Konačno je pao sneg u januaru i temperatura se spustila malo ispod nule. Moglo bi biti dobro za hidrološku kao i virusološku situaciju u narednom periodu. Ipak, stvarnost u Srbiji pokazuje ponešto drugačiju situaciju. Izgleda kao da je zemlja okovana snegom i ledom već mesecima, kao da je temperatura minus 20 Celzijusovih stepeni i da je sneg napadao najmanje metar. Na društvenim mrežama cirkulišu duhoviti video klipovi o odlasku na posao skijama ili o čišćenju snega supenom kašikom. Nigde nema Vesićevih 60 kamiona za čišćenje snega, čije je iznajmljivanje svojevremeno reklamirao. U realnosti, izgleda da u Beograd putu više nema ni običnih širokih lopata za sneg. Pojedini delovi zemlje ostali su bez struje i vode.

A sve je počelo sa odbijanjem gradonačelnika Aleksandra Šapića da postavi novogodišnju rasvetu po gradu i učini ga bar malo svečanijim usled saobraćajnog kolapsa koji je proizveo prvi čovek režima. Ponegde je obešen neki svetleći kišobran, u Knezu stoji pohabani svetleći paketić, ukras poznat iz prethodnih godina; izgleda da gotovo ništa nije ostalo iz „bogatog“ oktobarskog fundusa Gorana Vesića. Kao da su se gradske vlasti naljutile na Beograđane i rešile da im uskrate doček Nove 2026. godine na Trgu Republike. Ili daleko bilo na Trgu Nikole Pašića, čiju je demilitarizaciju nelegitimni predsednik najavio tek nedavno, učinivši tek prvi korak ispred Skupštine, gde je šatore svojih kolektivosa pretvorio u božićno seoce koje, kao što je poznato, nije dočekalo Božić. Na tim štandovima „narodne radinosti“ artikle su prodavali isti kapuljaši iz Ćacilenda. Deo te ponude može se pronaći u vesićevskom božićnom seocetu ispred Hrama Sv. Save. Tu se prodaju kobasice, mađarski kurtoši, čuturice sa simbolima Republike Srpske, kao i tekstilno-pletački asortiman koji obuhvata: šajkače sa kokardama, crveno-bele i crne šalove sa lobanjama, đeneralske kape Mladića, potkape a la Relja Ognjanović, trampovske MAGA kačkete koji sada imaju natipis „Srpska lista“.

Prilazi Beogradu se ne čiste, autoput je zavejan u više navrata. Iako nelegitimni predsednik upozorava da je sve to zbog preterane izgradnje saobraćajnica i da se Beograd brže čisti nego Njujork, neki novinari objavljuju snimke iz susedne Rumunije, nedaleko od granice sa Srbijom, gde se na malom uzorku pokazuje drastična razlika u održavanju saobraćajne infrastrukture usled snežnih padavina. Međutim, situacija u unutrašnjosti pokazuje dimenzije vanredne situacije koju vlast ne želi da prizna. Neki gradovi i sela u Srbiji su danima bez struje i vode (Loznica, Majdanpek), ali je zato došlo do izlivanja Drine. Preduzeće Srbijavode pokazuje solidarnost sa Beograd putom – ne radi ništa po tom pitanju. Rano se smrkava, ljudi dovlače grane iz okoline i lože, kako se ko snađe. U Beogradu, studenti pozivaju građane da dođu sa lopatama i odblokiraju iz snega prilaze Kliničkom centru.

Nelegitimni predsednik se pojavljuje ali njegova intonacija i izgled ne ulivaju poverenje. Iako Informer obavezno lepi  hiperbolične dodatke uz njegove reakcije, kao što su: „predsednik je zagrmeo“, „energično je odgovorio“, „snažna poruka predsednika“. U stvarnosti, taj isti predsednik niti grmi, niti puca od energije, niti ima snažne odgovore. Zakopčan do brade, utonuo u sivo šalče, on hukće i pravi dramske pauze, govori otegnuto, sarkazam mu se sveo na neverbalno struganje i režanje. Ono u čemu istrajava je da ne jede na javnom mestu, pa je tako odbio tanjir i na velikoj „narodnoj proslavi Božića“ kod D. J. Vučićevića u prostorijama Informera.

