Vlada Srbije, ni u drugom postavljenom roku, koji ističe za deset dana, neće ispuniti preporuke za sprečavanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, koje je dobila od GRECO 2022. godine, pokazuje analiza koju je Transparentnost Srbija objavila danas.

Kada je reč o propisima, tokom 2025. nije donet Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je dopunjen Zakon o sprečavanju korupcije, iako su nacrti tih akata, upravo zbog preporuka GRECO, pripremani ranijih godina, navodi se u analizi.

Nije ni pokušano da se prostor za koruptivne uticaje na donošenje propisa umanji kroz proširenje kruga primene Zakona o lobiranju, kao što je preporučio GRECO.

Dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama su pripremane, a da preporuka GRECO, prema kojoj bi trebalo omogućiti žalbu kada informaciju uskrate Vlada ili predsednik Republike, uopšte nisu bile uzete u obzir, navodi TS.

Povrh svega, umesto da kroz izmene svog Poslovnika, Vlada obezbedi da donošenju svih zakona prethodi javna rasprava, uvedeni su novi osnovi da se ona isključi.

Istraživanje je pokazalo da nije postojala volja ni da se ispune neke od najmanje zahtevnih preporuka, u vezi sa kojima nije potrebno menjati ni jedan propis.

„Najbolji primer za to je objavljivanje imena svih savetnika i posebnih savetnika i njihovih oblasti angažovanja. Ne samo da Vlada Srbije nije samostalno objavila osnovne podatke o osobama koje savetuju premijera i potpredsednike, već odbija da te podatke dostavi i po zahtevu za slobodan pristup informacijama. Slično tome, Agencija za sprečavanje korupcije, ni ove godine nije svojim godišnjim planom kontrole izveštaja o imovini i prihodima obuhvatila članove Vlade i predsednika Republike. Vlada ni ove godine nije imenovala dodatne članove svog Saveta za borbu protiv korupcije niti je razmatrala izveštaje tog tela. Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom ove godine nije objavilo smernice za primenu Kodeksa policijske etike, koji je, na osnovu preporuka GRECO, izmenjen 2024“, navodi se u izveštaju.

Kako dodaju, ne samo da zabrinjava, već predstavlja i svojevrstan paradoks to što u proteklih dvanaest meseci, tokom kojih su građani prepoznali korupciju kao glavni problem društva, a mnogi od njih su uzeli učešće i u masovnim protestima koji su imali snažnu antikorupcijsku komponentu, vlast nije prepoznala mogućnost da kroz rad na preporukama GRECO, makar iz razloga sopstvene promocije, pokaže spremnost da učini nešto više.

„TOK trebalo da dobije dodatna ovlašćenja, a Ministarstvo pravde osporava potrebu za njegovim postojanjem“
Slično tome, i pored deklarativne opredeljenosti za „evropski put“, gde je ispunjavanje preporuka GRECO među prioritetima, aktuelni predlog Akcionog plana antikorupcijske strategije predviđa da će se neke aktivnosti sprovoditi sve do 2028, dodaje se u izveštaju.

„Pojedine izjave i postupanje predstavnika vlasti otvorile su širom prostor da Srbija unazadi svoj sistem za borbu protiv korupcije u ove dve bitne oblasti, umesto da ga unapređuje. To se naročito odnosi na situaciju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, koji bi, prema preporukama GRECO, trebalo da dobije dodatna ovlašćenja. S druge strane, upravo iz Ministarstva pravde, nadležnog da pripremi izmene zakona koje bi to omogućile, osporava se potreba za postojanjem TOK“, navodi se u izveštaju.

Analiza koruptivnih rizika u propisima

Ministarstva uglavnom ne poštuju zakonsku obavezu analize rizika od korupcije u propisima, a Agencija za sprečavanje korupcije i Skupština nedovoljno čine da se to stanje popravi, ocenjeno je.

Prema nalazima TS, među zakonima koji su usvojeni u 2025, ministarstva su imala obavezu da zatraže od Agencije mišljenje od korupcije u najmanje 28 slučajeva. Međutim, to su učinili za svega četiri zakona. Obaveza da se traži takvo mišljenje postoji za sledeće oblasti: zdravstvo, obrazovanje, porezi, carina, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektorom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka i represija. U 2028. ovu obavezu su najčešće kršila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo finansija. Tako je izbegnuto da se analizi podvrgnu i neki od propisa koji su izazvali velike kontroverze, poput „zakona o legalizaciji“. Agencija je dala mišljenja na četiri zakona i jednu uredbu (dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dopune Zakona o udžbenicima, dopune Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika), ali te analize nije objavila. Pored direktnog kršenja zakonske obaveze, analiza rizika je u nekim slučajevima izbegnuta i na drugi način – tako što su sporne zakone predložili direktno narodni poslanici – kao što je bio slučaj sa „posebnim zakonom“ za Generalštab.

„Mnoga rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti nezakonita“

Vlada Srbije je nastavila, kažu u TS, da krši obavezu iz Zakona o državnim službenicima, koja postoji već dve decenije – da na položaje u državnoj upravi (npr. pomoćnici ministara, sekretari ministarstava, direktori posebnih organizacija) postavlja kandidate nakon sprovedenog konkursa.

(N1, foto: Pixabay)