Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upozorio je danas da se u slučaju nedavnog policijskog pretresanja Rektorata Univerziteta u Beogradu vide negativne posledice primene seta pravosudnih zakona koji su usvojeni na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.

Centar je podsetio u saopštenju da se javna tužiteljka Milena Đorđević prigovorom suprostavila obaveznom uputstvu Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića kojim joj je naloženo da prisustvuje pretresu prostorija u Rektoratu, ali da je glavni javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva Tomislav Kilibarda takav prigovor odbio bez adekvatnih pravnih argumenata, kršeći načelo samostalnosti javnih tužilaca.

„Ovo je nastavak negativnih efekata tzv. ‘Mrdićevih zakona’ koji omogućavaju da o prigovoru javnih tužilaca umesto kolektivnog organa Visokog saveta tužilaštva sada odlučuje jedna osoba. U konkretnom slučaju se radi o javnom tužiocu koga je 2021. godine na funkciju predložila Vlada, a izabrala Narodna skupština, neposredno pred ukidanje takvih političkih izbora ustavnim amandmanima“, ukazao je u saopštenju CEPRIS.

Prema oceni CEPRIS, osim nepravnih i kolokvijalnih termina kojima to rešenje obiluje, u njemu se više puta naglašava da se radi o predmetu od „visokog javnog interesa“, da je radnja pretresanja bila „od izuzetne važnosti“, te da će „biti medijski ispraćena“.

„Ovde je reč o primeru zloupotrebe hijerarhijskih ovlašćenja glavnih javnih tužilaca koje su omogućili tzv. Mrdićevi zakoni, a koji nam je samo sticajem okolnosti poznat. Postoji bojazan da je stvaran broj sličnih odluka u tužilačkoj hijerarhiji daleko veći, te da je šteta od njihove primene nemerljiva“, naveo je CEPRIS.

(FoNet)