Šefica briselske kancelarije Reportera bez granica Žili Majerčak izjavila je da Evropska komisija treba da bude glasnija i odlučnija po pitanju medijske situacije u Srbiji koju je ocenila kao zabrinjavajuću.

„Trenutna situacija u Srbiji je veoma zabrinjavajuća. Bilo je mnogo napada policajaca i ponekad demonstranata na novinare tokom protesta i zaista smo zabrinuti da bi moglo da dođe do dramatičnih incidenata“, rekla je Majerčak grupi novinara iz Srbije u Briselu.

Majerčak je kazala da su Reporteri bez granica (RSF) mnogo puta informisali Evropsku komisiju o situaciji u Srbiji i da misli da je Komisija do sada bila veoma neodlučna da se suoči sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Mislim da sada shvataju da je verovatno vreme da kažu ‘dosta’, ili da možda zaustave ili suspenduju neka finansiranja“, rekla je Majerčak, dodajući da kada je u pitanju Srbija postoji nekoliko problema za Evropsku komisiju, a među njima se obično pominje sloboda medija.

Majerčak je rekla da će RSF nastaviti da upozorava Evropsku komisiju na ono što se dešava u Srbiji u vezi sa slobodom medija i da vrši pritisak na Komisiju, ali i da podstakne članice EU da podrže akciju Unije.

„EU treba da bude glasnija. Mislim da oklevanje nije opcija“, rekla je Majerčak i dodala da je uskraćivanje novca obično najefikasnija pretnja, što se pokazalo i u slučaju mađarskog premijera Viktora Orbana.

Evropa i dalje prednačnji kada je sloboda medija u pitanju

Majerčak je ocenila da je Evropa i dalje region u svetu gde je sloboda medija najbolje zaštićena, a novinari najbezbedniji, ali da ne treba biti zadovoljan jer se pogoršanje slobode medija dešava i u zemljama koje su demokratije.

„Ako demokratije aktivno ne brane ovu slobodu, onda je niko neće braniti i rizikujemo da je potpuno izgubimo“, rekla je Majerčak.

Ona je dodala da su novinari sve češće izloženi verbalnim i fizičkim napadima, onlajn uznemiravanju, nadzoru, ponekad sudskom uznemiravanju, kao i da su javni servisi pod finansijskim i političkim pritiskom u mnogim zemljama, kao što su Češka, Poljska, Litvanija i Francuska.

„To je prilično zabrinjavajuće jer mislim da su javni servisi veoma važni i moraju da budu nezavisni jer treba da služe građanima, a ne vlastima“, rekla je Majerčak.

Ona je istakla da je zato bilo veoma važno donošenje Evropskog zakona o slobodi medija, koji je počeo da se primenjuje prošlog avgusta.

„Pozdravili smo donošenje zakona iako nije savršen, ali sad bar imamo zajednički okvir da zaštitimo slobodu, nezavisnost i pluralizam medija u EU“, kazala je Majerčak, dodajući da su se, međutim, za sada samo Finska i Danska potpuno uskladile sa tim zakonom i da je sada ključno obezbediti njegovu primenu.

Pouzdane informacije od krucijalnog značaja

Majerčak je ocenila da je izuzetno važno da građani imaju pristup pouzdanim informacijama i da je zato danas veliki problem dominacija platformi koje koriste algoritme „kreirane da maksimizuju profit, a ne javni interes i šire ono što je viralno, a ne ono što informiše“.

„Platforme nagrađuju negodovanje, bes, pristrasnost i dezinformacije. Rezultat je da se najekstremniji glasovi pojačavaju i imaju najveću vidljivost, dok najtačniji glasovi imaju manju vidljivost. Ono što je opasno nije samo to što obmanjuju ljude, nego uništavaju poverenje u sve informacije, uključujući novinarstvo. Uništava se ceo informacioni ekosistem“, rekla je Majerčak.

Zato se, kako je dodala, RSF zalaže za to da EU treba da ima zakone koje će obavezati platforme da svojim algoritmima daju veću vidljivost novinarskom sadržaju i pouzdanim izvorima informacija jer je to pitanje demokratije i informisanih građana.

Kvalitetno novinarstvo je protivotrov dezinformacijama

Generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutiereš je rekao da je najbolji protivotrov protiv dezinformacija kvalitetno novinarstvo.

„Mi ne podržavamo represivne zakone jer ne funkcionišu. Represija ne deluje protiv dezinformacija. Treba biti oprezan, jer borbu protiv dezinformacija vlade mogu da koriste da ograniče slobodu medija, a zakone koji su napravljeni s dobrim namerama da zloupotrebe protiv pravih novinara“, rekao je Gutiereš novinarima koji su boravili u Briselu u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“.

On je istakao da je potrebna politika koja promoviše i podržava novinare i pouzdano, transparentno i etičko novinarstvo, pluralistički medijski ekosistem, nezavisne medije.

Problem finansiranja javnih i privatnih medija se, prema njegovim rečima, može rešiti direktnim i indirektnim subvencijama države, kroz procedure koje obezbeđuju jednaku i pravednu raspodelu sredstava.

Drugi problem na koji je ukazao je odnos političara prema novinarima i verbalni napadi koji utiču na javno mnjenje i štete ne samo novinarima nego urušavaju i kredibilitet profesije.

„Političari treba da se prema novinarima odnose s poštovanjem i da javno osude napade drugih zvaničnika, ministara i političara na novinare. Treba obnoviti poštovanje prema novinarima, što nije lako“, rekao je Gutiereš. 

(Beta/Autonomija)