Sa delegacijom Venecijanske komisije razgovaraće i predstavnici strukovnih organizacija – jedna od njih je i Centar za pravosudna istraživanja, a Savo Đurđić, bivši sudija i član te organizacije, govorio je o Mrdićevim zakonima i očekivanjima od sastanka sa Venecijanskom komisijom.

“Venecijanska komisija treba da čuje različita mišljenja, to je njihov cilj, a do juna treba da fomiraju stav koji će biti usvojen na plenarnom zasedanju. Ana Brnabić je rekla da će se otvoriti dijalog o tome unutar naše države, ali ništa od toga konkretno nije zaživelo. Dakle, ovo se sve događa u jednom spletu okolnosti. Dobro je što Venecijanska komisija dolazi, što su teme pravosuđa u javnosti, jer je reč o sistemskim zakonima koji zadiru u samostalnost javnih tužilaca i sudstva”, kaže Đurđić.

Na pitanje da li je Ana Brnabić pozvala Venecijansku komisiju nakon što je skupštinska većina usvojila zakone, jer je računala na to će im trebati šest meseci da usvoje odluku, Đurđić kaže:

“Mi moramo imati u vidu društveni kontekst, da se sve dešava u osetljivom političkom trenutku. Kada govorimo o novim zakonima, neke stvari su ispale mnogo lošije u odnosu na ono kako je obećavano da će biti posle određenih ustavnih promena, pre tri godine. Umesto da govorimo o tim rezultatima, mi imamo udar – imamo tokom prošle godine seriju pritisaka na sudstvo kroz razrešenje funkcionera, posebno od kada je počela istraga u slučaju nadstrešnica“.

“Ti napadi kao da su pojačani i nisu vidljivi samo kroz pritiske TOK-a, već i drugih sudija. Postoji pritisak da se pravosuđe umrtvi i da sluša naloge druge dve grane vlasti“, dodaje Đurđić.

On navodi i da se Ustav sa najviših nivoa vlasti krši svakodnevno, dok institucije ne rade svoj deo posla, kako on kaže.

“Tako se desilo da jedan poslanik, posle neuspešnih pokušaja Ministarstva pravde da odradi svoj deo posla, završi planirane izmene. Jer, kada izmene zakona o sudijama u redovnoj proceduri, koje je predložilo Ministarstvo pravde, nisu naišle na podršku Visokog saveta sudstva, onda se pojavio Mrdić ali sa problematičnim motivima. On je rekao da je cilj da se zaustavi hapšenje ministara i to je dodatno razotkrilo zašto se van rasprave, bez mišljenja pravosudnih organa, donose ovi zakoni”, objasnio je bivši sudija.

Šta je to što Mrdićevi zakoni narušavaju?

“Pravosudni zakoni – od 90 do 95 odsto tadašnjih predloga i mišljenja struke, pogotovo iz profesije, nije bilo prihvaćeno u procesu javne rasprave. Onda je, sa propustima u procesnom smislu, to stavljeno Skupštini na razmatranje i ti zakoni su usvojeni. Ali, sad se postavlja pitanje zašto se zakoni tako brzo moraju menjati“, navodi bivši sudija Đurđić.

On veruje da poslanik Uglješa Mrdić nije sam pripremio predlog za sistemske promene zakona.

“Njemu se navodno nije svidelo zašto se po prigovorima javnih tužilaca na godišnji program rada ili upućivanje, supstituciju i devoluciju, to rešava Visoki savet tužilaštva. Sada se predlaže da u tim slučajevima odlučuje neposredno viši glavni tužilac, a zna se da se on već konsultuje kada se pripremaju takva rešenja”, kaže on.

Đurđić je objasnio i značaj predsednika sudova, koji su izmenama zakona dobili mogućnost ponovnog izbora, i istakao da oni u praksi imaju značajnu ulogu.

“U praksi, kako svedoče kolege, uticaj predsednika sudova je značajan. On nije toliko formalno prisutan, ali u praksi imaju veliku ulogu. Kada smo radili reformsku agendu, mi smo mislili da su oni u trećoj grani vlasti prvi među jednakima. Trebalo je da oni obavljaju svoju funkciju na pet godina, kako je i predviđeno zakonima i kako je ostalo pravilo rešenje za predsednika Visokog saveta sudstva – obavljate tu funkciju pet godina i vraćate se svojim redovnim obavezama”, kaže Đurđić.

Bivši sudija navodi da je namera vlasti da se poveća uticaj vlasti na sudstvo, s obzirom na to da nije prethodila detaljna analiza pre nego što je odlučeno da se uvedu Treći i Četvrti sud u Beogradu.

“Afera sa poslednje sednice Visokog saveta tužilaštva, kada je ustanovljeno da je Vrhovna javna tužiteljka rekla da je glavna tužiteljka Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu bila na sastanku u agenciji BIA i da su posle bili sastanci ostalih tužilaca sa članovima Bezbedosnosno-informativne agencije gde su dobili naznaku da glasaju za određenog kandidata.Ako imate takvu situaciju u tužilaštvu, onda imate verovatno određene uticaje da se preko predsednika sudova izvršna vlast nameće, ali to je teško dokazivo”, objašnjava on.

„Poverenje izgubljeno u sve grane vlasti“

Đurđić veruje da je poziv vlasti upućen Venecijanskoj komisiji dokaz da žele da “ispeglaju štetu“.

“Umesto da Ministarstvo pravde to uradi, da napravi analizu i predlog nove organizacije sudova, ono je podmetnulo kukavičje jaje i putem jednog poslanika, da bi se javna rasprava izbegla, podstaklo te zakone. Mnogi su očekivali da se to neće usvojiti, a predsednik Republike ih je odmah sutradan potpisao. Post festum proveravanje ispravnosti Venecijanske komisije može biti peglanje štete, odnosno pokrivanje velikih ulaganja”, objašnjava on.

Đurđić dodaje da je poverenje izgubljeno u sve grane vlasti, ali da je taj talas posebno zapljusnuo TOK. On navodi da je teška situacija u pravosuđu dovoljno legitiman razlog za protestovanje.

“Sudije i tužioci su sasvim legalno i legitimno izlazili i protestovali ako je stvar sa pravosuđem tako ozbiljna kao što i jeste. Ne verujem da će im izlaziti u susret organi izvršne vlasti – policija, forenzika, ukoliko TOK ne bude značajnije u javnosti izlazio sa tim problemima i ukoliko ne bude pritiska nas iz struke. Naša strukovna udruženja su nedovoljno u vezi sa stvarnošću i to je jedan ozbiljan problem. Mislim da će biti teško, ali nije nemoguće”, navodi Đurđić.

Ipak, on veruje da se slučajevi mogu brzo procesuirati, ako postoji želja tužilaca.

“Jedan moj kolega je rekao da je dovoljno da se nekoliko tužilaca koji imaju hrabrost i brzinu procesuiraju te predmete. Nije teško da oni razgovaraju sa direktorom BIA i tužiocima i da vide da li je vršen spoljašnji pritisak na sudije i tužioce. Jer ako se na njih vrši takav pritisak u izbornoj kampanji, šta da očekujemo od njihovog rada, posebno s obzirom na činjenicu da slede lokalni izbori u 10 opština“, zaključuje on.

(N1, foto: N1)