Marija Vasić, profesorka i aktivistkinja, kaže da živimo istorijski apsurd i da je danas u Srbiji sve moguće. „Mogu da nas pohapse iz čista mira, da nas optuže za šta hoće, da nas provuku kroz medijski linč, da nam okače raznorazna krivična dela, da izmišljaju“, rekla je u emisiji „Da sam ja neko“, dodajući da prosto „ne možete da domaštate šta sve oni (vlast, prim. red) mogu da smisle“.

Četrnaestog marta prošle godine, Marija je sa još pet aktivista uhapšena za dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države. U zatvoru je provela više od 60 dana i tek pošto je stupila u štrajk glađu, poslata je u strogi kućni pritvor na još tri meseca. Bez dokaza i bez suđenja.

Marija Vasić je rođena i krštena u Novom Sadu. Otac Lazar, oslobodilac sa gitarom u ruci i čuveni posleratni golman i sportski novinar, bio je jedan od retkih koji je tih godina znao ceo „Oče naš“ i nije se krio dok je slavio svoju krstnu slavu, čiji je glavni gost, kako i priliči, bio njegov kum, čuveni pesnik Mika Antić. Tako je Marija, još od malih nogu, naučila da borba za slobodu, čuvanje sećanja i topla i snažna reč nikako ne idu jedno bez drugog. Ni te 1942. kada je njen otac pukom slučajnošću izbegao smrt u Novosadskoj raciji, ni danas kada posle više godišnjih pretnji, uvredljivih grafita, medijskog linča i političkih pritisaka čeka svoju presudu. Marija više od 20 godina predaje sociologiju u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“.

Njeni časovi posvećeni Novosadskoj raciji i Holokaustu pretvaraju se u lekcije o hrabrosti sa osećanjem i odgovornosti. Ona svoje đake uči da hrabrost može biti nežna, principijelnost topla, a ljudskost nepokolebljiva. I da je promena moguća, ali samo ako je hrabro živimo i branimo svakog dana.

Na pitanje koliko ju je inače koštalo u životu to što je govorila ono što misli, što je pisala onako kako oseća, kaže da – svako plaća svoju cenu. Dodaje da je sve rekla što misli i da nije ništa rekla što ne misli i da se brani javnošću i onim što je potpuna, očigledna istina iza koje može da stoji.

„Pod ovim optužbama koje su nam pridodali, nakarikali, izmislili… Zapravo mi odgovoramo za verbalni delikt. I to je to“, navodi.

Na pitanje jel to onda značilo da je mogla da očekuje da će se to dogoditi – da će stvarno završiti u zatvoru, kaže da je bila svesna da je na meti ovog režima, ali da nije mogla da veruje, iako su, kako kaže, pretpostavljali da ih slušaju – da će im okačiti ovako teško krivično delo.

„Jasno je bilo da će nas u nekom momentu zbog nečega uhapsiti, svi moji saborci su bili uhapšeni, zbog nekih krivičnih i prekršajnih dela koja su se dešavala tokom protesta… Ali zaista nismo mogli da pretpostavimo da će nam okačiti ovako teško krivično delo i na ovako protivzakonit način. Jer prosto ne možete da domaštate šta sve oni mogu da smisle… Ali, da ćemo odgovarati za rušenje ustavnog poretka i za poziv na rušenje – to stvarno nismo mogli da zamislimo“, navela je sagovornica Rade Đurić u emisiji „Da sam ja neko„.

Vraćajući se na ono što joj se dogodilo, kaže da je očekivala će ih progoniti, ali da nije očekivala ovako i na ovaj način.

„Na kraju shvatiš da ne treba se iznenađujemo, da je sve moguće, da apsolutno mogu da nas pohapse iz čista mira, da nas optuže za šta hoće, da nas provuku kroz medijski linč, da nam okače raznorazna krivična dela, da izmišljaju, da optužnice izmišljaju – da to prvi rade ljudi koji bi trebalo da imaju odgovornost za javnu reč i da apsolutno sve mogu. Ja već idem okolo i govorim – prestanite, ljudi, da se čudite, sve je moguće, moramo samo biti spremni na sve i organizovati se da ovo preživimo, ali prestanite se čudite, mi živimo istorijski apsurd„, navodi.

Da je neko – promenila bi obrazovni sistem

Marija Vasić kaže da je decenijama ovaj prostor, „i medijski i fizički, i svaki drugi – otrovan nacionalizmom„.

Mi moramo da edukujemo decu da ne nasedaju više na nacionalističko-šovinističke priče, da ne nasedaju više na ideologije „krvi i tla“, naglašava profesorka. Dodaje da ima milion pokazatelja koliko je lako ljude zavaditi i posvađati, koliko se lako manipuliše sa ljudskom potrebom za pripadanjem nekom narodu, tome da se negde utopi, da mu tamo bude toplo i da bude zaštićen i da se onda pod okriljem toga neko drugi uništava.

Kaže – da je ona neko, promenila bi ceo obrazovni sistem i uvela da svi koji rade u školama moraju proći edukaciju takvu da ne mogu ljudi koji će raditi sa decom ćutati na nepravdu, na zlo, na gaženje ljudskih prava, i stajati sa strane. „To prvo moraju biti profesori, jer obrazovanje nosi u sebi ono – prosveta nosi svetlo. Oni moraju nositi svetlo. Ne mogu biti stajači sa strane“, navela je.

(N1, foto: Autonomija)