Glavni pretres protiv 12 okrivljenih aktivista Pokreta slobodnih građana (PSG) i studentske grupe STAV, za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u saizvršilaštvu, u vezi krivičnog dela napad na ustavno uređenje i krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, pokrenut optužnim predlogom VJT u Novom Sadu 12. maja 2025 – po treći put je odložen. Sada za 4. septembar. Nije pristupio optuženi Lazar Dinić iz zdravstvenih razloga, jer je kao novinar zadobio teške telesne povrede prateći lokalne izbore u Boru. Prethodno je početak glavnog pretresa bio zakazan za 24. novembar 2025. Posle neusvojenog predloga odbrane da se postupak snima i zahteva odbrane za izuzećem postupajućeg tužioca S. Josimovića i njegovih šefova zbog pristrasnosti, odložen je za 2. februar. Zahtev za izuzeće nije prihvaćen, a pretres je odložen za 5. maj zbog iznenadne bolesti postupajućeg tužioca.

Sve je vezano za neformalni sastanak optuženih aktivista i studenata 12.marta 2025. u prostorijama PSG u Novom Sadu, a povodom priprema za njihovo učešće na budućem najvećem političkom mirnom protestu „15. za 15“ u Beogradu 15. marta prošle godine. Oni su tada verovatno znali da ih ispred državnih institucija čeka paramilitarno ograđeno šatorsko naselje SNS-a, ali ne i nezakonita upotreba zvučnog oružja. Prema optužbi, oni su se navodno dogovarali i planirali da „silom pokušaju da promene ustavno uređenje Srbije, odnosno da silom spreče širenje informacija putem sredstava javnog obaveštavanja“ i „da silom svrgnu najviše državne organe“, a, isto tako, i da u tom pogledu pozivaju i podstiču učesnike ovog protesta.

Možda je najbolju ocenu ovog slučaja dala jedna od optuženih Marija Vasić, profesorka i aktivistkinja: „Sve se odugovlači zato što je optužnica takva, bez dokaza koji su zakonski ne možete ništa da uradite. Mi nemamo nijedan zakonski dokaz, snimak je protivzakonito pribavljen i ne može da se koristi na sudu i to sudija i tužilac odlično znaju.“ Rekla je i da se odugovlači da se uradi ono što treba – a to je da se odbaci optužnica protiv nje i aktivista PSG-a i grupe STAV i da se oni oslobode.

Vasić tvrdi da će to biti pokazatelj šta će morati da urade i sa ostalim optuženim studentima u Beogradu po ovim istim optužbama, a koje su na razne druge načine nezakonito prisluškivali. Navela je i da njihov slučaj prate razne kontradiktornosti i kontroverze: „U tih 20 minuta, koliko je trajalo odlaganje u jednom momentu sudija je zaustavio kompletnu proceduru da bi saopštio sudu kako ja sedim neprimereno i kako vređam sud i njega. Radi se o tome da sam ja sedela sa prekrštenim nogama i obe ruke sam držala na kolenu i najnormalnije sam sedela. Tako da sam imala jednu kraću raspravu sa njim“, rekla je Vasić.

Razumem Mariju Vasić kada kaže da je to jedan mizogin komentar, jer „svako ko je sedeo na optuženičkoj klupi zna da je to napravljeno da bi bilo neudobno i da vi sedite pogureni, jer klizite niz tu klupu. Ja nisam želela da sedim pogureno i povijeno i jednostavno sam prekrstila noge da bi mi kičma bila uspravna i očigledno to nije bilo po volji sudu.“ Kao sudija sa višedecenijskim iskustvom, imam i svoj pogled na ovaj događaj. Ocenjujem reakciju sudije kao neprimerenu i neuobičajenu, tim pre što svi znamo da je ovde reč o krivičnom predmetu sa nespornom političkom konotacijom.

U publici je bilo 30 lica, od kojih oko polovina novinara, a rukovodilac Sudske straže je neposredno pre njegovog ulaska upozorio sve prisutne da ne smeju koristiti svoje telefone za snimanje suđenja. Nakon ulaska u sudnicu, sudija je prisutne pozdravio rečima: „Dobar dan svima. Ja sam sudija Vladimir Pecovski. Ja sam se predstavio, suđenje je počelo.“ Dok se odvijala rutinska procedura odlaganja glavnog pretresa zbog izostanka okrivljenog Lazara Dinića, sudija je komunicirao sa Dinićevim braniocem, dok je tužilac Josimović naizgled bio opušten, verovatno znajući da će se pretres odložiti i jer ga predsednik veća sve vreme ni za šta nije pitao, osim za to da li može da odloži svoje obaveze radi usklađivanja termina za nastavak glavnog pretresa za koji je sudija imao slobodan samo mesec juli, jer je „od Svetog Ilije do kraja avgusta na godišnjem odmoru“. Iznenada, sudija je podviknuo: „Marija, kako sedite!“

Ta reakcija sudije je bila neprimerena, preglasna i nervozna, nasuprot njegovim povremenim izjavama da je on apsolutno posvećen sprovođenju odredaba ZKP-a. Nakon ovakve reakcije sudije, mogli smo videti iz publike da je Vasić promenila položaj tela, ali mu je nešto i odgovorila. To je sudiju Pecovskog izazvalo na seriju novih kritika i kvalifikacija tako da je u jednom trenutku rekao: „Nisam siguran da je to sedenje sa prekrštenim nogama, jedna preko druge, dostojno zgrade suda. Molim vas da to više ne činite, razgovaraćemo.“ I na kraju je patetično zaključio: „Molim vas, poslednji put, da uspostavimo dostojanstvenu komunikaciju.“ Sličnih obraćanja sudije i unošenja tih delova događanja u zapisnik, kao što je bilo smejanje publike povodom izjave advokata Horovica da ne zna u čemu je problem da se pritisne dugme i suđenje snima, bilo je i ranije.

