Stranka slobode i pravde (SSP) zatražila je danas smenu odgovornih u zoološkom vrtu na Paliću zbog „masovnog pomora“ životinja u toj ustanovi.

U saopštenju SSP se navodi da su tokom godine u zoološkom vrtu na Paliću uginula „dva tigra, dva leoparda, dva medveda, zebra, nojevi, gotovo svi kenguri, bizoni, alpake, patuljasti krokodil i brojne druge životinje“.

„Za ovakvo tragično stanje direktnu i nedvosmislenu odgovornost snose direktorka Sonja Mandić, njen zamenik Robert Santo i veterinar Marko Lazić, čije nečinjenje, bahatost i nestručnost predstavljaju sistemski nemar“, naveli su iz Stranke slobode i pravde.

Ocenili su da je ZOO vrt na Paliću „pretvoren u prostor straha, gde radnici trpe zloupotrebe, uvrede i pritiske da idu na skupove podrške Srpskoj naprednoj stranci, dok se u kolektiv dovode nestručni ljudi po partijskom ključu“.

„Zahtevamo hitnu smenu svih odgovornih, nezavisnu istragu i utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za zloupotrebe i urušavanje Palićkog zoološkog vrta, jer ćutanje gradske vlasti i nadležnih institucija predstavlja saučesništvo u njegovom daljem propadanju“, saopštila je SSP.

Uprava ZOO vrta Palić odbacuje optužbe o lošem stanju: Tendenciozno dezinformisanje javnosti

Uprava Zoološkog vrta Palić odbacila je danas navode o lošem stanju u toj ustanovi kao „tendenciozno dezinformisanje javnosti u cilju urušavanja ugleda“ te institucije.

U reagovanju su naveli da zaposleni u zoo vrtu „svakodnevno ulažu značajne napore kako bi životinjama obezbedili adekvatne uslove za život“, te da tvrdnje o masovnom uginuću životinja „ne odgovaraju činjeničnom stanju“.

„I rođenja i uginuća su sastavni deo našeg posla. Želimo da sve naše životinje što duže ostanu sa nama, ali ne mogu da žive večno – rađaju se, odrastaju i neizbežno umiru“, saopštila je Uprava zoo vrta.

Navodi se da je veliki broj životinja u Zoološkom vrtu Palić „izuzetno star“ ali i da je uobičajeno da u zoo-vrtovima žive znatno duže nego u prirodi, što je, kako ističu, posledica redovne veterinarske nege, raznovrsne i zdrave ishrane, kao i primerenih uslova držanja.

„Uginuća životinja deo su prirodnog procesa i u najvećem broju slučajeva dešavala su se usled gerijatrijskih problema, a ne zbog nemara ili zanemarivanja. Paralelno sa tim, Zoološki vrt Palić radi na obogaćivanju životinjskog fonda, kako dovođenjem novih životinja, tako i razmnožavanjem postojećih jedinki, u cilju očuvanja populacija i genetske raznovrsnosti“, piše u saopštenju.

Po podacima Uprave, ove godine je uginulo 15 jedinki, dok je rođeno više od 60 životinja, među kojima su emui, beloglavi sup, ptica egipatska crkavica, patagonijske mare, zlatni aguti, lame, alpake, prstenorepi lemuri, eland antilopa, šumske i grčke kornjače, kao i jeleni lopatari i jeleni aksisi.

„U cilju obogaćivanja životinjskog fonda i očuvanja genetske raznovrsnosti Zoološki vrt Palić je u stalnim pregovorima sa drugim zoološkim vrtovima. U prethodnom periodu uvezeno je 15 životinja, dok se za ostale uvoze čekaju dozvole nadležnih ministarstava“, piše u saopštenju.

Prethodno je i grupa zaposlenih u tom zoološkom vrtu upozorila da „dugogodišnje neprofesionalno upravljanje, loši međuljudski odnosi i nestručan rad ugrožavaju bezbednost zaposlenih i životinja“.

(Beta, arhivska foto: Autonomija)