Gradski odbornici koji su članovi Komisije za rodnu ravnopravnost Skupštine Novog Sada uputiće pitanja Ustavnom sudu u vezi sa pokretanjem postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Kako piše u upitu koji šalju Ustavnom sudu, u koji je 021.rs imao uvid, ovoj ustanovi obraćaju se kako bi dalje delovanje uskladili sa dobijenim tumačenjem, u vezi sa Rešenjem ovog suda od 27. juna 2024. godine kojim se pokreće postupak utvrđivanja ustavnosti i obustavlja izvršenje donetih akata ili radnji na osnovu njegovih odredaba.

Odbornici koji su uputili dopis, kao članovi i članice Komisije za rodnu ravnopravnost, jesu Marija Srdić, Veljko Krstonošić i Dragana Jovović.

Oni Ustavnom sudu šalju pet pitanja.

Prvo se odnosi na odluku Ustavnog suda da se obustavi izvršenje akata i radnji, na šta odbornici pitaju da li to znači da nijedan organ i nijedna institucija u Srbiji više ne rade na kreiranju, praćenju i unapređivanju politika rodne ravnopravnosti, kao što je propisano u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

Sledeće, da li ova odluka znači da se u jedinicama lokalne samouprave više ne formiraju tela za rodnu ravnopravnost kao što je propisano zakonom, kao i da li će rad postojećih tela biti ograničen, zamrznut ili bi ta tela trebalo raspustiti.

Podsećaju da je Zakonom propisano da se u jedinicama lokalne samouprave obrazuju tela za rodnu ravnopravnost, i to komisija u skupštini, savet u organima uprave jedinice lokalne samouprave, kao i da je predviđeno da ova tela međusobno sarađuju.

„Treće, da li odluka Ustavnog suda znači da lica zadužena za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave čiji je rad regulisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti više neće obavljati poslove navedene u ovom članu i/ili da će izgubiti posao“, pitaju odbornici u Skupštini Grada Novog Sada.

Ističu da je propisano da lice zaduženo za rodnu ravnopravnost prati sprovođenje politika i mera za ostvarivanje ravnopravnosti, prati stanje u polnoj strukturi zaposlenih i dostavlja izveštaje o ovoj temi, sarađuje sa ministarstvom i telima za rodnu ravnopravnost, priprema materijale potrebne za rad tela i druge poslove.

Pitaju i da li će prestati evidentiranje i prikupljanje podatka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, kao i obaveza izveštavanja o stepenu ostvarenog napretka. 

„Shodno svemu prethodno navedenom, očekujemo da nam Ustavni sud u najkraćem mogućem dostavi odgovori na postavljena pitanja. Takođe, uzimajući u obzir stavove stručne javnosti, ali još važnije – potrebe društva na polju ostvarivanja rodne ravnopravnosti i ženski ljudskih prava, iskazujemo očekivanja da će Ustavni sud obustaviti postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti u celini, kao i da će zakazati javnu raspravu u odnosu na pojedinačno osporene odredbe Zakona, kako bi se temeljno raspravila ona sporna pitanja koja to i zaslužuju“, naveli su gradski odbornici.

Podsetimo, Ustavni sud je krajem juna prošle godine doneo odluku kojom se, do okončanja postupka za ocenu ustavnosti, obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

U delu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je počeo da se primenjivao od 1. juna 2024. godine, piše da treba da se koristi rodno osetljivi jezik u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama, a isto su dužni i mediji.

Za nepoštovanje odredbi Zakona propisana je kazna za organe javne vlasti od 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 2021. godine, a izazvao je kritike dela javnosti, Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske. 

(Radio 021, foto: Pixabay)