Ni posle odluke Venecijanske komisije i njenih jasnih preporuka Visoki savet tužilaštva (VST) na sednici održanoj 4. maja 2026. nije doneo odluku o ponovnom upućivanju na tri godine u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) javne tužioce Irenu Bjeloš i Aleksandra Barca.

Tužiteljka Bjeloš je vodila postupak zaplene pet tona marihuane u Konjuhu, a tužilac Barac je samoinicijativno kao tužilac u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije (POSK) VJT u Novom Sadu pokrenuo predistragu moguće korupcije u vezi s padom nadstrešnice i pogibijom 16 ljudi. Bio je prebačen u TOK gde je nastavio sa još troje kolega da postupa u tom predmetu, ali je prvo rasformirana Udarna grupa, a zatim je, zahvaljujući „Mrdićevim zakonima“, udaljen iz TOK-a. Upravo o svemu ovome razgovaramo sa tužiocem Barcom koji sada radi u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Da li je vaše postupanje u postupku Nadstrešnica dok ste bili u TOK-u i pre toga u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije VJT u Novom Sadu, glavni razlog što ni u ponovnom glasanju u VST niste prošli?

Kojim razlozima su se pojedini članovi VST rukovodili prilikom donošenja takve odluke zaista mi nije poznato. To uostalom nije poznato ni stručnoj, ali ni široj javnosti, iako su sve postojeće okolnosti nesumnjivo upućivale na zaključak da je za radom moje koleginice i mene u JTOK-u postojala opravdana potreba. Niko od članova VST koji su bili uzdržani nije dao nikakvu argumentaciju o toj ključnoj činjenici. Nama nije omogućeno da prisustvujemo sednici VST i eventualno iznesemo svoj stav. Nije uvaženo ni mišljenje glavnog javnog tužioca JTOK-a o postojanju potrebe i njegova saglasnost za naše ponovno upućivanje. Nije uzeta u obzir ni argumentacija iz predloga izvestioca, člana VST. Nije dat bukvalno ni jedan jedini razlog zašto za nas više nema mesta u tom tužilaštvu.

Da stvar bude još problematičnija, sve se to odigralo u situaciji kada je trebalo otkloniti štetne efekte zakonskih izmena, tzv. Mrdićevih zakona, odnosno kada je trebalo ukloniti dalje štetno dejstvo neustavne odredbe kojom su povređena naša prava, dovedena u pitanje naša samostalnost kao javnih tužilaca i javnotužilačke organizacije u celini i izvršen prekid naših mandata, tj. perioda na koji smo prethodno bili upućeni u JTOK.

Koja je poruka poslata vašim neupućivanjem u TOK, iako ste tužilac koji je najduže u postupku istrage korupcije u vezi s rekonstrukcijom srpsko-mađarske železničke veze i finansijskim tokovima tog projekta?

O tome kakva je poruka time poslata prvenstveno će svoj sud dati najšira javnost, odnosno građani Srbije. Iz stručnog ugla posmatrano, zaista deluje nelogično da mi kao javnom tužiocu koji je prvi započeo operativno istraživanje finansijskih aspekata realizacije navedenog projekta i koji je dao značajan doprinos u pokretanju i vođenju istrage, nije pružena mogućnost da svoj rad dalje nastavim. Posebno imajući u vidu da sam tužilac koji vlada činjenicama i dokazima u jednom takvom predmetu, koji se slobodno može okarakterisati kao predmet tzv. visoke korupcije. Mišljenja sam da me je za ponovno upućivanje u JTOK, pored profesionalnog, odgovornog i zakonitog rada u tom organu, preporučivala i moja prethodna profesionalna karijera i iskustvo.

Moje dosadašnje postupanje u tužilačkim organima u kojima sam radio karakteriše uključenost u veliki broj predmeta pranja novca, privrednog i finansijskog kriminala i predmeta koruptivnih krivičnih dela. U svom radu sam intenzivno koristio sve zakonske instrumente koji javnom tužiocu stoje na raspolaganju, poput vođenja finansijske istrage uporedo uz „klasičnu“ istragu, korišćenja udarnih grupa, formalne i neformalne međunarodne saradnje. Rezultate mog rada je naročito obeležila uspešna međunarodna saradnja sa inostranim organima, koja je, između ostalog, dovela i do otkrivanja i procesuiranja transnacionalnog organizovanog kriminala u stranoj jurisdikciji. Interesantan je i podatak da sam u samo pet predmeta koje sam obrađivao u POSK VJT Novi Sad, pored ogromnog broja drugih predmeta na kojima sam radio, u korist budžeta Republike Srbije trajno oduzeo imovinu koja je predmet krivičnih dela u vrednosti od oko 1.700.000 evra, kao i vrednosne papire koji se odnose na nepokretnosti u vrednosti od 15.000.000 evra.

