Nema ničeg hrišćanskog u hrišćanskom nacionalizmu. Ne, nije to komentar na račun ove naše, domaće crkve. Tako između sebe razgovaraju vernici u Sjedinjenim Državama. Prvo je bogoslov iz Teksasa, i tamošnji kandidat demokrata na izborima za senat, rekao baš to – da nema ničeg hrišćanskog u hrišćanskom nacionalizmu. A onda mu je odgovorio duhovnik američkog ministra odbrane/rata.

Poželeo je duhovnik – on je taj hrišćanski nacionalista – da bog izvadi srce bogoslovu, da ga razapne, da mu uzme život i, istini za volju, da mu da novi, sva je prilika da je mislio na zagrobni, i postavi ga kraj sebe, dakle kraj boga. Prevod je slobodan. Moglo se prevesti i da zvuči blaže. Ali, i original je već bio brutalan. Zbog čega je duhovnik požurio da objasni – neee, nije on poželeo smrt bogoslovu, nego samo da odbaci svoj dosadašnji život i primi novi, bolji (ja mislim da je mislio na zagrobni).

Eto igre rečima. Desilo se da baš taj milosrdni hrišćanin, duhovnik dakle, savetuje američkog ministra odbrane/rata: američke bombe što pljušte po Iranu verovatno najvernije oslikavaju kako to duhovnik i njegovo čedo (tako piše, tako sebe nazivaju onaj koji savetuje u duhu i onaj koji u duhu prima savete: duhovnik i duhovno čedo) razumeju šta to znači odbaciti tekući život i primiti novi. Da ponovim, bojim se, smrt je neizostavna na toj slici.

Jer, evo i Pakistan moli administraciju Sjedinjenih Država da zamoli administraciju Izraela da prestanu da ubijaju predstavnike vlasti Irana, jer ako nastave kao do sad, neće imati s kim da pregovaraju i eventualno zaključe primirje/mir… šta god. Haos, toga se plaši Pakistan kao i najveći deo sveta. Haosu se nada Izrael, to jest Netanjahu, koji kao da je opčinio Trumpa. Samo što na Trumpa uopšte nije bilo potrebno bacati bilo kakve čini.

On je prirodna budala, to jest budala po svojoj prirodi. I kako takav, prirodan, jer nema tu ničeg natprirodnog/nadljudskog osim gluposti, objasnio je baš kao da odgovara na zahtev Pakistana – mi pobijemo sve rukovodioce Irana, oni postave nove, mi pobijemo i njih, oni postave nove, mi i njih… tako to ide. Ali, našli smo s kim ćemo da pregovaramo i to ide odlično. Dobio sam i poklon od njih, neprocenjivo vredan, al neću da vam kažem šta je.

Gle, Vučić progovorio iz Trumpa. Ili Vučić i Trump imaju istog duhovnika. Smeje se čitalac, kiselo, sluša Trumpa kao da čuje Vučića – imam nešto važno da vam kažem, ali neću vam sad to reći, iako je mnogo važno, reći ću vam za tri dana. (Nije bilo za tri dana, nego odmah sutradan: u sredu je rekao da neće da nam kaže, a u četvrtak, da su poklon par tankera koje je Iran pustio kroz tesnac. Ispao Trump bolji od Vučića.) Jeste, sapunska opera, turska, španska… koja god hoćete.

Samo što u ovoj našoj opera mundi ljudi masovno – ginu. Dođe nam da odavde iz Srbije vičemo Amerikancima – ljudi, mi smo sve to gledali pre više od tri decenije. Zaustavite to kako znate i umete. Taj vaš danas isti je kao oni naši iz devedesetih (što su isti ovi koje sad imamo). Ta priča ne može imati srećan kraj, ni za koga, pa ni za vas. Ne čuju nas, daleko su. Samo, sve to oni znaju i sami. I kao da im ništa ne vredi što znaju.

Kao što su i ovde neki još osamdesetih znali šta nas čeka u devedesetima. I ništa. Jer, čudno je to, kako naše – kad kažem mi, uvek mislim na pobunjeno društvo u Srbiji – Internacionale ne rade. A njihove, kao podmazane. Evo, pogledajte tu nacionalističku hrišćansku Internacionalu. Razmenjuju iskustva, pomažu se, šalju ljude jedni drugima, pogotovo kad je teško. Evo, sad su potegli da spase Orbana. A izgleda i Vučića.

