Jedno je istinski poštovati i uvažavati svaki narod i svaku državu, naravno i Rusiju i ruski narod, a nešto sasvim drugo nepromišljeno – na blanko,  ne poštujući svoje dostojanstvo – obogotvoriti bilo koji narod i državu i servilno se odnositi prema njima žrtvujući svoje nacionalne i državne interese. Upravo se to iščašenje iz normalnosti i razuma dogodilo i događa srpskoj politici. Od Miloševića do Vučića, izuzimajući kratak period prve postmiloševićevske vlade, navodno okrenuta evropskim intregracijama srpska politika suštinski je podanički okrenuta Rusiji koja je pod Putinovom vlašću reterirala u radikalni autoritarizam skoro nerazlučiv od neostaljinizma. Brutalnom agresijom na Ukrajinu diktator iz Kremlja – gušitelj bilo kakve prodemokratske inicijative u autokratski pokorenoj Rusiji – upisao se među mega zločince. Uprkos tome, uprkos zdravom razumu i šteti po nacionalne i državne interese Srbije, srpska politika (vladajuća i dobrim delom i opoziciona, o Srpskoj pravoslavnoj crkvi da i ne govorimo) ostaje i dalje podanički servilna prema zločincu i njegovim imperijalnim planovima koji dave Rusiju. 

Srpsko rusofilstvo suštinski ne voli realnu Rusiju i Ruse,  jer ne poštuje i jer ignoriše milione ruskih grđana koji pod čizmom autokrate žude za demokratijom, slobodom i boljim životom. Ono uzdiže i slavi  zločinca iz Kremlja spremnog da žrtvuje svoje interese i zločincu nudi i ono što on i ne traži. Zašto?

Zato što je  zločinac iz Kremlja vrednosno na istoj strani na kojoj su i srpski nacionalisti rusofili. Slave ga zato što je velikodržavni nacionalista, antidemokrata,  antievropejac, prezire Evropu i njezine vrednosti. Slave ga jer je opsednut imeperijalnim ambicijama ugrožavajući susede, spremne da ih ako treba i uništi (satiranje Ukrajine je u toku, ko je sledeći na redu?). Slave ga jer – kao svaki diktatotor – ogromna sredstva umesto na standard i bolji život građana, ulaže u sredstva represije (vojsku, policiju, tajne službe, propagandu) stvarajući od sebe kult. Slave ga jer – da bi sačuvao vlast – kao svaki diktator neprekidno izmišlja spoljne i unutrašnje neprijatelje koji pored Rusije je l’da nastoje da unište i pravoslavnu Srbiju (mantra srpskih autokrata).

Koštunica i Tadić suludo su – bez međunarodnog tendera, bez ozbiljnijih studija stručnjaka povlađujući agitacijama i još više koruptivnim interesima Putinovih lobista – bezmalo budzašto prodali Rusiji većinski paket NIS-a, jedne od ključnih energetskih  kompanija Srbije. Tako je Putin dobio na poklon moćan instrument za političko ucenjivanje Srbije držeći je tako pod svojom kontrolom. Poklon siromašne Srbije energentima bogatoj Rusiji trebalo je da bude kompenzovan bajagi povoljnim gasnim aranžmanom (tzv.’Južni tok’), koji je Srbiju trebalo trajno da reši energetskih briga. Kad ono od Južnog toka ispade ćorak. Zahvaljujući mahnitosti vladajućih rusofila i uplivu korupcije, izigrana Srbija ispade budalasta država koja arči svoje državne interese. Umesto barem neke kompenzacije na ime propalog ’Južnog toka’ (na bazi kojeg se u Srbiji obilato zbrinuo nacionalistički sloj Putinovih lobista), Putin je obećao ’neupitnu podršku srpskim naporima da sačuvaju državni integritet’, odnosno da ’odbrane’ davno izgubljeno Kosovo. Sledio je niz aranžmana sa Rusijom (između ostalog i čuveni ruski ’humanitarni centar’ u Nišu – u kojem se Rusija agenturno  ukorenila – od kojeg Srbija ima vajde kao i od lanjskog snega).

Nekidan je obelodanjeno – pred parlamentarne izbore u Moldaviji – da je Srbija (i BiH, zapravo entitet RS) skoro legalna balkanska baza gde Putinovi specijalni instruktori obučavaju razne nasilničke grupe za borbu protiv demokratski pobunjenih masa protiv autokratskih režima. Ko može garantovati da iz tih baza nisu dolazili obučavani batinaši kao pomoć Vučićevoj policiji i žandarmeriji u prebijanju pobunjenih studenata i građana Srbije?

Zaslugom rusofila političara,’patriotskih’ antievropskih intelektualaca i umetnika, domaćih medijskih trovača i onih ovde legalizovanih Putinovih (Sputnik i RT) – servilnost srpske crkve (SPC) najrečitije je demonstrirao skandolozni nastup patrijarha Porfirija na nedavnom poklonjenju  zločincu Putinu u Kremlju – Srbija je u raljama Putina. Premrežena je njegovom agenturom i lobistima. Ostane li ovako, od evropskih vrednosti i integracija Srbija je daleko svetlosnim godinama.

Uz  Lukašenkovu Belorusiju, koju je Putin odavno politički stavio pod svoje, Srbija je jedina zemlja Evrope koja Rusiji zbog agresije na Ukrajinu nije uvela barem simboličke sankcije. Pred demokratskim svetom Vučić jajari na sve načine, pokušavajući da  pravda sramotu objektivnog svrstavanja Srbije na stranu agresora zločinca.

Stiže kazna za nerazumno ponašanje, za vezivanje Srbije – na svoju veliku štetu – uz diktatorski kremaljski režim. Nakon višekratnog odlaganja – dajući Srbiji šansu da reši vlasnički status NIS-a – SAD su najavili konačno uvođenje sankcija ključnoj energetskoj kompaniji Srbije. Šta će i kako koruptivni Vučićev režim uraditi da skine omču oko vrata srpskoj energetici, ostaje da se vidi. Da će cena za građane, privredu i normalan život biti velika, u to nema sumnje. Servilnost Putinu, najpre Koštunice i Tadića koji su inicijalno kreirali ’energetski paket’ sa Rusijom, sa staljinistom Vulinom na ključnom mestu za odnose sa Putinovim režimom još intenzivnije nastavlja Vučić. Sve će nam to doći na naplatu. 

Sumanuto rusofilstvo na štetu vlastitih interesa, kao i svako mitomansko obogotvorenje – ili pak satanizacija nekog naroda i države – ima visoku cenu. Srbija zbog ludosti rusofilstva – lažne ljubavi prema Rusiji i ruskom narodu – te cene dugo plaća i još će plaćati.

(Autonomija)