Grad Novi Sad odabrao je idejno rešenje za spomenik stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U obrazloženju za dodeljivanje prve nagrade navodi se da je u pitanju minimalističko rešenje sa centralnim motivom rada – „masivna kamena ploča“ koja svojom monumentalnošću dominira prostorom. Stevan Kojić, umetnik i doskorašnji profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, navodi da je ovakvo rešenje trebalo da usledi nakon završenih sudskih procesa i da je spomenik samo „simbolična zamena“ za njih.

Spomenik će se nalaziti na platou između železničke i autobuske stanice, a Kojić navodi da je momenat za donošenje ovakvog rešenja potpuno pogrešan.

„Ja u principu ne bih komentarisao pobedničko rešenje, ni koncept ni formu, jer je irelevantno šta je komisija izabrala. Mislim da je pre svega potpuno pogrešan momenat i način na koji je organizovan konkurs, tako da nije ni bitno šta je na kraju izabrano. Nije trebalo da se raspisuje konkurs dok se ne utvrde krivci za pad nadstrešnice. Bitno je da se svi procesi završe, pa tek onda da se uđe u taj konkurs za dobijanje spomenika“, istakao je Kojić i dodao da se spomenik može posmatrati kao simbolična zamena za nedovršene sudske postupke.

„Pretpostavljam da je to zamena teza, odnosno greška u koracima. Verujem da im je jasno da ovo nije pravi način i momenat da se napravi spomenik. Mislim da je to samo simbolična zamena za nedostatak istinskih sudskih procesa koji treba da donesu razrešenje uzroka i posledica pada nadstrešnice. Hoću da kažem da ne verujem da je to slučajno urađeno, verovatno hoće da se ispuni forma, a da se suštinski ne uradi ono što treba da se uradi“, rekao je on.

„Treba uključiti i zajednicu i porodice žrtava“

Upitan da li veruje da će se ovaj projekat sprovesti do kraja, Kojić navodi:

„Da li će to realizovati do kraja – ne znam. Oni su to počeli, ali ih ne zanima šta misli stručna javnost. Udruženje likovnih umetnika je izdalo objašnjenje u kome pominju međunarodne norme, tačnije da se u ovakvim slučajevima spomeničkih skulptura pristupa vrlo ozbiljno i tek nakon svih utvrđenih činjenica, uz obaveznu analizu urbanističkih i konceptualnih uslova. Ti procesi moraju da uključe mnogo širi krug ljudi, a svi znamo na koji način je sproveden ovaj konkurs“.

On veruje da je trebalo da i Novosađani kao i porodice žrtava budu uključeni u donošenje ove odluke.

„Treba uključiti i zajednicu i porodice žrtava. Hoću da kažem da je u ovom slučaju trenutno jedini spomenik koji je relevantan su studentski protesti. On jedini postoji, a sledeći spomenik koji bi imao smisla bili bi sudski procesi koji bi se doveli do kraja“, zaključio je Kojić.

(N1, foto: screenshot)