-Ni jedna od trinaest godina vlasti režima Aleksandra Vučića u ovoj zemlji, nije prošla bez protesta! U prvim redovima, na barikadama, kao i danas, bile su žene. Svedoci smo mnoštva primera njihove hrabrosti i solidarnosti – u buduće će naše društvo morati da računa na to – rekla je scenaristkinja, spisateljica, aktivistkinja FAM Minja Bogavac na večerašnjoj tribini „Žene na barikadama – šta sve danas (ne) možemo“ , održanoj u kultnom Aktivističkom baru „Crni Ovan“ u Novom Sadu.

U razgovoru o motivima i doprinosu žena u ovovremenoj borbi koja, nakon pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici ispod koje je ostalo smrskano 16 ljudi, traje već osam meseci, učestvovale su i: kopredsednica grupe za rodnu ravnopravnost ovog pokreta Aleksandra Mirimanov i studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelena Stanković.

Razgovor, koji je upriličila Grupa za rodnu ravnopravnost Građanskog pokreta BRAVO, pred prepunim dvorištem ljudi u kafeu u centru grada, moderirala je filozofkinja dr Tanja Todorović (Filozofski fakultet UNS).

Tribina je usledila nakon protestne akcije Grupe Žene za promene zbog desetog i jedanaestog femicida od početka godine u Srbiji i neadekvatne reakcije nadležnih kao i institucija u Srbiji.

Sagovornice su kroz veoma angažovan, zanimljiv, sugestivan, promišljen i samouveren razgovor potkovan iskustvom i primerima o neprekidnoj na različite načine nepokolebljivoj borbi, promišljale: o ženama koje su na ovim prostorima istorijski bile veoma angažovane u svakom borbi , a da je nakon tragedije pod nadstrešnicom u glavnom gradu Vojvodine taj angažman postao još izraženiji; o novim pravcima feminističkog mišljenja i odgovora na krizu…

Moderatorka je podsetila da su tokom protesta različite grupe i pojedinke doprinosile na različite načine, kao i različite generacije – kuvanjem, pisanjem, fizičkim prisustvom na barikadama, umetničkim intervencijama, organizovanjem infrastrukture…

Kada je reč o oblicima doprinosa protestima različitih grupa, pojedinki i pojedinaca, Jelena Stanković – koja je rekla da je dobila priliku da se bori, koju će iskoristiće i boriti se i dalje – navela je situaciju na njenom fakultetu, kada su se s početka protesta delili ko će preuzeti koju ulogu i koje dužnosti.

-U početku, izgledalo je da će podela biti – žene čiste i kuvaju, ali se to vrlo brzo, u trenu, i bez reči, promenilo. Studentkinje aktivno učestvuju u svemu, pa i obezbeđenju i to kod njih na Akademiji ne izaziva nikavo podozrenje, niti po žene diskriminatorsku ili negativnu reakciju – istakla je.

Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu su žene pokretači svega i nikada, po Jeleninim rečima, nisu doživele neprijatnosti od strane kolega.

Jelena je govorila o vandalskom prebijanju njene drugarice i koleginice Ane, s kojom su taj dan bile čak na tri protesta. Jelena je prenela da Ana tvrdi da to što su je aktivisti SNS napali, tukli i slomili vilicu nema nikakvih dodirnih tačaka s činjenicom da je žena.

Minja Bogavac podsetila je da je saznanje o neprekidnoj borbi – koju danas nesumnjivo predvode žene, a koja traje već stotinu godina na ovim prostorima i ima ozbiljnu moć i tradiciju – strašno važna poruka za sve nas koji smo danas na ulicama, jer govori o tome da nismo nikada ćutali pod zlom.

Ovim je ujedno i najavila novu predstavu Reflektor teatra “Kraljice otpora”, koja se bavi arhivom sećanja i kroz to govori o istorijskom kontinuitetu borbe i generacijama odraslim na tradiciji otpora i građanskog aktivizma. Jer, kako je iznela bila je, tokom svog života (rođena je 1982.) na više protesta, nego žurrki.

-Mi nemamo izbor, ko ne učestvuje, negira borbu – smatra Aleksandra Mirimanov i tvrdi da su deca, mala i velika, ona koja samostalno ili uz svoje roditelje učestvuju u protestima, srednjoškolci i studenti, dakle misleća deca koja razvijaju svest o svojim pravima, najveća opasnost za ovaj režim! Deca i mlade devojke i devojčice imaju odličan primer kako se treba boriti – taj primer im daju studentkinje, aktivistkinje, profesorke , poslanice… To je ključ za promene , uverena je Aleksandra Mirimanov!

Govoreno je o načinima delovanja i hrabrosti Mila Pajić i Marije Vasić, koje su pomenute uz gromoglasan aplauz i označene kao heroine novosadskih protesta.

-Nadala sam se da će i Marija Vasić biti večeras sa nama… dopisujemo se… Rekla mi je da još dok su u pritvorskoj jedinici u Novom Sadu žene tuku pendrecima…Nju su, kaže, sačuvala pisma Roze Luksemburg koje je čitala u dugim danima pritvora – rekla je Marija Srdić iz Grupe Žene za promene i poručila – Mi žene, moći ćemo biti za govornicom kao i na barikadama, nećemo biti samo kvote, bićemo mnogo više od toga.

Učesnice razgovora su se složile da svaki tip aktivizma, dakle sve, treba da se dešava paralelno.

Minja Bogavac je konstatovala da su ovo izuzetno levičarski protesti, koji, ipak sadrže elemente desnice.

– Navijam za levičarske strukturalne elemente u ovim protestima i za žene koje su aktivne na svim poljima borbe! Dodala je da je važno da budemo nežni i tolerantni jedni prema drugima, teška su vremena, borba je velika, emocije kuljaju – najvažnije je od svega da ne odustanemo. Jer, “dolazi proleće, proleće pobede” – citirala je Minja Bogavac rečenicu koja se mogla čuti i na osnivanju AFŽ nakon Drugog rata!

U dvorištu kafea Crni Ovan bile su izložene fotografije, snažni dokumenti s protesta viđeni očima umetnica: Marije Erdelji, Lilit Andrić, Maje Tomić i Jovane Semiz. Fotografije su ponuđene učesnicima tribine da ih preuzmu, a za uzvrat da daju dobrovoljni prilog za žedne životinje.

Branislava Opranović (Autonomija/Foto: Lilit Andrić Molnar)