Da li vam izgleda da je samo glasanje bilo dogovoreno i tako organizovano da vi i tužiteljka Irena Bjeloš ponovo ne budete upućeni?

Izvesni kompromisi oko različitih ili suprotstavljenih stavova su neminovnost u radu i funkcionisanju svakog kolektivnog organa, pa tako i Visokog saveta tužilaštva. Takođe, svaki član takvih organa ima pravo da glasa po sopstvenom nahođenju. Međutim, ovde se radilo o odlučivanju i glasanju o primeni instituta privremenog upućivanja javnih tužilaca. Kod odlučivanja o tom pitanju (a radi se o institutu koji nije isto što i izbor tužilaca) jedini relevantni kriterijum jesu opravdani razlozi za radom onih konkretnih javnih tužilaca koji se privremeno upućuju. Kao što sam napomenuo, smatram da za našim daljim radom definitivno nije prestala potreba, pre svega zbog prirode, složenosti i obimnosti predmeta na kojima smo radili kao prethodno upućeni tužioci u JTOK.

U tom smislu su bile date i jasne preporuke ekspertskog tima Venecijanske komisije. Međutim, sam tok sednice, sadržaj dnevnog reda, izostanak rasprave o značenju i značaju sprovođenja preporuka i način glasanja, kako o nama tako i o javnim tužiocima koji nisu ranije bili upućeni u JTOK, jesu okolnosti koje stvaraju određeni utisak. Naime, stiče se utisak da su za pojedine članove VST naše značajne profesionalne karijere i iskustvo, profesionalna posvećenost i odlučnost, spremnost da se profesionalno suočimo i sa najizazovnijim, najkompleksnijim i politički najosetljivijim predmetima, možda u toj situaciji predstavljali pre smetnju nego potreban kvalitet za donošenje odluke da budemo ponovo upućeni.

Vi ste još dok ste bili u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije (POSK) VJT u Novom Sadu pokrenuli predistragu u slučaju Nadstrešnica. Šta možete da nam kažete o tome?

Uz ogradu da ne mogu iznositi činjenične detalje vezane za konkretan predmet, ukazujem da sam svoje postupanje započeo kroz tzv. proaktivnu tužilačku predistragu. To je podrazumevalo formiranje predmeta na osnovu informacija dostupnih u javnosti, operativan tužilački rad, uključivanje i usmeravanje policije, poreske policije i finansijske forenzike u provere na terenu i analizu prikupljene i javno dostupne dokumentacije. Tada je bila oformljena i prva udarna grupa za rad na tom predmetu. U nju su kao članovi bili uključeni i drugi javni tužioci POSK VJT u Novom Sadu, kao i predstavnici navedenih državnih organa.

Premešteni ste u TOK i sa vama deo pripadnika Udarne grupe koju ste formirali još u VJT u Novom Sadu. Kako je izgledala istraga u TOK-u?

Princip rada je bio isti. Karakterisala ga je izrazita proaktivnost. Oformljena je nova udarna grupa u JTOK-u, u koju su, u najvećem broju, uključeni članovi prethodne udarne grupe, ali i predstavnici drugih organa. U rad na predmetu bio sam uključen kao deo tima javnih tužilaca. Izvršene su opsežne provere i prikupljeni materijal rezultirao je i otvaranjem istrage kao sledeće faze postupka. Zatim su preduzimane sve neophodne dokazne radnje u istrazi, u kojima sam takođe u velikom delu učestvovao.

U predmetu Nadstrešnica planirane su tri faze. Dokle se stiglo dok ste vi bili tamo?

Zbog stadijuma u kojoj se taj postupak nalazi, ali i činjenice da više nisam postupajući javni tužilac u tom predmetu, nisam u mogućnosti da vam odgovorim na to pitanje. Dok sam bio upućen u JTOK moje učešće je bilo predviđeno u svakoj fazi rada na tom slučaju.

Kako vidite način na koji je praktično rasformirana Udarna grupa u predmetu TOK-a Nadstrešnica?

Udarna grupa je mehanizam predviđen zakonom, koji omogućava javnom tužiocu da postupa efikasno, da usmeri svoju dokaznu aktivnost tako da brzo i sistematično prikuplja dokazni materijal. Takođe, preko udarne grupe ostvaruje se neophodna saradnja više državnih organa od čijeg rada zavisi kvalitet, brojnost i uvezanost prikupljenih dokaza. To je mehanizam za operativni rad javnog tužilaštva najvišeg stepena. On takođe obezbeđuje i da pripadnici udarne grupe iz različitih organa međusobno lako razmenjuju informacije i postupaju zajednički.

