Prostakluk, nasilje i dakako kriminal, lična su karta radikalštine zvala se SRS ili SNS, a ne pobunjenih građana i studenata koji pretenduju da su novo lice Srbije. Makar i marginalno spuštanje na nivo radikalštine ruži ugled pobune protiv Vučićevog režima. Ruži ga i kod pristojnog sveta u Srbiji, i u okruženju, i široj međunarodnoj zajednici. Ruži ga kod svakog ko prati politička zbivanja u Srbiji i gaji nadu će ključni faktor nestabilnosti Srbije i regiona – autokratski režim notornog radikala Aleksandra Vučića – demokratskim putem biti maknut sa vlasti. 

Sredina je leta, vreme godišnjh odmora, studentskih i đačkih ferija. To je uobičajeno vreme smanjenih javnih aktivnosti, ali ovog leta – odnosno poslednjih deset meseci – u Srbiji nema zatišja i letnjeg socijalnog mrtvila. Srbija vri. Nije više beznadežna mrtvaja u kojoj se životari, dok se vladajuća kasta lopurdi i prostaka bahati ne hajući za zakone i institucije koje je kastrirala.   

Zna se ko je i zbog čega probudio Srbiju iz činilo se beskrajne učmalosti i apatije. Probudili su je najpre studenti posle tragedije na novosadskoj željezničkoj stanici, uzrokovanoj korupcijom koja pod Vučićevim režimom kao kancer razara Srbiju.  

Smrt nedužnih građana pod obrušenom nadstrešnicom novosadske željezničke stanice izazvala je eksploziju studentskog i građanskog nezadovoljstva. Ogorčenje studenata i građana stanjem u zemlji mesecima se manifestuje na velikim protestnim skupovima u gradovima po Srbiji. Pozitivna energija, solidarnost i zahtevi za promenom katastrofalnog stanja u zemlji – enormna korupcija, lopovluk vladajućeg režima na svim nivoima vlasti, normalizovani prostakluk, nepoštivanje vlastodržaca zakona i ustava, satanizacija i medijski linč svakog ko iole kritički progovori o vladavini ološa i sunuvratu Srbije. Stanje u medijma informisanja, režimska zloupotreba pravosudskog  sistema i zloupotreba službi bezbednosti – ključnih instrumenata očuvanja kleptokratskog autoritarnog sistema – doseglo je takav nivo, da Srbiju stavlja uz bok Putinovoj Rusiji i Lukašenkovoj Belorusiji. 

Zaslugom Zborova građana – novootkrivene uspešne forme građanskog organizovanja – građanski protesti ne jenjavaju bez obzira na letnje žege i vreme godišnjih odmora. Protesti ne daju mira režimu i policjsko-žandarmerijskim snagama koje mu slugare. Nade režima da će protestii tokom leta splasnuti i izgubiti snagu su se izjalovile. Režimu ne pomažu ni batinanja protestanata, njihovo hapšenje, tabloidne satanizacije, podizanje drastičnih optužnica (priprema jel’da državnih udara, rušenje ustavnog poretka i slične budalaštine). Sve po instrukcijama i formi koju decenijama praktikuju Putin i Lukašenko. 

Šta li će biti kad prođe sezona odmora i studentskih ferija? Čeka li Srbiju vruća politička jesen? Nezadovoljstvu građana doprinosi – i tek će doprinositi, upozoravaju ekonomski stručnjaci – sve alarmantniji podaci o ekonomskom stanju Srbije koje se rapidno pogoršava. Za loše ekonomske pokazatelje režim okrivljuje studentsko-građansku pobunu, dok ekonomski stručnjaci tvrde da bi negativni trendovi nastupili i bez ove pobune. Uzroci ekonomskog pada imaju dublje korene – većim delom zbog pogrešne ekonomske politike, lošeg privrednog ambijenta, pravne nesigurnosti i enormne korupcije i – manjim delom – zbog globalno nepovoljnog  stanja u svetskoj ekonomiji izazvanog političko-ratnim višestrukim žarištima.

