Portparol Evropske komisije (EK) Gijom Mersije izjavio je danas, povodom navoda da bi Srbiji moglo da bude uskraćeno finansiranje iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, da Komisija uvek procenjuje da li su ispunjeni uslovi za podršku kroz finansijske instrumente.

Navodeći da je Plan rasta jedan od finansijskih instrumenata za koje se određene stvari razmatraju pri svakom zahtevu za isplatu, Mersije je na konferenciji za novinare rekao da su u EK po pitanju Srbije zabrinuti zbog izmena seta pravosudnih zakona i da pomno prate naredne korake.

Na pitanje šta Srbija treba da uradi da bi izbegla uskraćivanje finansija, Mersije je rekao da EK nastavlja da podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali da očekuje poštovanje demokratskih mehanizama, ljudskih prava i vladavine prava.

Mersije je rekao da to podrazumeva i poštovanje stava Venecijanske komisije po pitanju pravosudnih zakona, koji se očekuje uskoro.

On je rekao da se očekuje i preokret kada je reč o nazadovanju Srbije u pogledu slobode medija.

Planom rasta za Zapadni Balkan za Srbiju je opredeljeno oko 1,6 milijarda evra od 2024. do 2027. godine.

Briselski izvori navode da zvanično nema bilo čega u pogledu ukidanja finansija iz Plana rasta za Srbiju, ali napominju da tu informaciju, koju je objavio portal Politiko, ne treba potcenjivati.

Sada ostaje da se vidi da li će obustava finansiranja kao tema biti samo „buka“ ili će Evropska komisija, uz podršku Evropskog parlamenta, reći da je ovo prilika da se stopira isplata novca.

Novac bi mogao da zavisi od odnosa vlasti prema izmenama pravosudnih zakona, usvojenih na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, kao i prema slobodi medija u Srbiji.

Reljić: Novac iz Plana rasta beznačajan

Stručnjak za međunarodne odnose i pitanja EU Dušan Reljić ocenio je u razgovoru sa novinarima iz Srbije da je novac iz Plana rasta beznačajan i da „Srbija može bez 300 miliona godišnje“.

Reljić je dodao da se ta sredstva mogu nadomestiti iz drugih izvora, jer je novac na svetskom tržištu uglavnom jeftin i da investitori, među kojima su Kinezi, ali i drugi, donose svoj novac, koji u krajnjem zbiru nije ništa skuplji od onog koji se dobija kroz kredite EU.

„Dobro je imati 300 miliona, ali to nije presudno. Presudno je dobiti kao Hrvatska pet do šest milijardi godišnje, koje bitno pokrenu privredni razvoj“, rekao je Reljić.

Eventualna odluka o ukidanju sredstava Srbiji, kako je ocenio, mogla bi politički da pogoduje vlastima jer „svako dobija ko kaže – ja vas branim od tih podlaca tamo koji vas vuku za uši“.

Reljić je dodao da odluku o novcu donose zemlje članice, a da među njima ne vidi oduševljenje kada je reč o Srbiji, posebno među baltičkim zemljama.

Srbiji je za prvu isplatu iz Plana rasta odobren neto iznos od 56,5 miliona od planiranih oko 112 miliona, jer je prema proceni Evropske komisije ispunila manje reformi nego što je potrebno.

Od 56,5 miliona, 16,2 su grantovi, a 40,3 povoljni krediti.

(N1, foto: Autonomija)