Dakle, ovi nagoveštaji očiglednih predrasuda i subjektivnosti prema optuženoj/optuženicima za krivična dela sa političkim konotacijama, izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Ne samo što postoji mogućnost da se te pojave možda mogu preneti i na osnovni predmet suđenja, nego da li se i šta može učiniti da, kako god se sprovodilo i okončalo suđenje, za budućnost sačinimo i sačuvamo bar autentični audio-zapis suđenja, jer iz klasičnog zapisnika u spornim situacijama i prilikom suočenja, mnoge stvari izostaju.

S druge strane, iako je na to i od strane odbrane i od stručne javnosti više puta ukazano, ni sud ni Ministarstvo pravde ne čine ništa da se obezbedi ozvučenje i oprema za snimanje suđenja u najvećoj sudnici u Novom Sadu. U martu sam, na moju inicijativu, imao razgovor sa Upravom suda zbog, pokazalo se, nesporazuma povodom izjave rukovodioca Sudske straže o zabrani mog ulaska u sud u kome sam radio tri decenije. Tada mi je rečeno da im je za opremu potrebno oko 30.000 evra, koje oni samostalno ne mogu da obezbede. U toj sudnici, nakon pravnosnažnosti odluke o potvrđivanju optužnice za slučaj „Nadstrešnica“, trebalo bi da se održi i to veliko suđenje koje će pratiti na desetine, možda i više stotina novinara i zainteresovanih lica. Da li iko razmišlja o tome da se to ne može uspešno odvijati bez dobrog ozvučenja i kompletnog snimanja?

Postavljamo i pitanje: dokle ćemo pristajati na nedopustivu neujednačenost uslova za suđenje u sudnicama u Srbiji? Dok u zgradi tzv. Specijalnog suda u Beogradu već 20 godina postoji tehnika za kompletno audio-video snimanje, u drugim sudnicama u Srbiji se to svodi na štap i kanap. Očigledno, novca napretek ima samo za najsavremenije uređaje za snimanje kojim BIA prisluškuje – zakonito, ali i protivzakonito, a bez ikakvih posledica – najčešće političke protivnike režima.

Ono što je bitno je da je Marija Vasić, verovatno sasvim nenamerno, izazvala nervozu kod predsednika sudskog veća, ali nam je dala i povod da se u fokus stave bitne stvari. Iako je profesorica sociologije, pogodila je u samu pravnu bit ovog slučaja. S druge strane, onaj kome je profesija krivično pravo i povereno mu je da sudi u ovakvom slučaju, morao bi se apsolutno i do kraja držati odredaba, ali i načela Ustava i zakona. Morao bi uvek znati kome sudi, po čijoj i kakvoj optužnici, za koje delo i sa kojim dokazima, ali i u kojim društveno-političkim uslovima i okruženju.

Svi znamo da se posle višemesečnog pritvora Marija Vasić žestoko borila, ugrozivši svoje zdravlje višednevnim štrajkom glađu i žeđu, uz 14-dnevnu podršku studenata u blokadi i pobunjenih građana u Novom Sadu. Oni su blokirali zgradu suda koju je obezbeđivala interventna policija, dok se pitanje ponovo produženog pritvora za nju i druge okrivljene ne reši. Tek tada je najstroža mera obezbeđenja prisustva okrivljenih u postupku zamenjena drugom, malo blažom merom. Marija je uoči štrajka, iz pritvora uputila vrhu režima iste one reči koje je pred egzekuciju, prkosno stajući u stroj za streljanje, fašistima uputio narodni heroj Rade Končar: „Milosti ne tražim, niti bi je dao!“

Marija Vasić je ta koja se nije libila i da sada javnost podseti da je prošlo godinu dana od njihovog hapšenja i da njihovo suđenje još nije počelo. Takođe, da je okrivljenima ograničeno kretanje jer su im oduzeti pasoši i poništene lične karte kao putne isprave. Naravno, i da uvek podseti i na šestoro kolega i koleginica iz grupe Stav koji su se u vreme lišavanja slobode zatekli u inostranstvu i tamo se i dalje nalaze, s obzirom da ne veruju u objektivnost suda. Sreća je da u državama EU ima razumevanja za njihovu situaciju i dobrih ljudi. Zbog toga je glavna poruka optuženih za ovo anahrono krivično delo (za sva ostala krivična dela je prilikom donošenja važećeg Krivičnog zakonika, formulacija „pripremanje“ ukinuta) ona koju je po izlasku iz suda izgovorio optuženi Mladen Cvijetić: Niko nije slobodan, dok svi nismo slobodni!

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

(Peščanik, foto: Autonomija)