Grupa organizacija civilnog društva u Srbiji zatražila je danas hitno povlačenje predloga izmena krivičnog zakonodavstva iz procedure, navodeći da smatra da proces nije legitiman, ni transparentan, kao i da ugrožava ljudska prava.

Te organizacije u zajedničkom saopštenju traže i stvarnu javnu raspravu, javne prezentacije uz dovoljno vremena i uključivanje struke, ali i svih ostalih zainteresovanih zajednica i pojedinaca, kao i pisani izveštaj koji po propisima mora biti objavljen nakon svake javne rasprave, u skladu sa standardima i praksom EU.

Zatražile su i uvažavanje stavova Nacionalnog konventa o EU, kao i odbacivanje rešenja koja šire prostor za represiju, potkopavaju zaštitu žrtava i narušavaju pravnu sigurnost.

Te organizacije su javnosti i institucijama u Srbiji uputile i pozicioni dokument o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima.

Potpisnice, kako se navodi, upozoravaju da, u uslovima duboke političke i društvene krize, Vlada nema legitimitet da sprovodi sveobuhvatne izmene ključnih krivičnih propisa, naročito uz minimalni rok od 20 dana i netransparentan format konsultacija – slanjem komentara mejlom bez javne prezentacije predloga.

„Ovaj postupak otvara prostor za dalju represiju, gušenje slobode izražavanja, slabljenje zaštite žrtava i urušavanje poverenja u institucije. Tražimo da Ministarstvo pravde povuče predloge zakona dok ne budu obezbeđeni stvarna transparentnost, institucionalni legitimitet i poverenje javnosti, uslovi mogući tek nakon slobodnih i demokratskih izbora“, navodi se u dokumentu.

Pozvali su i Evropsku uniju da ne dozvoli da se takav proces koristi kao „puko ‘čekiranje’ obaveza u okviru Razvojne agende“.

Predložene izmene Krivičnog zakonika, prema oceni tih organizacija, „opasno šire krivičnu represiju“: kriminalizuju tipične protestne taktike poput blokade puteva i time ugrožavaju pravo na mirno okupljanje; uvode neprecizno krivično delo objavljivanja materijala koje se lako može proizvoljno primeniti na novinare, aktiviste i građane.

Naveli su i da predložene izmene rizikuju da ozbiljna dela silovanja budu prekvalifikovana u blažu kategoriju „polnog odnosa bez pristanka“, suprotno duhu Istanbulske konvencije i na štetu žrtava, a definicijom „zlonamernog računarskog programa“ napuštaju objektivne kriterijume i uvode dokazivanje subjektivne namere, narušavajući pravnu sigurnost.

Istovremeno, kako su ocenili, izmene Zakonika o krivičnom postupku obuhvataju više od 200 članova, što uz kratak rok onemogućava ozbiljnu procenu uticaja na već dostignuti nivo prava.

„Rešenja vraćaju teret informisanja na žrtvu, relativizuju status posebno osetljivog svedoka, šire tajni nadzor iz izuzetka ka pravilu, proširuju odloženo gonjenje i ukidaju mogućnost istrage protiv nepoznatog učinioca. Nacrt Zakona o maloletnim učiniocima dodatno snižava ranije dostignut nivo zaštite dece sužavanjem obavezne nadležnosti posebno obučenih nosilaca pravosudnih funkcija i ukidanjem obaveznog punomoćnika po službenoj dužnosti za maloletne žrtve, pritom je neusklađen sa Direktivom 2012/29/EU i obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23“, dodaje se u saopštenju..

Organizacije potpisnice su Autonomni ženski centar (AŽC), Baza aktivističke zajednice „Sviće“, BeFem – feministički kulturni centar, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Građanske inicijative, Civil Rights Defenders (CRD), Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz.

Potpisnice su i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Ministarstvo prostora, Novosadska novinarska škola (NSSŠ), Partneri Srbija, Polekol, SHARE fondacija, Fondacija „Slavko Ćuruvija“ i Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).

(Beta, foto: Pixabay)