Da li se ćacizam širi kao zaraza ili je on u osnovi funkcionisanja državnih institucija, neka čitalac sam proceni. Nakon što je ministar pravde nedavno uhvaćen kako usavršava ćacizam u prestonici te veštine, Disciplinska komisija Visokog saveta tužilaštva zakazala je javnu raspravu na kojoj će se odlučivati o disciplinskoj odgovornosti tužiteljke Bojane Savović. Savović je optužena da se u poslovnom razgovoru sa neuvažavanjem obratila javnom tužiocu Miodragu Markoviću, zameniku Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Bojana Savović je javnosti postala poznata kada joj je u danu hapšenja nadređeni tužilac Stefanović bez zakonskog osnova oduzeo predmet u oblasti korupcije (predmet „EPS“), nakon čega je premeštena iz antikorupcijskog odeljenja prvo u odeljenje za opšti kriminal, a onda u maloletničko odeljenje VJT u Beogradu. Miodrag Marković je tokom ove godine javnosti postao naročito poznat kada je javno pozvao predsednika Republike da pomiluje okrivljenu koja je automobilom udarila studentkinju Kristinu Vasiljević i to u predmetu koji mu je nezakonito dodeljen od strane Stefanovića.

I naravno da se Markoviću ne sudi za kršenje načela nepristrasnosti jer je kao javni tužilac stao na stranu jedne strane u postupku – okrivljene. Ne sudi mu se iako je protiv njega podneta disciplinska prijava. Sistem je rešio da sudi Savović jer se prema Markoviću navodno „nije ophodila sa uvažavanjem i poštovanjem“. O nepoštovanju kojim je pogođen Marković svedoči jedan svedok – saradnik u tužilaštvu, čija pozicija zavisi od Stefanovića i Markovića kao direktno nadređenih.

Poruka je dakle jasna: hajka protiv neposlušnih tužilaca, onih koje sistem još uvek nije slomio, može da se nastavi (i) postupcima u kojima će se oni teretiti za nevaspitano ponašanje. Da se dokaže da je prevaspitavanje nerežimskog tužioca neophodno, od sada će biti dovoljan samo jedan jedini svedok.

Međutim, nisu to svi ćacizmi u postupku protiv Savović. Disciplinski tužilac koji je predložio da se vodi postupak protiv Savović je to učinio dopisom u kom se pozvao na pravni akt koji je van snage,1 pa je tek nakon upozorenja, iz trećeg puta, uspeo da se pozove na važeći pravni akt i član po kom je moguće vođenje disciplinskog postupka.

Konačni glanc na postupak protiv Savović baca ponovo disciplinski tužilac, koji je uz nevažeći pravni osnov, podneo „predlog za voćenje disciplinskog postupka“. Teorija o uzrocima mešanja ćiriličnih slova ć i đ u današnjoj Srbiji ima mnogo i one kolaju od kako smo prvi put videli novosadski grafit „ćaci u školu“. Posle otkrića da je moguće voćenje disciplinskog postupka, priklanjam se ipak najrazumnijoj teoriji – da se radi o sirovoj nepismenosti onih koji se nalaze na rukovodećim funkcijama i koji, kao što vidimo, imaju ambiciju da pred tužilački sud stave uljudnost Bojane Savović.

Sve bi to bilo smešno da se tužiteljka Savović ne susreće sa objektivnom opasnošću da bude disciplinski kažnjena. Nenad Stefanović, Miodrag Marković i njima bliski saradnici su do danas podneli preko 15 disciplinskih prijava protiv Bojane Savović, dok je samo u jednom slučaju, slučaju navodnog neuvažavanja Markovića, zakazano odlučivanje o njenoj odgovornosti. Savović je tražila da to (inače nejavno) odlučivanje u njenom slučaju bude javno.

Odluku o odgovornosti će doneti Disciplinska komisija Visokog saveta tužilaštva. Član Visokog saveta tužilaštva je ministar pravde Nenad Vujić. Nenad Vujić je predložio pomilovanje okrivljene koja je udarila studentkinju Kristinu Vasiljević, kako je to zamislio „oštećeni“ Miodrag Marković. Ćacistički koloplet bez kraja i konca koji poslednjim trzajima besprizornosti, neznanja i nepismenosti zagorčava život onima koji su se usudili da zadrže tužilačko i lično dostojanstvo.

Bojani Savović sudi se 29. septembra u 11h u Visokom savetu tužilaštva. Javnost treba da bude u to vreme i na tom mestu u što većem broju. Već vam je jasno zašto.

(Peščanik, foto: Autonomija)