Na udaru studentsko-građanskih protesta prvenstveno je neobuzdani egoist Aleksandar Vučić koji kontinuirano krši ustavna predsednička ovlašćenja i bahato odlučuje o svemu i svačemu ignorišući zakone i institucije. Na udaru je i radikalština duboko utemeljena u SNS stranci, pa protestanti odlaze pred SNS sedišta i tamo iskazuju frustracije i bes. U poslednje vreme članovi i simpatizeri SNS, uz podršku plaćenih batinaša, sačekuju protestante,  provociraju i ne samo verbalno napadaju. Protestanti uzvraćaju. Policja i žandarmerija staju u zaštitu SNS pristalica. Njih ne hapse i ne privode, ali hapse i privode pobunjene građane i studente. Instrumentalizovana tužilaštva, uz saradnju službi bezbednosti, odmah sastavljaju teške kvalifikacije za navodna počinjena dela privedenih pobunjenika.  Putinova i Lukašenkova škola na delu. 

Suptostvaljene skupine – pobunjeni građani i studenti koji traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora naspram  pristalica SNS i Vučića – međusobno skandiranjem razmenju uvrede. Vučićevci pobunjenim građanima i studentima skandiraju ’ustaše, ustaše’, ’izdali ste Srbiju’, ’Aco Srbine’  i slično, a ovi im uzvraćaju ’Vučiću šiptare’ i ’Vučiću pederu’.

Šovinističke i rasisitičke uvrede koje skandiraju Vučićeve pristalice nikog ne čude. Šovinizam i rasizam je deo njihovog šešeljradikalskog metabolizma (njima su svi Hrvati ustaše, svi Bošnjaci balije, svi Albanci šiptari, svi zajedno su srpski arhineprijatelji). 

Ono što čudi – neprijatno iznenađuje i nepotrebno kompromituje građanske proteste – je skandiranje ’Vučiću šiptare’ i ’Vučiću pederu’. To je srozavanje na nivo stadionskih huligana, na nivo radikalštine i blata. To Vučiću i SNS ide u prilog, jer se oni u blatu i brlogu najbolje snalaze jer se ničeg ne stide. 

Šovinizam i homofobija nisu polje u koje pobunjeni građani i studenti treba da ulaze. Njihova vrlina treba da su upravo borba protiv prostakluka, nacinalizma, šovinizma i ksenofobije. To je ono što pobunjene građane i studente treba da razlikuje od radikalske bagre. To treba da bude novo lepo lice Srbije. To vodi ne samo ukidanju autokratskog poretka, nego izgradnji novog sistema vrednosti, za šta se studenti zalažu – tako su se deklarisali – od početka protesta. U tom smislu teško je pravdati još jedno postupanje koje su patentirali Vučić i SNS, a počeli su da ga nepromišljeno koriste građanski protesti. Neprilično je odlaziti  na kućne adrese viđenijih članova vladajućeg režima – i bilo koga –  ma koliko njihovo  ponašanje izazivalo bes građana. Postoje drugi načini da se oni markiraju i izlažu javnoj kritici, a markiranje mesta stanovanja i masovno odlazati na te adrese  ne priliči građanima koji žele pristojnu Srbiju.  

Ne treba isključiti mogućnost da Vučićeve i krtice službi bezbednosti infiltrirane u studentsko-građanske pobune iniciraju u suštini radikalska skandiranja protestanata Vučiću i njegovim pristalicama. Pa i odlaske na adrese stanovanja s razlogom omrznutih režimskih likova. Granice pristojnosti ipak treba poštovati, jer pobunjeni studenti i građani nisu radikali. U protivnom, pobune se bespotrebno kompromituju i ne malom broju građana se može učiniti da se pobunama ne stremi ka novom političkom i moralnom sistemu, nego da se radi o onom da sjaši Kurta, da uzjaši Murta.  

Šteta je pozitivnu energiju pobune i velika nadanja u nov sistem vrednosti u Srbiji – za šta se zalažu pobunjeni studenti i građani – skrnaviti ma i marginalnim svođenjem na nivo radikalštine. Ako pobuna ne završi očekivanim rezultatima, ko zna kad se ovako velika pozitivna energija može ponovo pojaviti. Zato je treba čuvati od vulgarizacije i ne podlegati niskim strastima, koje mogu inicirati i podstrekavati u pobunjene mase ubačeni režimski provokatori.

(Autonomija)