Kako se prodemokratski protesti u Srbiji nastavljaju i nepoverenje prema Briselu raste, Evropska unija (EU) se suočava sa dilemom – braniti svoje demokratske vrednosti ili zaštititi svoje ekonomske i industrijske interese u vezi sa litijumom, ključnim metalom za zelenu tranziciju, preneo je briselski portal Euraktiv (Euractiv).

Antivladini protesti i kontroverza oko razvoja rudnika litijuma od interesa za EU ​​u Srbiji zaoštravaju već krhke odnose između građana Srbije i Brisela, preneo je portal na francuskom.

Tenzije su dostigle novi vrhunac 21. oktobra, kada je ispred parlamenta u Beogradu izbila pucnjava i paljevina, u kojoj je povređen jedan čovek. Vlada je incident nazvala „terorističkim“ napadom, povezujući ga sa studentskim protestima koji potresaju Srbiju skoro godinu dana.

Počinilac, muškarac u sedamdesetim godinama, rekao je da je delovao iz „iritacije“ zbog šatora provladinih demonstranata postavljenih pre nekoliko meseci ispred parlamenta.

Ove tenzije su deo klime besa i nepoverenja nastale iz novosadske tragedije – urušavanja loše izgrađenog železničkog nadvožnjaka 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi. Renoviranje je izveo kineski izvođač radova, a demonstranti su osudili nedovoljne bezbednosne standarde i nedostatak nadzora.

Ta tragedija je pokrenula veliki studentski pokret koji zahteva transparentnost i odgovornost vlade. Protesti, koji su doveli do ostavke premijera Miloša Vučevića, od tada su se pretvorili u pokret za nacionalnu demokratiju.

Kao odgovor na proteste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pooštrio svoj stav. Tokom avgustovske posete vandalizovanom sedištu svoje nacionalističke stranke, Srpskoj naprednoj stranci (SNS), obećao je da će osloboditi zemlju „od terora i zla“.

„Delovaćemo brže, čvršće. Nećemo tražiti pomoć ili dozvolu ni od koga u inostranstvu“, rekao je tada Vučić.

U ovom kontekstu, nasilje prošle nedelje dodatno pojačava napetost već nestabilnoj situaciji, podstičući nepoverenje prema Briselu.

Mnogi Srbi i dalje veruju da Evropska unija prećutno podržava vladu Aleksandra Vučića, bivšeg portparola predsednika Srbije Slobodana Miloševića tokom rata 1990-ih, piše briselski portal.

Neki takođe veruju da je Vučić više zainteresovan za zaštitu ekonomskih interesa Evrope nego interesa građana Srbije i da je to razlog zašto se zalaže za kontroverzni projekat rudnika litijuma u ​​dolini Jadar.

Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine, ali je opipljiv napredak ka ovom cilju spor. Pod Aleksandrom Vučićem, Srbija je održavala veze sa Rusijom i Kinom, dok je navodno ostala vodeći kandidat za članstvo u EU. Kao takva, zemlja dobija približno 300 miliona evra godišnjih subvencija i 1,5 milijardi evra pretpristupnih fondova od Brisela.

Srpska vlada se takođe nije uskladila sa sankcijama EU protiv Moskve, uprkos osudi ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i prodaji oružja Ukrajini u vrednosti od 800 miliona evra prošle godine.

Organizacija Fridom Haus (Freedom House) je prenela da je vladajuća stranka SNS tokom godina „postepeno ugrozila politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“.

Uprkos široko rasprostranjenoj zabrinutosti zbog nazadovanja demokratije, Evropska unija je vršila mali pritisak na Vučićevu vladu.

Evropski parlament je 22. oktobra uoči godišnjice novosadske tragedij usvojio rezoluciju kojom se snažno osuđuje „kontinuirana politička polarizacija i državna represija u Srbiji godinu dana nakon novosadske tragedije“.

Međutim, odgovor Evropske komisije na proteste bio je umeren, a komesarka za proširenje Marta Kos jednostavno je opisala izveštaje o nasilju kao „duboko zabrinjavajuće“.

Neimnovani portparol Evropske komisije rekao je za Euraktiv da proces proširenja ostaje sredstvo za rešavanje demokratskih nedostataka Srbije, posebno u pogledu slobode medija, izborne reforme i prostora za civilno društvo.

„To takođe znači izbegavanje bilo kakvog oblika nasilja nad političkim protivnicima i stranačkim prostorijama kao sredstvo političkog protesta“, rekao je on.

Međutim, za mnoge u Srbiji, reči EU zvuče prazno, jer sve više ljudi veruje da je Unija previše popustljiva prema režimu Aleksandra Vučića.

Dok su ankete pokazivale 64 odsto podrške za članstvo u EU u decembru 2020. godine, istraživanje Evrobarometra iz septembra 2025. godine pokazuje da je podrška za pridruživanje bloku pala na 33 odsto među Srbima, što je najniža stopa na Zapadnom Balkanu.

„Svi znaju da proces pristupanja ne vodi nikuda“, rekao je Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke i kulturne sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

On tvrdi da mnoge države članice EU ne vide svrhu u dočeku novih članica koje bi bile ekonomski zavisne od ostatka Unije i mogle bi da ojačaju anti-EU tabor koji predvode Mađarska i Slovačka.

Veći deo anti-EU raspoloženja potiče od rudnika litijuma u ​​dolini reke Jadar, koji je razvila anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto.

Očekuje se da će rudnik, čije je otvaranje planirano do 2028. godine, zadovoljiti do 90 odsto evropske potražnje za litijumom, kamenom temeljcem zelene tranzicije EU, koja teži smanjenju emisija, elektrifikaciji transporta i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, posebno ruskih.

Bez stalnog pristupa litijumu, ambicije EU za masovnu primenu električnih vozila i skladištenje obnovljive energije rizikuju da se zaustave.

„EU je verovatno svesna da projekat rudarstva litijuma ne može uspeti ako Srbija ima demokratsku vladu“, rekao je Gordi.

To znači da nijedna istinski demokratska vlada ne bi mogla da preživi antirudarsko raspoloženje u Srbiji.

Danas se više od 63 odsto Srba protivi projektu, koji je prvobitno obustavljen 2022. godine nakon lokalnih protesta, ali je kasnije tiho obnovljen kroz pravne i proceduralne reforme.

Projekat takođe uključuje upotrebu sumporne kiseline, što je problem za ovaj region poznat po poljoprivredi, jer bi mogao da ugrozi lokalne podzemne vode i ekosisteme i na kraju ugrozi više od 20.000 poljoprivrednih radnih mesta, dodao je Euraktiv.

(Beta/Autonomija, foto: N1)