari nisu imali ni sa Putevima Srbije. Za most u Apatinu su odgovorili da je to objekat u lokalnoj putnoj mreži i nije u nadležnosti Puteva Srbije. A za most kod Vršca da jeste u državnoj mreži puteva – „ali nemamo tražene podatke s obzirom na protok vremena“.

Zbog protoka vremena su se na kraju obratili i Arhivu Srbije. Kratko je odgovoreno da državni arhiv ne poseduje ovu dokumentaciju.

Uzroci pada

Preduzeće koje je gradilo ovaj most odavno je privatizovano te nisu dužni da odgovaraju na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Zato je novinarima za deo priče oko vršačkog mosta ostalo da se oslone na svedočenje inženjera koji je upoznat sa ovim slučajem. Objekat je prema njegovom objašnjenju, pao neposredno pre nego što je trebalo da bude rekonstruisan, a „oborio“ ga je kamion koji je u tom trenutku prelazio. Zato je umesto projekta rekonstrukcije urađen projekat izgradnje novog.

„Oba mosta su bila armirano-betonske prednapregnute konstrukcije. I nisu bili mali s obzirom na to da prelaze preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Imali su po jedan veći raspon u sredini i dva mala bočna, tako da su imali na krajnjim osloncima negativne reakcije. Između konstrukcije i oporca su se javljale vertikalne zatežuće sile koje su bile prihvaćene kablovima za prednaprezanje. Slično kao kod železničke stanice u Novom Sadu. Kablovi su se pokidali usled korozije. Rušenje se desilo iznenada – bez najave. Pali su kada su preko njih prelazili kamion odnosno dizalica, ali to je uobičajeno opterećenje“, navodi sagovornik Forbes Srbija.

Put u Apatin

Jedini od koga je Forbes dobio informaciju jeste Opštinsko pravobranilaštvo u Apatinu koje je zastupalo opštinsku upravu u sudskom procesu povodom rušenja mosta između Prigrevice i Stapara. U njihovom posedu je veštačenje o razlozima pada. Jedini uslov da dobiju uvid bilo je da dođu u Apatin.

O nesreći u Vršcu na internetu nema nijedne informacije, a o događaju u Apatinu tek jedan kratki Jutjub video i par vesti na lokalnom portalu.

Pad mosta se dogodio u decembru 2005. Vozač dizalice Luna išao je iz pravca Stapara ka Prigrevici. Bilo je oko 13 časova kada je prilikom prelaska sredine mosta, isti pukao i dizalica je sa vozačem završila u kanalu. Vozilo je oštećeno, vozač lakše povređen, ali je uspeo da se izvuče i izađe na obalu.

Prema dostupnim informacijama, dizalica je šest meseci bila u kanalu pre nego što je izvađena.

Poznato ime među veštacima

Da bi se ustanovio uzrok pada mosta, angažovani su veštaci. Posao je obavio četvoročlani tim Građevinskog fakulteta u Subotici, koji je deo Univerziteta u Novom Sadu.

Veštačenje je započelo već u januaru 2006. a završeno je godinu dana nakon rušenja, odnosno u januaru 2007.

A među četiri imena jedno se posebno izdvaja – inženjer Danijel Kukaras.

On je jedan od članova tima veštaka koji je utvrđivao uzroke pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Podsetimo, veštaci su u Novom Sadu konstatovali da je primarni uzrok pada nadstrešnice korozija koja je dovela do pucanja žica u vešaljkama kojima je nadstrešnica bila povezana sa krovom stanice.

Da li je dizalica mogla da obori most

Iz veštačenja u koje su novinari imali uvid saznaje se da je most pukao na više mesta oko sredine. Vozač je veštacima rekao da je most pukao „odjednom“. Kako se podelio na dva dela, od siline je iz temelja iščupao stubove na kojima je stajao.

„Svi kablovi kojima je bila obezbeđena sigurnost protiv izdizanja su bili pokidani“, konstatuju veštaci pri prvom pregledu. Ostaci kablovi koji su bili ankerovani kroz „klatno“ u masu stuba i nosač mosta pokazivali su vidljive znakove progresivne korozije“, naveli su veštaci. Oni konstatuju koroziju i kod ostalih metalnih komponenti i prisustvo zemlje i otpada koji se vremenom skupljao kod stubova mosta.

I ne samo da je most kod Apatina bio slične konstrukcije kao nadstrešnica u Novom Sadu već je bio gotovo i vršnjak stanice. Sagrađen je davne 1960. Imao je centralni raspon od 43 metra i dva bočna od po 12m.

Veštaci su zaključili čitanjem rezultata ispitivanja urađenog 1961. da je most napravljen u skladu s onim kako je projektovan. Tada je testiran tako što su na njega dovezena tri kamiona Škoda sa prikolicama. Te 1961. je zaključeno da su betonski radovi izvedeni kvalitetno. Čak i da je ugrađen kvalitetniji beton od zahtevanog. I veštaci zaključuju da je ispitivanje mosta tada urađeno u skladu sa važećim standardima.

Opet korozija, nedostajala trećina preseka žice

Veštaci su stavili i niz fotografija. Posebno žica, za koje konstatuju: „Lako se može videti da su žice u snopu potpuno korodirale“. Oni su uzeli i uzorke nekih od žica.

