Unutar opozicione grupacije postoje duboke podele: deo njih se, naime, zalaže za građansku, demokratsku državu, dok onaj desni i nacionalistički deo Vučiću zamera uzurpaciju institucije, ali mnogo više to što je, kako kažu – izdao Kosovo. Ako pogledate šta govori profesor Milo Lompar, koji važi za jednog od vodećih kandidata na studentskoj listi, biće vam jasno da je reč o nastavku Vučićeve politike, samo drugim sredstvima, kaže za RTKLive predsjednik Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov.

Evropska unija je pažljivo pratila lokalne izbore održane 29. marta ove godine u deset opština u Srbiji i sa zabrinutošću konstatovala akte nasilja nad nezavisnim posmatračima, građanima, predstavnicima političkih partija i novinarima, saopšteno je iz Brisela, uz poziv nadležnim institucijama u Beogradu da procesuiraju odgovorne za brojne incidente tokom izbornog dana.

„Teško da bi se izborima moglo nazvati ono što smo u Srbiji videli 29. marta ove godine. Pre bih rekao da je to bilo svojevrsno upozorenja režima Aleksandra Vučića upućeno građanima Srbije, koje bi moglo da glasi – ovako će izgledati budući i parlamentarni i predsednički izbori, koji bi morali biti održani najkasnije u prvoj polovini naredne godine. Jasno je, dakle, da Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) ni po koju cenu neće dozvoliti da izgube ni jedne izbore, ni jednu opštinu, što svakako neće moći da postignu pri regularnim izbornim uslovima“, kaže za RTKLive predsjednik Centra za regionalizam iz Novog Sada i kopredsjednik i osnivač Igmanske inicijative Aleksandar Popov.

Upravo završeni izbori u deset opština nisu bili reprezentativni budući da je riječ o svega četiri procenta ukupnog biračkog tijela u Srbiji. Zato i čudi što su oni organizovani i održani u toliko zaoštrenoj i tenzičnoj atmosferi, iz čega bi se moglo zaključiti da je riječ o borbi za politički opstanak predsjednika Srbije i njegove partije.

„Zapadni partneri su sve veoma pažljivo pratili i zabeležili, dobivši tako precizan uvid u stanje sloboda, ljudskih, građanskih i medijskih prava u Srbiji, ali i mogućnost da projektuju šta nas kao društvo čeka u budućnosti. Vučićev režim nastavlja da srlja u još veću autoritarnost, ne prezajući više ni od grube primene sile. Krenuli su sa ‘ćacilendom’, a završavaju nasiljem i batinanjem građana i studenata od strane maskiranih režimskih kapuljaša. Razbijene i krvave glave građana Srbije, kao i odbijanje policije da ih zaštiti od siledžija koje je Vučićev režim poslao kako bi zastrašio glasače, svakako ne svedoče o demokratskim uslovima u kojima su lokalni izbori organizovani i obavljeni“, kaže Popov.

RTKLive: Zašto je predsjednik Vučić morao da pobijedi sa, kako je govorio, 10:0? Zašto mu je to bilo toliko važno?

POPOV: Zašto što je morao da pokaže da nije izgubio apsolutnu podršku, odnosno da mu veliki studentski i građanski protesti nisu naneli nikakvu štetu. U očekivanju redovnih parlamentarnih i predsedničkih izbora, Vučić bi gubitak bilo koje opštine ili mesne zajedince doživeo kao izmicanje cigle iz tobože čvrstog temelja svoje vlasti, što bi, takođe, u očima javnosti dovelo u pitanje njegov autoritet. Istovremeno, svestan je da bi sve ispod „10:0“ ohrabrilo brojne protivnike njegovog autoritarnog režima u Srbiji. Na kraju, ne zaboravite da pad bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića nije počeo 2000. godine, nego 1996., kada je na lokalnim izborima izgubio nekoliko velikih gradova u Srbiji, uključujući Beograd. 

RTKLive: Je li represija režima uoči i na sam dan izbora – na što su upozorili studenti, opozicija i Brisel – uplašila birače?

POPOV: Nema sumnje da je režim imao nameru da zastraši i obeshrabri opoziciono nastrojene građane da izađu na glasanje. Sve što se poslednjih nekoliko nedelja događalo neodoljivo podseća na zemlju iz perioda između dva svjetska rata – na Nemačku – kada su paradržavne, paravojne i parapolicijske snage pod zaštitom policije radile što su htele. I ovde je policija štitila batinaše a ne građane, na koje su oni nasrtali.

Srećom, tokom višemesečnih šetnji i demonstracija, studenti su uspeli da razbiju strah, da ohrabre ljude, da ih nauče da se ne plaše Vučićevog represivnog režima. Hrabrost i žrtva koju su podneli tokom studentske pobune dovela je do toga da je strah, kako se govorilo, promenio stranu. Režim se plaši, to je jasno kao dan.

Da se građani više ne plaše pokazala je i veća izlaznost na proteklim lokalnim izborima, koja je Vučićeve naprednjake koštala rejtinga. Naravno, oni mogu da kažu da su pobedili, ali je pitanje koliko i pod kakvim uslovima. Jer nije sve pokradeno na sam dan izbora, nego su toj krađi prethodili zastrašivanje, kupovina ličnih dokumenata, na brzinu asfaltiranje ulica, korupcija, dovođenje građana iz drugih država regiona na glasanje.

RTKLive: Predsjednik Vučić je proglasio pobjedu, ali zašto mislite da suštinski nema razloga za slavlje? Što pokazuju rezultati?