Time se vrši i usredsređivanje rada pripadnika udarne grupe na konkretan slučaj, pa ih saznanja koja oni o tom slučaju stiču praktično čine nezamenjivim. Uskraćivanjem saglasnosti da dotadašnji pripadnici udarne grupe na tom predmetu nastave svoj rad, uz istovremeno neodređivanje drugih članova, od tužilaštva je suštinski „oduzeto“ ovo moćno oružje koje mu je stajalo na raspolaganju. To je dalji rad svelo na postupanje po pisanim zahtevima tužilaštva, koje nije bilo ni ažurno ni potpuno. Čak bi se moglo reći da ga suštinski nije ni bilo.

Koja može da bude dalja sudbina predmeta Nadstrešnica?

Na to pitanje nemam odgovor. Ono što mogu da kažem je da su sve kolege koje su radile na tom predmetu uložile ogroman trud i požrtvovanost i ispoljile najviši mogući stepen profesionalnog angažovanja.

Vi ste postupali u predmetu EPS protiv Milorada Grčića i drugih okrivljenih. Koja je sudbina tog predmeta, kao i drugih istraga u kojima ste radili?

Predmet vezan za sumnju na zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama u EPS-u jeste u fazi istrage, kao predmet visokog stepena kompleksnosti i obimnosti. Prethodna tj. predistražna faza i samo započinjanje istrage vođeni su od strane POSK VJT u Beogradu. Nakon što je određeno da dalji rad u tom predmetu nastavi JTOK, bio sam njime zadužen. U predmetu sam sproveo veliki broj dokaznih radnji. Međutim, kako više nisam u mogućnosti da postupam ni u tom, ali ni u drugim predmetima (u fazi predistrage) kojima sam bio zadužen, moraće da dođe do preraspodele tih predmeta na druge kolege iz JTOK-a. To će svakako i njima prouzrokovati poteškoće u balansiranju obaveza u radu na svojim izvornim predmetima i predmetima koje su dodatno zadužili. Logično je da javni tužilac može najviše i najefikasnije da uradi posao onda kada je u predmetu „od početka“, odnosno kada mu nije potrebno vreme za upoznavanje sa radom i stanjem u predmetu drugog kolege.

Vi niste odustali i podneli ste tužbu protiv Visokog saveta tužilaštva. Šta očekujete u tom postupku i kako ćete dalje nastaviti?

Da, podneo sam tužbu protiv VST Upravnom sudu. Tražim da sud poništi konačni upravni akt odnosno rešenje VST kojim je prestalo moje upućivanje u JTOK, jer sam prethodno donetim rešenjem Vrhovnog javnog tužioca bio upućen u taj tužilački organ na period od tri godine i smatram da za mojim radom nije prestala potreba. Istovremeno zahtevam da sud pre donošenja odluke po tužbi obustavi od izvršenja taj pojedinačni akt, kako ne bi nastupile dalje posledice, koje su štetne i prema stavu eksperata Venecijanske komisije.

Moje duboko uverenje je da je taj pojedinačni akt posledica neustavnih zakonskih izmena Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je svim upućenim tužiocima u Srbiji po proteku roka od 30 dana od njegovog donošenja prestalo upućivanje. Svoje ubeđenje i argumentaciju da se takvim zakonskim rešenjem na najgrublji način krše osnovni principi na kojima počiva naš ustavni poredak izneo sam u tužbi. Naravno, uz argumentaciju zašto osporeni pojedinačni akt nije zakonit i zašto je suprotan praksi Evropskog suda za ljudska prava. Za stavove iznete u tužbi suštinski sam dobio potvrdu kroz mišljenje i preporuke ekspertskog tima Venecijanske komisije. Moja očekivanja su u skladu sa tim stavovima.

Kako vidite mišljenje Venecijanske komisije?

Mislim da mišljenje ekspertskog tima Venecijanske komisije nije moglo biti eksplicitnije i jasnije. U datom mišljenju nedvosmisleno se ukazuje da organizacione promene u tužilaštvu treba sprovoditi na način koji ne uzrokuje probleme u funkcionisanju pravosuđa i postupanju prema tužiocima koji su prvobitno bili zaduženi za predmete. Ključno je da se princip autonomije (samostalnosti) pojedinačnih tužilaca uvek poštuje. U zemljama u kojima već postoji efikasna specijalizovana struktura sa dokazanim rezultatima, kakvo je JTOK, teško je opravdati isključivanje tužilaca iz nadležnosti takvih struktura, naročito na način koji može dovesti do rasipanja resursa i podrazumevati dodeljivanje nespecijalizovanih tužilaca za istragu krivičnih dela korupcije. Spornu odredbu zakonskih izmena kojom se predviđa opšti prekid (blanket termination) svih privremenih upućivanja u Srbiji, sa dejstvom od 9. marta 2026. godine, Venecijanska komisija smatra veoma zabrinjavajućom. Ukazuje se na to da ta mera posebno pogađa JTOK, uz rizik od ometanja tekućih krivičnih istraga i sudskih postupaka, s obzirom na obim i tehničku složenost predmeta kojima se to tužilaštvo bavi.

