Lazar Dinić, Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović, Davor Stefanović, Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić, Branislav Đorđević, Jovan Dražić i Dejan Bagarić.

Ovo su imena takozvanih 12 žigosanih, novosadskih aktivista i aktivistkinja neformalne grupe STAV i Pokreta slobodnih građana koji punih 217 dana nisu pojmili slobodu u punom smislu te reči.

Od 13. marta ove godine životi ovih 12 ljudi izgledaju potpuno drugačije. Šest osoba u pritvoru u Srbiji – prvo u ozloglašenoj pritvorskoj jedinici na Klisi, potom u kućnom pritvoru. Drugih šest je u političkom izgnanstvu – ne mogu da se vrate u zemlju, niti će uskoro moći.

Zašto?

Zato što je Srbija danas država koja će svoje građane brisati sa lica zemlje zbog onoga što misle. Država koja svoje građane prisluškuje i u kojoj budućnosti zavise od toga koliko su agenti službe dobri u slobodnim interpretacijama tih apstraktnih misli.

Zašto još?

Zato što su oni kukavice, a mi alat. Alat za zastrašivanje, pokazna vežba, žrtvena jagnjad režima koji je davno zaronio u diktaturu. Zato što su odlučili da u potpunom bezakonju pokrenu fabrikovani sudski postupak protiv nas, grupe koja se nije bojala da mesecima unazad ukazuje na sve što je vlast svesno činila da nas dovede do stadijuma u kom smo danas – do potpunog društvenog kolapsa.

Zbog toga je 13. marta za 12 aktivista i aktivistkinja prestala svakodnevica koju su poznavali do tada – više nisu bili apsolvent, studentkinja, aktivista ili profesorica, već rušitelji ustavnog poretka Republike Srbije. Teroristi, nasilnici i glavni neprijatelji države za čiji su se oporavak borili.

Posle sedam meseci, juče su prodisali, ali samo delimično.

Lazar, Lado i Marija su pušteni na slobodu. Međutim, državni vrh ne ostavlja prostor za velika slavlja. Trojica i dalje ostaju u pritvoru.

Zakazuju suđenje za 12 žigosanih. Datum koji će se nestrpljivo iščekivati – 24. novembar. Branićemo se svime što imamo, jer u moru dezinformacija i glasina o našem slučaju koje su preplavile javnost, jedno je neosporna činjenica – svi optuženi su nevini.

I ne predsedniče, ne tražimo pomilovanje. Jer mi nismo ni bezazleni, ni utopisti, ni tihi ni setni, ni nespretni ni neuki.

Tražimo pravdu nakon sedam meseci nepravde.

I dočekaćemo je. Sada kada ste nas žigosali, potrudićemo se da ostanemo dobro zapamćeni.

(Autonomija)