Interesantan je još jedan zaključak veštaka, a koji posebno odjekuje sada, 20 godina kasnije. „Korozija armature i kablova za prednaprezanje je najopasniji vid degradacije betonskih mostova, umanjujući im kapacitet nosivosti i sposobnosti čime je često ugrožena njihova pouzdanost“, konstatuju u objašnjenju fenomena korozije.

U slučaju Apatina, konstatuju veštaci nakon pregleda lokacije, „zaštitne cevi kablova za prednaprezanje i cementna emulzija na mestu prekida nisu nađeni – ni u tragovima“.

„Kako je već opisano, vizuelno je bilo vidljivo da su sve žice u kablovima bile izložene dejstvu progresivne korozije. Kasnije su na uzetim uzorcima bila vršena precizna merenja koja su pokazala da su žice bile veoma korodirale kako površinski tako i dubinski. Na nekim mestima stepen korozije je bio takav da je cirka trećina preseka žice nedostajalo. Evidentno je da su procesi korozije trajali godinama odnosno da su odavno bili zahvatili žice u snopovima i da je bilo samo pitanje vremena kada će redukcija poprečnog preseka biti takva da će naponi usled opterećenja dostići vrednosti koje materijal neće moći da podnese. Razume se da u tom trenutku dolazi do kidanja žica…“, navode veštaci.

Most nije adekvatno održavan

Veštaci na kraju nisu konstatovali bilo kakve veće greške u projektovanju i izgradnji mosta koji bi uzrokovali rušenje.

Bitan zaključak je i da dizalica Luna ne bi srušila most da je taj objekat imao svoja početna svojstva (nakon izgradnje). Žice ne bi pukle jer su projektovane da izdrže još veću silu nego što je izaziva dizalica.

„Položaj kablova za ankerovanje na mostu, naročito u uslovima neredovnog održavanja je pogodovao početku i razvoju složenih procesa korozije… Stepen korozije je bio takav da je usled redukcije preseka žica bila dovedena u opasnost pouzdanost korišćenja mosta, ali to nije bilo registrovano. Ovo se može dovesti u vezu sa neadekvatnim tretmanom mosta u smislu obavezujućih pregleda mostovske konstrukcije saglasno važećim pravilnikom koji tretira problematiku pregleda i održavanja mostova“, kažu veštaci.

S obzirom na stanje žica u snopovima, nastavlja se opis, koji su „usled korozije bili u veoma lošem stanju, prelaskom dizalice preko mosta je došlo do prekoračenja napona u oštećenim kablovima i do kidanja. Zato je lom konstrukcije bio „trenutan“ i dizalica se sručila u kanal.

Druge sličnosti s Novim Sadom

I još jedan bitan zaključak, koji je dat i u slučaju Novog Sada, a tiče se pitanja šta bi se desilo da nije naišla dizalica.

„…u uslovima daljeg razvoja procesa korozije žica je moglo, u graničnom slučaju, u nekom nama nepoznatom, budućem, vremenu da dovede do kidanja žica u snopovima i bez prisustva dodatnog saobraćajnog opterećenja“. Kao i u Novom Sadu, i ovde veštaci sugerišu da je deo žica pokidan i pre događaja sa dizalicom.

Ovakav trenutni pad mosta vide kao posledicu poklapanja nepovoljnih okolnosti – vitalni element kontrukcije mosta bio je oštećen. I na njega se nadovezalo saobraćajno opterećenje koje nazivaju – relativno „teško“. Dodatno se ograđuju da u podacima koje su imali nije bilo informacije da je most nesiguran ili da je bilo ograničenja u pogledu težine vozila koja preko njega mogu da prelaze.

Finalni zaključak veštaka

Veštaci su u svom izveštaju dali zaključak u četiri tačke. Prvi je da je davnih 60-ih most zadovoljavao propisane uslove i posedovao projektovanu pouzdanost.

Drugi je da je već bio oštećen u trenutku nailaska dizalice. Došlo je do razvoja korozije žica i most više nije bio pouzdan za upotrebu. „U tim okolnostima, koeficijent sigurnosti je opao znatno ispod 1, pa je havarija konstrukcije pri nailasku teških saobraćajnih vozila bila neizbežna“, navode veštaci.

Treći zaključak je da je osnovni uzrok simultano dejstvo korozivnih oštećenja kablova i povećanje sila koje je uzrokovao nailazak „relativno teškog vozila“. „Korodirani kablovi sa veoma redukovanim poprečnim presekom više nisu mogli da prihvate i prenesu tu ukupnu silu pa je došlo do njihove destrukcije (kidanja)“.

I na kraju ključna rečenica – „Međutim, da je most imao projektovana svojstva, dizalica Luna svojim prelaskom preko mosta ne bi izazvala „kidanje“ žica u kablovima za ankerovanje krajnjih oslonaca i ne bi došlo do loma i rušenja konstrukcije mosta niti do bilo kakvih drugih oštečenja“.

U prevodu, most bi izdržao i ovu i druge dizalice i kamione da je redovno pregledan i održavan. Kao, valjda, i vešaljke na stanici u Novom Sadu.

Nismo našli informacije da je bilo ko odgovarao zbog neadekvatne brige o mostovima. Dok suđenje o uzrocima pada nadstrešnice još nije počelo.

Ivan Radak (Forbes Srbija, foto: Autonomija)