POPOV: Ako pogledate procente, videćete da je SNS doživeo ozbiljan pad podrške u svim opštinama u odnosu na prethodne izbore. Takođe, tokom prethodnih četrnaest godina, ovo je prvi put da je opozicija imala više od trideset procenata podrške, u većini opština čak prelazila četrdeset. Što je važan indikator. Verujem da je taj trend veoma zabrinuo Vučića, koji će, bojim se, kako mu podrška bude slabila, samo pojačavati represiju, kao i ostale mere pritisaka i zastrašivanja. Uostalom, videli ste na koji način su režim i njegovi mediji izveštavali o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokušavajući da taj tragični događaj iskoriste kako bi kompromitovali studentski pokret, uz pomoć ministra Dejana Vuka Stankovića uništili Univerzitet u Beogradu i represijom zastrašili i obeshrabrili što veći broj ljudi. To veoma brine, posebno u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora, koje, ponavljam, Vučić sebi neće dozvoliti da izgubi.

RTKLive: Očekujete li da predsjednik Vučić, kako je obećao, zaista raspiše parlamentarne izbore do kraja godine ili da produži rok dok god to bude zakonski moguće?

POPOV: Režim analizira rezultate izbora i od zaključka koje dobije zavisiće kada će ti izbori biti raspisani. Vučićev režim ih sigurno neće dočekati nespreman. Na drugoj strani imamo studente i opoziciju, među kojima, nažalost, i dalje nema bliže saradnje i jedinstva. Pored toga, unutar opozicione grupacije postoje duboke podele: deo njih se, naime, zalaže za građansku, demokratsku državu, dok onaj desni i nacionalistički deo Vučiću zamera uzurpaciju institucije, ali mnogo više to što je, kako kažu – izdao Kosovo. Ako pogledate šta govori profesor Milo Lompar, koji figurira kao jedan od vodećih kandidata na studentskoj listi, biće vam jasno da je reč o nastavku Vučićeve politike, samo drugim sredstvima. To se naročito donosi na politiku prema državama regiona.

RTKLive: Na događaje u Srbiji reagovala je Evropska unija. Mislite li da se vlast obazire na poruke i upozorenja koja stižu iz Brisela?

POPOV: Ne, režim je odavno prešao crvenu liniju i sada samo gleda kako da saplete druge zemlje u regionu, pre svega Crnu Goru, koja je najbliža ulasku u Evropsku uniju. Članstvo Crne Gore predstavljalo bi veliki problem za režim u Beogradu, kome bi na taj način bio oduzet važan stub ‘srpskog sveta’.

Iako se odavno ne obazire na bilo kakva upozorenja briselske administracije, Vučić ponavlja da želi u Evropu. Njegova gluma je dosta providna. Videli ste, uostalom, da je u Brisel odneo novu inicijativu o zajedničkom ulasku svih preostalih država regiona u EU, iako je, svega nekoliko dana kasnije, bojkotovao samit Zapadni Balkan – Evropska unija. Takođe, zajedno sa albanskim premijerom Edi Ramom – a nije mi jasno zašto je Rama na to pristao – predložio je ulazak država regije u EU, ali bez prava veta, čime je poručio – dajte nam novac, slobodno tržište i druge pogodnosti, ali nemojte nas pitati za stanje ljudskih prava, za slobodu medija i evropske vrednosti.

RTKLive: Brisel je sve predloge odbio.

POPOV: Naravno da ih je odbio. Brisel je prozreo Vučićevu igru, svestan da je sve što on predstavlja u suprotnosti sa vrednostima koje baštini EU. Na kraju, EU nije evropska ekonomska zajednica; EU se zasniva na određenim vrednostima, uključujući ekonomske zakone, koje Vučićeva Srbija ne ispunjava.

Brisel vidi da Srbija ide u rikverc, ali EU u ovom momentu ima veoma mnogo unutrašnjih problema. Mislim pre svega na činjenicu da unutar Unije postoje Viktor Orban i Robert Fico, koji opstruiraju odluke i prave probleme. Pored toga, Evropu s pravom brine i to što se evroatlansko pratnerstvo pretvorilo u rivalstvo, u suparništvo i što trenutno ne zna kako to da reši. 

RTKLive: Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je samit Brdo-Brioni, poručivši da predsjednik Srbije nije dobrodošao. Je li to poruka Zagreba ili i Evropske unije?

POPOV: Mislim da je to Milanović učinio uz blagi mig ili uz prećutnu saglasnost Evropske unije. Milanović je poznat po svojim izletima, po svojeglavosti i kontradiktornostima, ali ovo je svakako smišljen potez. I to dvostruko. Prvo, zato što Vučić konstantno vuče poteze koji Srbiju udaljavaju od EU, a drugo što se ozbiljno zamerio Hrvatskoj, koju je optužio da je faktor destabilizacije Srbije. Setićete se da je Vučić ponavljao da se Zagreb meša u izbore u Srbiji, da hrvatska obaveštajna služba rukovodi takozvanom obojenom revolucijom u Srbiji, proteravši, pritom, i neke hrvatske građane ili im zabranivši da uđu u našu zemlju. Ako građaninu Srbije hrvatske vlasti ne dozvole ulazak u zemlju, to je, naravno, odmah diplomatski skandal; ako se, pak, isto desi nekom Hrvatu – nikom ništa! U tom smislu, Milanovićevo otkazivanje Samita Brdo-Brioni samo je reakcija na generalno lošu situaciju unutar Srbije.

Tamara Nikčević (RTK)