U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 23. godišnjica ubistva premijera i nekadašnjeg lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića u atentatu u dvorištu Vlade u centru Beograda. Državna ceremonija odavanja počasti počeće u 10.30 u dvorištu Vlade Srbije u Beogradu, na gde će premijer Đuro Macut s ministrima položiti vence na mestu na kom je Đinđić ubijen 12. marta 2003. godine hicima iz snajpera.

Godišnjicu ubistva Zorana Đinđića obeležiće i DS čiji će predstavnici u 10.30 časova položiti vence na grob nekadašnjeg premijera u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Koalicija „Niš, moj grad“ najavila je okupljanje na Trgu kralja Milana u 11.30, a u 12 časova je planirana povorka do Saborne crkve, gde će biti održan pomen ubijenom premijeru.

Fondacija za unapređenje demokratije „Ljuba Davidović“ organizuje tribinu „Govor koji se nije dogodio“ od 17 časova ;u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine.

Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici „Zemunskog kriminalnog klana“ i deo pripadnika kasnije ukinute Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji „Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.

U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju atentata, a suđenje je počelo 22. decembra te godine u Okružnom sudu u Beogradu.

Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Zoran Đinđić:političar i filozof, rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu kod Jirgena Habermasa. Autor je niza dela, među kojima su „Subjektivnost i nasilje“ i „Jugoslavija kao nedovršena država“.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. postao je njen predsednik.

Posle protesta koalicije „Zajedno“ 1996/97, postao je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle Drugog svetskog rata.

Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je 25. januara 2001. godine za predsednika Vlade kao prvi demokratski izabran premijer Srbije posle više decenija. ;Njegovu vladu su obeležile ;brze ekonomske reforme, plasiranje Srbije na međunardonoj sceni, hapšenje i izručenje Slobodana Miloševića Hagu, borba protiv organizovanog kriminala.

Ubistvo Đinđića u atentatu je jedan od najtragičnijih događaja u modernoj istoriji Srbije s posledicama koje sežu do danas.

Upamćen je po modernizatorskim idejama i citatima o brzini promena i ličnoj odgovornosti, od kojih je jedan: ;“Ako želite da Srbija krene napred, svako od vas mora da uradi malo više“, a rekao je i: „Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja“.

Zoran Đinđić je posle pokušaja atentata kod hale Limes (današnja Beogradska arena), 21. februara 2003. godine i samo tri nedelje pre nego što je ubijen ispred zgrade Vlade, rekao: „Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona i reforme time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem“.

Ova izjava postala je simbol njegove nepokolebljivosti i svesti o opasnosti kojoj je bio izložen dok je pokušavao da transformiše Srbiju.

Danas njegovo ime nose mnoge ulice i trgovi, a njegov rad čuvaju Fondacija dr Zoran Đinđić i Virtuelni muzej.

Mesarović: Inspiratore ubistva Đinđića moguće razotkriti, paralelne službe iz 90-tih i danas moćne

Sudija Nata Mesarović, predsedavajuća Većem Specijalnog suda koje je donelo osuđujuću presudu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, navela je da u optužnici nije bilo inspiratora, ali da je deo njih moguće razotkriti.

Dodala je da je Đinđićevo ubistvo bez sumnje političko i da je bilo i udar na ustavno uređenje Srbije.

„Sud je vezan optužnicom i sudi samo ono što je predmet optuženja, a tu nije bilo nalogodavaca i inspiratora. Reći ću vam da se time niko nije bavio ni pre glavnog pretresa, a zašto – to su pitanja za druge“, rekla je Mesarović u initervjuu za NIN.

„Znam da je u predmetu krivična prijava povodom ovog događaja napisana tako da stoji – ubistvo Zorana Đinđića i pokušaj ubistva Milana Veruovića – nema oznake da se radi o predsedniku Vlade Republike Srbije i njegovom ličnom pratiocu, nema naznake akademskog zvanja Zorana Đinđića, kao da se desilo obično ubistvo u nekom dvorištu, a ne u dvorištu zgrade Vlade, u radno vreme, kada fizički onesposobljen premijer, zbog povrede koju je imao, dolazi da obavlja svoju službenu dužnost“, rekla je Mesarović.

„Mislim da jedan deo inspiratora nije nemoguće razotkriti, što vreme duže prolazi – neki sami pričaju o tome. Napominjem da oni što su opstruisali predmet, oni što su hteli promenu veća u poslednji čas, oni što su se sastajali na Kopaoniku da smisle strategiju kako da opstruišu suđenje – nisu bili rulja, niti kriminalna grupa, jer njihove radnje nisu bile stihijske“, navele je Mesarović.

Prema njenim rečima, „one su bile usmerene na to kako će se vršiti, pokrivati, zamagljivati ceo događaj i postupak pred sudom, a to nije mogla da čini sama Jedica za specijalne operacije, koja je već bila u velikom problemu i čiji je jedan broj pripadnika već bio u drugim krivičnim postupcima“.

„Lično, nisam očekivala da će neko od petorice optuženih iz Državne bezbednosti govoriti o nalogodavcima, jer i među njima važi zavera ćutanja. Prilikom posete pritvoru, kada je uhapšen, Zvezdan Jovanović mi je rekao da će do kraja pretresa progovoriti i reći mnogo toga, ali nakon predaje Ulemeka još više je ćutao“, istakla je Mesarović.

Na pitanje da li je politička pozadina atentata istina koja još nedostaje ovom društvu, odgovorila je da „delovi društva traže istinu, ona nedostaje, ali verujem ozbiljnim istraživačima“ i dodala „ima stara narodna izreka: zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju“.

„Mi kao društvo stalno zaboravljamo jednu od osnovnih stvari, a to je otvaranje dosijea koja su zakopana u dalekim depoima bezbednosnih službi. Dok je trajalo ovo suđenje, pred istim sudom su bila još dva postupka u kojima su optuženi i osuđeni bivši pripadnici DB-a – za ubistvo Ivana Stambolića i za zločin na Ibarskoj magistrali. Bilo je još nekih manje praćenih postupaka, ali brojna ubistva ljudi iz javnog života devedesetih ostala su potpuno nerazjašnjena. Znači, ja ne verujem da su u potpunosti nestale i da su neaktivne paralelne službe iz devedesetih, one su i danas vrlo moćne i uticajne“, upozorila je Mesarović.

(Beta/Autonomija, foto: Beta)