Predsednik Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine Joakim Rac podneo je ostavku na tu fukciju, kao i na članstvo u Nacionalnom savetu. Nakon njegove ostavke, Nacionalni savet, odnosno radna tela su “desetkovana”, jer je 33 od 45 osoba, koliko je angažovano u stručnim telima i odborima saveta, dalo je ostavke. Navodno, u sve je umešan vrh pokrajinskog SNS-a. Ono što Autonomija nezvanično saznaje jeste da su naprednjaci krenuli sa smenama „nepodobnih“ jer je rusinska zajednica me]u najaktivnijim u podršci studentskim protestima, što u lokalnim sredinama „diže prašinu“.

Pritisci i talas ostavki

Joakim Rac nije želeo da komentariše detaljnije svoju ostavku za Autonomiju, istakavši da je ona lične prirode. U tekstu ostavke navedeno je sledeće: 

“U vezi sa najnovijim dešavanjima u Nacionalnom savetu rusinske nacionalne manjine, kao i u rusinskom nacionalnom korpusu, smatram da je moja ljudska i moralna obaveza da dam neopozivu ostavku na funkciju predsednika i člana Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine. U Ruskom Krsturu, 18. Avgust 2025. Godine,  Joakim Rac”.

Racova ostavka došla je kao, za sada, poslednja u nizu u ovom nacionalnom savetu, a kako kažu naši sagovornici, upravo je Rac “kumovao” dobrom delu. 

Za 21. jul je bila zakazana vanredna sednica Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine na predlog sedmoro članova, a između ostalog, trebalo je da se raspravlja o smeni predsednice Odbora za obrazovanje Olene Papuge, da se usvoje ostavke članova Odbora za nauku, kao i da se da podrška penzionisanom profesoru dr Mihajlu Fejsi da bude kandidat za emeritusa, iako ovo poslednje nije u nadležnosti nacionalnog saveta. 

Papuga je smenjena, dok se o ostavkama četiri člana Odbora za nauku – univerzitetskih profesora Aleksandra Mudrog, Ane Rimar Šimunović, Alekseja Kišjuhasa i Đure Hardija, nije ni raspravljalo, već su one samo konstatovane. 

Kako je za naš portal ispričao profesor Mudri, prethodno ga je Rac pozvao na razgovor i zatražio da on i Ana Rimar Šimunović podnesu ostavke.

„Rekao je da je to tražio pokrajinski vrh SNS zbog našeg angažovanja i podrške protestima. On je to na taj način predstavio, u smislu da nam je dobronamerno savetovao da mi damo ostavke, a ako mi to ne uradimo da će nas na sledećoj sednici ’doslovno čerečiti’, odnosno da smišljaju načine kako da nas diskredituju“, rekao nam je Mudri. Dodaje da je Rac član SNS, a da članovi Odbora nisu članovi nijedne stranke. 

Ističe da je od njih traženo da podnesu ostavke čak i na funkcije u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, gde su bili angažovani kao autori zadataka za završni ispit. 

„Došli smo do dogovora, Ana, Kišjuhas, Hard i ja, da damo ostavke u Odboru za nauku, ali ne zato što to oni traže, već zato što nećemo više da radimo za njih. Mislili smo da je sada pravo vreme, jer nema smisla da stranka kadruje u nečemu što je Nacionalni savet Rusina“, precizirao je Mudri.

„Ja sam sa rezervom uzeo to da je vrh stranke zainteresovan za nas, mislim da je to više na lokalu da smeta pojedinim ljudima i članovima nacionalnog saveta“, ističe Mudri. 

Naš sagovornik kaže da oni već aktivno podržavaju studente i kroz aktivnosti Slobodnog univerziteta, ali da su i na lokalu učestvovali u protestima i objavljivali kritičke tekstove u „Ruskom slovu“. 

