Verovatni novi nemački kancelar, Fridrih Merc (Friedrich Merz), obećao je jače evropsko vođstvo i veću bezbednost. Iako njegova partija podržava postepenu integraciju Zapadnog Balkana i fleksibilniju saradnju među evropskim državama, region neće biti prioritet, a mnogo toga će zavisiti od spoljnopolitičkih okolnosti.

Neposredno nakon što su izlazne ankete pokazale pobedu njegove partije na parlamentarnim izborima 2025. godine, Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najavio je prioritete za naredne mesece: formiranje stabilne vlade što je pre moguće i jačanje evropskog jedinstva i bezbednosti u uslovima istorijskih izazova. Kao bivši poslanik Evropskog parlamenta (1989–1994), a čija partija pripada najvećoj grupaciji u EP – Evropskoj narodnoj partiji (EPP) – Merc izaziva visoka očekivanja u Briselu. Najverovatniji scenario je koalicija CDU-a i njegove bavarske sestrinske partije CSU sa socijaldemokratama (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca, ali njihova tesna većina i snaga ekstremno desne AfD u Bundestagu mogli bi da zakomplikuju situaciju.

Zapadni Balkan, naravno, nije bio tema izbora koji su obeležile populističke i retko konstruktivne debate o neregularnim migracijama. Ipak, Merc se jasno pozicionirao kao evropski lider spreman da preuzme odgovornost za budućnost kontinenta. Upitan o proširenju EU tokom debate u januaru na Körber forumu, predstavio je viziju Evrope u kojoj zemlje nisu „sve unutra ili sve napolju“, već uključene u procese i odluke EU i bez punopravnog članstva – eksplicitno spomenuvši Zapadni Balkan, ali i Ujedinjeno Kraljevstvo i Tursku. Pomenuo je ideju „koncentričnih krugova“ sa različitim stepenima integracije – koncept koji su još 1994. predložili CDU veterani Volfgang Šojble i Karl Lamers, a koji je ponovo oživeo u francusko-nemačkom predlogu reforme EU iz 2023.

Mercove ideje uklapaju se u predlog CDU-a iz juna 2022. o „obnovi evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana kroz aktivniju politiku“, koji naglašava potrebu za kredibilnim, postepenim uključivanjem regiona u EU – cilj koji je ponovljen i u novoj Strateškoj agendi EU 2024–2029 – kao i za tješnjom saradnjom u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (CSDP). Dokument takođe ističe važnost teritorijalnog integriteta i Berlinskog procesa, koji je Angela Merkel pokrenula 2014. godine, nakon što je tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker proglasio pauzu u proširenju EU.

Iako Merc pokazuje ambicije da bude lider, njegova poznata impulsivnost mogla bi otežati postizanje kompromisa i rešenja. Na osnovu njegovih izjava o diferenciranoj integraciji, moguće je da će se zalagati za „koaliciju voljnih“ kako bi se zaobišlo pravilo jednoglasnosti u CSDP-u. Nastoji da obnovi bliske odnose sa Francuskom i Poljskom, koji su oslabili tokom Šolcove vlade, što bi moglo otvoriti prostor i za veću saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana – od kojih je većina usklađena sa CSDP-om i sankcijama protiv Rusije. Ipak, region neće biti prioritet i verovatno će biti pogođen geopolitičkim rivalstvima, ne samo usled ruske agresije, već i zbog američke politike koja preti evropskoj bezbednosti i ekonomiji. Kako će tema migracija ostati visoko na agendi, EU će se sve više oslanjati na zemlje duž „balkanske rute“ da zadrže izbeglice van Unije, što daje prostor lokalnim autokratama da učvrste svoju moć. Fokus na „stabilnosti“ takođe će verovatno rasti, dodatno potiskujući demokratske reforme – na zadovoljstvo tzv. stabilokratâ.

Bundestag će izgubiti nekoliko istaknutih poslanika koji su podržavali proširenje EU i angažman u regionu, poput Tomasa Hakera (FDP) i Josipa Juratovića (SPD), dok su drugi poput Borisa Mijatovića (Zeleni), Knuta Abrahama (CDU) i Adisa Ahmetovića (SPD) ponovo izabrani. Zeleni, pod čijim je vođstvom Ministarstvo spoljnih poslova povećalo angažman u regionu, verovatno će preći u opoziciju. Ključno će biti da nova vlada povrati unutrašnju koheziju, čime bi obnovila kredibilitet spoljne politike i izbegla ozloglašeni „nemački glas“ koji je često umanjivao uticaj Berlina u Briselu. Nemačka uloga na Zapadnom Balkanu oslabila je zbog neusklađenosti kancelarije kancelara sa spoljnopolitičkim, bezbednosnim i razvojnim strukturama – što se posebno videlo u odnosu prema Beogradu i Prištini. Hoće li nova vlada zadržati poziciju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan biće važan pokazatelj značaja koji region ima za Berlin, kao i njen pristup Berlinskom procesu.

Ključan faktor u nemačkom pristupu regionu jeste budućnost Srbije – zbog njene težine i uticaja u regionu, kao i veza sa EU i nemačkim partijama. Vladajuća SNS je povezana sa Evropskom narodnom partijom, ali ima i bliske odnose sa AfD-om, koji ponavlja narativ SNS-a o protestima kao „obojenim revolucijama“ koje organizuje Zapad. Opoziciona partija Levice (Die LINKE) takođe verovatno neće imati konstruktivnu ulogu, iako je manje prisutna u raspravama o regionu nakon što se od nje odvojila proruska partija BSW, u čijem je rukovodstvu bila i Žaklin Nastić – istaknuta zastupnica interesa srpske vlade – koja napušta Bundestag zajedno sa ostalim članovima BSW-a jer stranka nije prešla izborni prag od pet odsto.

Predsednički mandat Donalda Trampa, s druge strane, ostaje nepoznanica. Iako njegova administracija ne pokazuje nameru da se direktno meša u region – osim kroz unosne poslovne aranžmane – njegov odnos prema Ukrajini jasno pokazuje da nema interes da usklađuje spoljnu politiku sa EU. Merc je priznao ovu novu realnost i pozvao na veću evropsku autonomiju, uključujući i odnose sa SAD. Međutim, bez zajedničke vizije ili makar „koalicije voljnih“, slabljenje perspektive proširenja neće moći da ponudi kredibilnu alternativu transakcionim dogovorima koje Tramp može ponuditi regionalnim moćnicima – dok obični građani i dalje masovno napuštaju region.

(BiEPAG/foto: dpa)