Bio je to trenutak kada su se svi preostali akteri jednog napuklog režima, na čelu sa nelegitimnim predsednikom i njegovim učiteljem Šešeljom, okupili da jedni druge okuraže. Čitava atmosfera odavala je utisak proslave u bunkeru diktatora, čija se politička karijera bliži kraju i to svi znaju, ali pokušavaju da odglume odlično raspoloženje za koje je bio zadužen dežurni klovn iz Sokola, odnosno Informera, kao i pevač Dragan Ašanin, bivši harmonikaš i ubica folk pevačice Jelene Đorđević. On je čak napravio i selfi sa nelegitimnim predsednikom, koji ga je pritom nežno, ali sijevski duboko zagrlio, prepuštajući ga potom svojim saradnicima, Ani Brnabić, Ivici Dačiću, Borisu Bratini, Darku Glišiću, Uglješi Mrdiću i mnogim drugim lojalistima, koji su došli da posete šefa u njegovom propagandnom bunkeru. Bila je to svakako radna obaveza, jer poslednji dani diktature i duboka korupcionaška uvezanost klana nalaže da se mora ostati na liniji po svaku cenu. U tome je prednjačila Ana Brnabić kojoj je Ašanin četničke šlagere „pevao na uvce“. Za stolom je sedelo mnogo godina robije i svako protivljenje ovakvom derneku značilo bi otvaranje tajnih fajlova koji se nalaze u Predsedništvu, u srcu Ćacilenda, poslednjoj državi srpskog nacionalizma kakvim ga je oblikovao Dobrica Ćosić. (Pojedini istupi beogradskih Studenata u blokadi povodom Dana Republike Srpske, međutim, upozoravaju na žilavost srpskog nacionalizma!!!) Kulturni model plasiran na Informeru identičan je sa sadržajem tezgi ispred Skupštine i Hrama Sv. Save. Red kurtoša, red kobasica, zločinačke propagande, vučićevštine i utuljenog trampizma. Manifestovana samodovoljnost i bahatost predstavlja samo drugo lice SNS beznađa koje se širi Srbijom kao Grčićev energetski kolaps. U međuvremenu su bez struje ostali i delovi drugih opština (Valjevo, Osečina, Šabac, Mali Zvornik, Ljubovija, Krupanj, Bor, Kladovo, Negotin, Užice, Kosjerić, Požega, Čajetina).

U tom energetskom kolapsu, koji je zapravo bio glavni ukras u Srbiji tokom proteklih praznika, pokazalo se koliko je nesposobna i beznadežna vlast radikala i naprednjaka. Informer je funkcionisao kao krizni štab koji je svako obećanje vlasti u rešavanju energetskih problema plasirao kao vest o napredovanju Wermachta na Istočnom frontu. Najnovija vest koju su Lozničani dobili od svoje gradonačelnice je da će tek za 72 sata (počev od 9. januara) dobiti struju. Ipak, treba imati u vidu da je 10.500 ljudi pre toga već šest dana bilo bez struje i vode. Ali se gradonačelnica Dragana Lukić, inače posetiteljka Ćacilenda, pozvala na nelegitimnog predsednika, rekavši kako je „Vučić obećao da će ovo biti poslednja godina sa ovakvim problemima Lozničana“.

Vanredna situacija u Srbiji traje predugo. Naposletku će biti neophodno da kao i u slučaju Kliničkog centra, sami građani izađu na teren i počnu da skidaju popadale grane sa strujnih vodova i obaraju ledenice. Naprednjaci to očigledno ne mogu da urade, niti znaju, niti ih zanima, dok ih u bunkeru zabavljaju zvezde Padinske skele. Ipak, politički i meteo alarm u zemlji i svetu najavljuje nove eskalacije krize. Sasvim je izvesno da će u bunkeru broj lojalista rapidno početi da opada. Ali će zato rasti broj kriminalaca koji pevaju.

(Peščanik, foto: Autonomija)