Uplašio se Vučić lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji. Kao da mu od njih život zavisi, ili život njegove porodice. I braća Amerikanci požurili da mu pošalju podršku, pojačanje: posmatrače na lokalnim izborima. Stižu sve sami hrišćanski nacionalisti. Oni što neistomišljenicima žele da crknu, e ne bi li primili novi život, zagrobni, naravno. Takvi nam stižu, da pomognu Vučiću i porodici. Ništa im nije teško, i ne mare za razlike, za kulturne i jezičke prepreke.

Tolerantan svet: možeš biti pravoslavac, katolik, protestant… sve je u redu samo ako si beli hrišćanski nacionalista. A sam taj njihov nacionalizam je silno rastegljiv. Neće te oni pitati da objasniš tačno kakav si to nacionalista – sve je u redu ako mrziš barem neke druge. A izbor je širok: druge po boji kože, druge po veri, druge po etničkoj pripadnosti, te pedere, lezbejke… nastavite niz sami i pustite mašti na volju, nema granica za mržnju.

Mnogo je to šareno za nekoga ko voli da ga vide kao isključivog hrišćanskog nacionalistu, je l da? Pita se čovek, šta ih to spaja pored tolikih razlika. Mržnja, dobri moj čitaoče. Mržnja im je zajednička. Voleće se između sebe sve dok znaju da svako od njih nekoga mrzi preko svih granica i spreman je da mu poželi – novi, dakle zagrobni život. Ta vera da je zagrobni život jedino (konačno) rešenje za neistomišljenike, suparnike, „neprijatelje“ neraskidivo ih povezuje.

Zanimljivo je uporediti se s njima. Pogledaj, dobri čitaoče, nas, na primer. Mislim, nas, pobunjene žitelje Srbije. Verujemo u iste vrednosti, imamo iste vizije buduće, bolje Srbije, držimo se principa, prihvatamo odgovornost, uglavnom saosećamo jedni s drugima… i… ne daj bože da radimo zajedno, da razgovaramo, da pomognemo jedni drugima. A ovi, prešli pola sveta da se nađu jedni drugima. I sad se mi pravimo ludi. Kao, u redu je, neka posmatraju.

I ne samo Amerikanci, ti hrišćanski nacionalisti, nego i domaći posmatrači iz redova vlasti. Pazi sad: vlast šalje svoje posmatrače na izbore. Šta posmatraju ti posmatrači, od koga čuvaju izbore? Zar ne treba sama vlast da brine da s izborima bude sve u redu? Zar nema vlast mehanizme da to obezbedi i da sankcioniše koga treba ako nije tako? A opet, vlast šalje posmatrače i tako priznaje da ništa s tim izborima nije i niti će biti u redu, i da njoj to tako, da nije u redu, ponajviše odgovara.

Ne čudi nas naša vlast, naravno. Sve to znamo i očekujemo. Čudni su ti Amerikanci, to jest ti posmatrači što stižu iz Sjedinjenih Država, ti – da ne zaboravimo ko su – krvi žedni hrišćanski nacionalisti. Zašto su zaista rešili da dođu? Možemo o tome samo da spekulišemo, i evo ja kandidujem jedno moguće objašnjenje. Trump, tekući otac hrišćanskog nacionalizma (možda zajedno s Orbanom – eto skladne porodice s dva oca, a bez majke) strepi od takozvanih međuizbora.

Čekaju ga ti izbori u Sjedinjenim Država krajem ove godine. I on već neko vreme smišlja načine kako da ih pokrade. Recimo, tako što traži da savezna administracija bude nadležna za organizaciju i rezultate izbora. Samo, za to bi bilo potrebno promeniti zakone, a to ne ide ni lako ni brzo, a kuća, ta njihova, nacionalistička i hrišćanska gori (uvek gori, da se razumemo, na tome stoji, na tom strahu od požara, čitava ta nakazna ideologija). I sad misionari putuju svetom i sakupljaju iskustva.

Jeste, to hoću da kažem – ne dolaze oni ovde da nadgledaju i proveravaju naše izbore. Naprotiv, doći će da uče. Da uče i nauče kako se kradu izbori. A domaćini će im biti ovi naši, domaći posmatrači iz redova vlasti. Takođe nacionalisti, ako treba i hrišćanski. Jer nije to važno, važna je mržnja. I dobismo čisti sklad, hrišćansku solidarnost i predusretljivost na delu. A nama ostaje da verujemo i nadamo se da taj neki bog, hrišćanski dakle, kome se oni tobože klanjaju, ipak nije njihov.

(Peščanik.net, foto: karikatura Stups)