Postoje čestiti ljudi u svakoj od institucija i oni će jednog dana moći da govore o problemima mnogo slobodnije nego danas, imaju i znanje i čestitost i svojim svedočenjima će doprineti da mnoge priče koje se danas objavljuju i koje, čini se, imaju samo ograničen efekat, konačno dobiju svoje pravne epiloge, ocenjeno je danas na tribini posvećenoj bezbednosti javnih objekata i infrastrukture u Novom Sadu.

Trobina je održana u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a bezbednosti su govorili novinari i studenti koji su za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) istraživali ove teme: Božidar Milovac, Milica Dokmanović i Aleksa Ćirić. 

U pitanju je serijal od 10 tekstova posvećenih bezbednosti javnih objekata u Novom Sadu, što je tema koja je posebno aktuelizovana nakon pada nadstrešnice na tek renoviranoj Železničkoj stanici, kada je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. 

Nakon pada nastrešnice javnost se suočila sa užasnim posledicama korupcije, zbog čega su pokrenuti masovni građanski protesti podstaknuti studentskom pobunom, a na tribini je ocenjeno da je to doprinelo boljem razumevanju bezbednosti od strane građana i njihovoj želji da o problemima govore javno. 

Jedan od novinara koji se bavio bezbednošću objekata u Novom Sadu, Božidar Milovac, ukazao je da je, na žalost, ogroman broj objekata kod kojih je uočeno kršenje zakona, manipulacija ili prikrivanje podataka i javnih informacija, ali da je u ovom momentu teško obraditi te priče zbog nedostaka dokumentacije ili ljudi spremnih da o njima javno govore.

On ocenjuje da postoje čestiti ljudi u institucijama koji pored znanja imaju i dokaze o tome šta se dešava, ističući da ovaj serijal ne bi bio napisan da nije bilo njih, bez obzira što je dobar deo govorio anonimno. 

Milovac smatra da će se to jednog dana promeniti, a da je tome doprineo pad nadstrešnice. 

“Iako sada možda izgleda da ove naše priče imaju jako ograničen efekat, nema sumnje da će one jednog dana doći na naplatu – da li u budućoj pravnoj državi ili kroz reakcije građana koji su time ugroženi. Njihov je efekat dugotrajan i jednoga dana ćemo dobiti i epiloge”, rekao je Milovac. 

Milica Dokmanović bavila se problemom Tanurdžićeve palate i navodi da je dovoljno proći kroz centar i shvatiti da “tu nešto sigurno ne valja”, čim nadstrešnica izgleda kako izgleda i čim pucaju zidovi. 

“I nisam i jesam očekivala da našu vlast toliko ne zanima nešto što je tako bitno za grad kao Novi Sad. Centar izgleda strašno već jako dugo”, rekla je ona dodajući da je bila šokirana činjenicom da nadležni u tom slučaju nisu obezbedili ni veštaka, već da se sve odvijalo u privatnoj režiji. 

Na tribini je ukazano da su ovi tekstovi pokazali kako gotovo da nema objekta kod kojeg ne postoji nekakakv problem, ali da i u onim najpoznatijim slučajevima, o kojima su struka i mediji pisali opširno, nema epiloga – nema odšteta, nema zatvorskih ili drugih kazni.  Izostanak kazni ne deluje ni preventivno, a istovremeno sprečava da se dočeka pravda, navedeno je.  

Komentarišući činjenicu da su se svi autori susreli sa ćutanjem institucija, Aleksa Ćirić je rekao da je to zbog navike da ljudi na funkcijama izgradnju nekog objekta doživljavaju kao lični uspeh, zbog čega onda probleme percipiraju kao neuspeh o kojem ne žele javno da govore. 

“Postoji samo epizodna krivica – neko bude kriv na kratko, ali posle ne znamo šta se desilo. Za nadstrešnicu je navodno kriva struka, za rušenje u Savamali je kriv onaj policajac koji nije dizao slušalicu, a posle je nešto tamo gradio, uvek nađu nekoga da bude kriv na neko vreme, a posle se zaboravi”, upozorio je Ćirić. 

Tribina je organizovana u okviru projekta “Bezbednost javnih objekata u Novom Sadu – građani protiv korupcije”, uz podršku programa “Mediji po meri građana koji sprovodi “Slavko Ćuruvija” fondacija. 

(Autonomija)