Da li su zahtevi Venecijanske komisije ispunjeni u delu koji se odnosi na vas i tužiteljku Irenu Bjeloš prilikom odlučivanja VST?

Moje mišljenje je da nisu. Kao što sam već napomenuo, mišljenje i preporuke Venecijanske komisije su bili vrlo precizni i nedvosmisleni. Kako u pogledu svih ostalih pitanja, tako i u delu koji se odnosi na koleginicu Irenu Bjeloš i mene, ali i u odnosu na ostale javne tužioce pogođene odredbom člana 12 stav 4 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, tužioci koji su bili privremeno upućeni u tužilaštva posebne nadležnosti uživali su stalnost funkcije (security of tenure) tokom trajanja njihovog upućivanja. Shodno tome, svaki prevremeni prekid takvih upućivanja trebalo je da bude zasnovan na jasno definisanim osnovima koji su prethodno određeni zakonom. Nasuprot tome, sporna zakonska odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu direktno je intervenisala u naše mandate, bez ubedljivih razloga i zaštitnih mehanizama.

Venecijanska komisija je uvek dosledno zastupala stav da prevremeni prestanak funkcije ili premeštaj tužilaca koji uživaju stalnost funkcije mora biti praćen odgovarajućim zaštitnim mehanizmima, uključujući obavezu obrazlaganja u pojedinačnim slučajevima i dostupnost efikasne sudske kontrole. Dakle, Venecijanska komisija smatra da odredbom kojom se nameće opšti prekid svih privremenih upućivanja sa utvrđenim datumom, bez ikakve pojedinačne procene svakog slučaja, prelaznih zaštitnih mera ili obrazloženja, nije poštovana stalnost funkcije pogođenih tužilaca. Zato je i data preporuka tog tela da javni tužioci čija su privremena upućivanja prevremeno prekinuta, kao posledica primene člana 12 stav 4 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, treba da budu vraćeni na dužnost, odnosno vraćeni na one poslove i u onom organu u koji su prethodno bili upućeni, jer u međuvremenu do njihovog ponovnog upućivanja nije došlo.

U preporuci se čak koristi i termin na engleskom jeziku „reinstated“, koji ne ostavlja ni najmanji prostor za ekstenzivno tumačenje i drugačiju primenu od njegovog izričitog jezičkog smisla. Tek po novim zakonskim izmenama, kojima bi se otklonilo štetno dejstvo tzv. Mrdićevih zakona, trebalo bi predvideti mehanizam koji bi osigurao da pozicije koje zauzimaju privremeno upućeni javni tužioci u JTOK-u budu popunjene putem redovnih izbora. To će dovesti do postepenog zamenjivanja trenutnih privremenih upućivanja redovnim izborima.

Kako u svetlu toga vidite kolege iz VST-a koji su bili uzdržani na glasanju?

Ne mogu da ulazim u razloge njihove uzdržanosti, jer razloge nisu ni izneli. Međutim, isto tako ne mogu njihovu uzdržanost ni da opravdam objektivnim kriterijumima. Kriterijumima vezanim za našu stručnost, profesionalnost, iskustvo, integritet i odgovornost. Ne bi trebalo da ih rukovode motivi druge prirode. Ipak, zabrinjavajuće je to što način glasanja na sednici odudara od jasno navedenih preporuka eksperata Venecijanske komisije. Čini mi se da ne postoji svest o tome kakve posledice to može proizvesti na planu usklađenosti pravnog i pravosudnog sistema Republike Srbije sa vrednostima na kojima počiva Evropska unija, kao vrednostima koje predstavljaju standard u svakom razvijenom demokratskom društvu.

Da li postoji opasnost da se faktički rad TOK-a zaustavi ili oteža usled neupućivanja vraćenih tužilaca?

Javni tužioci koji su započeli rad na predmetu, trebalo bi da nastave dalje postupanje na započetim predmetima. Mišljenje Venecijanske komisije i u tom delu eksplicitno navodi da bi dodeljivanje takvih predmeta u rad drugim javnim tužiocima dovelo do rasipanja resursa. Takođe, navedeno bi dovelo i do gubitka vremena koje bi novim tužiocima bilo potrebno za upoznavanje sa problematikom predmeta takve kompleksnosti i obimnosti. To po prirodi stvari dovodi do neminovnog usporavanja i otežanih uslova rada. Kao što sam i naveo, javni tužilac može najviše i najefikasnije da uradi posao onda kada je u predmetu „od početka“, odnosno kada mu nije potrebno vreme za upoznavanje sa radom i stanjem u predmetu drugog kolege.

Vuk Z. Cvojić (Radar, foto: Autonomija)