Senat Univerziteta u Novom Sadu će uskoro odlučivati o reizboru u zvanje vanrednog profesora Filozofskog fakulteta prof. dr Vladimira Mihića. Prethodno, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid je podneo više prigovora na njegov reizbor. Mihić kaže da dugo nema strahovanja, jer iz njegovog izveštaja stoji rad koji, kako kaže, možda nije najsavršeniji na univerzitetu, ali je više nego dovoljan da ostane na njemu.

Istakao je i da je Senat iz nepoznatog razloga otkazan i on neće biti u čevtrtak, već verovatno sledeće nedelje.

„Dekani i direktor instituta će proceniti da li žele ponovo da prekrše sva pravila akademskog ponašanja i u obzir uzmu neke primedbe koje su neakademske, za stvar koja je čisto akademska a to je izbor u zvanje“, rekao je profesor Mihić.

Dodao je da svaki član akademske zajednice ima pravo da uputi prigovor, ali da je problem sadržaj prigovora.

„Ono što je meni interesantno iz ovog odgovora profesora Drida, da je zaboravio šta je napisao ili šta mu je možda neko drugi napisao u drugom prigovoru na moj izbor u zvanje, jer sve ono o čemu on priča – ne postoji u prigovoru“, rekao je.

Dodao je da je Drid podneo jedan prigovor pre nekoliko meseci koji je delimično prihvaćen, kako kaže, u nekim tehničkim stvarima.

„Pa je podneo prigovor koji je izrazito politički orijentisan, ovaj zvanični prigovor koji postoji je usmeren na to da se u proceni pedagoške sposobnosti treba uzeti u obzir naše objave na društvenim mrežama, izjave na televiziji, da li smo učestvovali u blokadama i podržavali“, dodao je.

Mihić je rekao da ono što je Drid napisao u odgovoru za N1 nema nikakve veze sa primedbama koje je do sada upućivao.

Dodao je da i u slučaju Jelene Kleut, Drid očigledno ima neko diskreciono pravo da na Senatu pokreće primebde koje do tog trenutka nisu bile.

„Naprasno se pojavljuje treća, usmena primedba, na koju Komisija i ne može da odgovori jer nije formalizovana“, istakao je.

Mihić je dodao da je „žalosno“ što su u situaciji da moraju da se bore za nešto što bi trebalo da bude najnormalnija stvar – da razlike u mišljenjima ne ugrožavaju opstanak fakulteta i izbore kao i napredovanja u zvanju.

„Mi smo tu dosta kumovali, jer smo se godinama unazad sklanjali i dozvolili da najlošiji među nama dođu na pozicije na novosadskom i većini fakutleta, da dođu ljudi koji su bez krupula, morala i etike“, dodao je.

(N1, foto: Autonomija)