Ostavka zakomplikovala stanje u nacionalnom savetu

Profesor Aleksandar Mudri kaže da nije siguran da li da ostavku Raca tumači kao priznanje da je pogrešio ili je shvatio da je i sam nemoćan u dešavanjima koja su zahvatila rusinsku nacionalnu zajednicu. 

„Ne poznajem ga dovoljno da bih mogao da to tumačim kao neki moralni potez. I nama je govorio da je pod velikim pritiskom i da je to njegov način da izbegnemo veće potrese“, ističe Mudri. Dodaje da je nakon talasa ostavki, a pre sopstvene, Joakim Rac učestvovao na skupu SNS u Kuli, gde su maskirani batinaši branili stranačke prostorije SNS. 

„Neko ga je fotografisao i videlo se da je bio sa tim ljudima, zajedno sa kriminalcima iz Sombora“, ističe profesor Mudri. 

Olena Papuga je na sednici na kojoj je smenjena ocenila da je glavni razlog za taj postupak činjenica da je učestvovala na studentskim protestima. Papuga nije želela da za Autonomiju komentariše navode o svojoj smeni, ali je upozorila da bez odbora, čije je postojanje regulisano Zakonom o nacionalnim savetima, Nacionalni savet ne može da radi. 

„To je ogroman problem za našu nacionalnu zajednicu, počeli smo da radimo udžbenike, otvaramo odeljenja na rusinskom u školama i predškolskim ustanovama, a to će sve sada stati“, rekla je ona za Autonomiju. 

Dodaje da je sada zaustavljena i kampanja za upisivanje u posebni birački spisak, za izbore koji nacionalne savete čekaju sledeće godine.

„Postavlja se pitanje ko će sad sve to raditi“, navodi Papuga.

Profesor Aleksandar Mudri podseća da rusinska zajednica nije velika, da po poslednjem popisu broji oko 13.000 pripadnika, te da će biti teško pronaći zamene za sve koji su dali ostavke. 

„U pitanju su ljudi koje su oni izabrali kao najbolje za te poslove, a ljudi su ih napustili“, ističe on.

Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine broji 19 članova – 18 članova i predsednika. Rad nacionalnog saveta, u skladu sa zakonom, sprovodi se kroz četiri odbora: Odbor za kulturu, Odbor za obrazovanje, Odbor za informisanje i Odbor za službenu upotrebu jezika i pisma. Pored njih, ima i više radnih tela u kojima su angažovani stručnjaci iz tih oblasti koji nisu članovi nacionalnog saveta.

Procedura

Marina Džudžar, novinarka nedeljnika “Ruske slovo” za Autonomiju kaže da su odmah nakon sednice Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine 21. jula, usledile ostavke dva člana Odbora za informisanje, a njih su pratili i članovi drugih tela, te je trenutni bilans 34 ostavke od ukupno 45 članova odbora i radnih tela. 

Odbor za informisanje nema više nijednog člana, kao ni Odbor za službenu upotrebu jezika i pisma, upozorava naša sagovornica. U međuvremenu, pala je još jedna ostavka na članstvo u nacionalnom savetu.

„Nacionalni savet će sada da radi bez dva člana, dok Republička izborna komisija (RIK) ne konstatuje njihove ostavke. RIK bi trebalo da proglasi sledećeg sa izborne liste za člana nacionalnog saveta. Međutim, pitanje je sada da li će se te osobe prihvatiti toga“, navodi Džudžar. 

Procedura je takva da sada sve funkcije preuzima zamenik predsednika, koji je dužan da zakaže sednicu Nacionalnog saveta, kako bi se konstatovale sve ostavke, a tek od tog momenta teče rok od 30 dana za izbor novog predsednika, koga predlaže najmanje trećina članova nacionalnog saveta, a bira ga apsolutna većina. 

„U slučaju da to ne urade, Ministarstvo raspušta nacionalni savet i postavlja privremeni organ za upravljanje“, dodaje naša sagovornica. Inače, mandat aktuelnim savetima nacionalnih zajednica teče od 12. decembra  2022. godine. 

Dalibor Stupar (Autonomija)