Istoričar Dragan Popović izjavio je večeras da je u naučnom svetu u Srbiji genocid u Srebrenici “tabu tema”, iako je reč o najistraženijem i najdokumentovanijem zločinu ikada u istoriji.

“U naučnom svetu u Srbiji Srebrenica je tabu tema, iako je to najistraženiji i najdokumentovaniji zločin ikada u istoriji. I kada to shvatite, onda ste još više ljuti. To su desetine hiljada izvora, od svedočenja, presretnutih razgovora, dokumenata, mapa, dnevnika… Dakle, sve, sve, sve se znalo o ovom zločinu”, rekao je Popović na promociji njegove knjige “Gubljenje ljudskosti – Srebrenica kao istorijska činjenica” u knjižari Zenit, u okviru Festivala pomirenja u Novom Sadu.

Dodao je da ga je inspirisalo da napiše knjigu i to što je od mladih ljudi u Srbiji slušao da bi voleli da vide naučno obrađenu temu Srebrenice.

Istraživač Nemanja Stjepanović rekao je da je Srebrenica “krešendo” jednog koncepta koji je pripremljen vojno i politički i na svaki mogući način, kroz proces dehumanizacije, a koji je doveo do toga da je počinjenje tako masovnih zločina uopšte bilo moguće.

Dodao je da je Srebrenica bila “trn u oku” jer je kvarila uobličenost te teritorije koja je smatrana srpskom, i koja je trebalo da bude etnički očišćena.

Stjepanović je rekao da bi istoričari svakako trebalo da napišu i knjigu o ulozi Srbije i Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da genocid u Srebrenici mora da postane legitimna tema naučnih istraživanja u Srbiji.

“Premalo toga je do sada urađeno, a ova knjiga uvodi temu Srebrenice u naš akademski diskurs”, kazao je Bešlin.

Prema njegovim rečima, genocid u Srebrenici se nije desio niotkuda, već ima svoje duboko ideološko utemeljenje, jer ne postoji tako masovan zločin koji nije dobro i temeljno pripremljen.

Bešlin je rekao da Popović u knjizi navodi da je Služba državne bezbednosti Srbije još 1989. godine krenula u “tematizaciju” istočne Bosne i tada se već pisalo da su Srbi ugroženi na području Bratunca i Srebrenice.

On je ocenio da Srbija danas nije više ni u istorijskom revizionizmu, nego u “totalnom revanšizmu”.

Sociološkinja Jovana Kolarić kazala je da je Srbija znala da se genocid u Srebrenici sprovodi i vraćala je ljude koji su uspeli da pobegnu u Srbiju nazad policiji Republike Srpske, koja bi ih potom ubijala.

Dodala je da je Srbija bila i te kako uključena u rat u Bosni i Hercegovini.

Ona je navela da je u Srbiji do sada podignuto svega pet optužnica za genocid u Srebrenici.

Direktorka beogradskog predstavništva organizacije Pro Peace Nataša Govedarica kazala je da je dodatna važnost što je knjiga promovisana na Festivalu pomirenja, i to baš u Novom Sadu, “posle svega što se ovde desilo i još uvek dešava”.

Dodala je da je knjiga poziv struci i javnosti na razgovor i razmišljanje, u godini obeležavanja tragične 30. godišnjice genocida i njegovog poricanja.

Na promociji je govorio i urednik izdanja Vladimir Arsenić.

Knjigu je objavilo beogradsko predstavništvo nemačke organizacije Pro Peace u saradnji sa Udruženjem za modernu historiju iz Sarajeva

Festival pomirenja organizuje Asocijacija Kulturanova iz Novog Sada.

(Autonomija)