Posvećeno mojim drugaricama S. i S.

Junaci ove priče – odnosno zapisa – su doktor Vojislav Koštunica u narodu poznat kao lider DSS i Aljbin Kurti, vođa pokreta Samooslobođenje na Kosovu, u boju koji još uvek traje, naravno. Lider DSS iz dana u dan izdaje saopštenja da je svaki razgovor sa kosovskim liderima izdaja, a kada je premijer Dačić krenuo u razgovore s Tačijem i, kažu, rukovao se čak sa njim, doktor K. je ojačao paljbu iz svih oruđa. To je nečuvena izdaja, jer se mi upravo pripremamo da slavimo sto godina od oslobođenja Kosova i Makedonije godine 1912. Tačno je da tu stogodišnjicu u ovoj godini treba obeležiti ali – tu počinju muke. Tačno je i to da je srpska vojska oslobodila te krajeve od Otomanske imperije, koja je bila na umoru već od 1908. Ali na Kosovu i u Makedoniji se ne spremaju da slave tu godišnjicu. Moj deda Milan nije bio osvajač, to je istina, no to je bilo pre sto godina, a sada je nešto drugo po sredi. Nećemo ni o Kumanovu ni o Ovčem polju, ni o Zeki-paši koga nije spasla ni njegova redifska divizija – to su specijalne jedinice koje nisu znale za poraz no – bilo je kako je bilo.

Doktor K. bi i sada da ratuje, ali ne može i to je dobro, i on neće nikakve razgovore i pregovore sa Prištinom. Nije on jedini. Srećom, u državi on ne odlučuje, pa će nadajmo se pregovori dati neke rezultate. Doktor K. i organizacija Dveri sada kažu – rušićemo Vojvodinu, kako stoji na plakatima kojima je sve oko nas okićeno. Rušili smo AP Kosovo i šta bi – ni o tome nećemo sada.

Prepustimo godišnjicu istoričarima, jer je mnogo veća ova naša muka sadašnja – pa i naša lično koji pišemo zapis ovaj.

Doktor K. je sada ruka pod ruku sa Aljbinom Kurtijem koji neće ni da čuje za neke razgovore i pregovore sa Srbima i Srbijom – on bi da Kosovo prisajedini Albaniji. U Prištini je haos, neredi gotovo izmiču kontroli i ima ozbiljno povređenih, mnogo je ranjenih policajaca koje Vlada Kosova šalje da uguše nemire. Tuče policija, čuju se jauci i vlada kosovska ne zna šta da čini. Sam premijer H. Tači je sprečen da prođe u svoju kancelariju. Dovode se pojačanja i jedinice koje su obučene za specijalno opasne situacije. Klasičan primer nasilja na ulicama sa kojima Vlada teško izlazi na kraj. Hapšenja su u toku, a prema nekim agencijskim izveštajima i sam Aljbin Kurti je uhapšen sa svojim raspojasanim pristalicama. I funkcioneri iz Euleksa pomišljaju da nekako intervenišu, a to će ići teško, jer su vlade mnogih od tih zemalja priznale Kosovo i tako dalje. Ima ozbiljnih pretnji Vladi da će se navodno neki odlučiti i na očajničke korake – za sada lete kamenice i gumeni meci, ali niko nije siguran. Ni sam oholi premijer H. Tači.

Šta će biti videćemo, ali pitanje glasi – kako su to u istom kolu i doktor K. iz Beograda i Aljbin Kurti – a istu bitku biju, vidi se.

Neće neki Albanci u EU u času kada se Kosovu nudi potpisivanje dokumenta o tome, kao i Srbiji što se nudi. Albanci Aljbina Kurtija, istina, ne kažu da neće u EU, oni kažu da hoće Albaniju, ali H. Tačiju spremaju najgore. O svemu su, prema poslednjim vestima, obavešteni gospođa Jahjaga, a u Beogradu Toma N, šef naše države. Doktor K. ne popušta, jer on hoće Kosovo bez Albanaca, ali ni A. Kurti nije mačji kašalj. On neće Srbiju. A Srbija je 1912. oslobodila Kosovo, odnosno kosovski vilajet sa okolnim krajevima, a tu je i Makedonija. Sada niko ne zna šta da se čini. I nije ni lako znati. Možda nije čudno što su doktor K. i Aljbin K. u istom kolu, jer postoji i nešto što se zove nacionalistička internacionala – na najširem evropskom prostoru. Pregovori traju u Briselu pod budnim okom baronice K. Ešton. Ide to, ali i baronica deluje zbunjeno i nije sigurno kako će dalje. Balkan je to, moja baronice. Sigurno je jedno: da su pregovori koje je započeo I. Dačić sa H. Tačijem najbolji put i drugoga puta nema. I ovo što rade zajedno doktor K. u Beogradu i A. Kurti u Prištini je grozno i niko to ne može lako da razume. Jasno je da ni mi ni Albanci nemamo šanse da ratujemo i da problem tako rešimo – ako bismo ratovali, EU bi se našla u neprilici a nije ni izvesno ko bi pobedio u tom ratu balkanskom. Jer u ratu se samo jedno zna, a to je da je rat počeo, a ko će pobediti i kako će se završiti, to ni vojskovođe ne znaju. Oni su zajedno, doktor K. i Aljbin K, a problem stoji – boj na Kosovu nije okončan.

Nas ovo ne zanima samo u političkom, već pre svega u antropološkom smislu – na Balkanu ta stvar nikom jasna nije.

(Peščanik)